Preti nam nestašica čiste vode: Evropa mora hitno da deluje, na pomolu je katastrofa

Prema podacima, samo 37 odsto površinskih voda u Evropi trenutno je u dobrom ili veoma dobrom ekološkom stanju. Agencija sa sedištem u Kopenhagenu naglasila je da je neophodno povećati otpornost i osigurati održive izvore sveže vode, kako za ljude, tako i za životnu sredinu, uz potrebu za brzim delovanjem.

„Zdravlje evropskih voda nije na zadovoljavajućem nivou. Naše vode suočavaju se sa bezbroj izazova koji ugrožavaju sigurnost kvaliteta vode u Evropi,“ izjavila je direktorka EEA Lina Ila-Mononen. Prema podacima agencije, hemijsko zdravlje površinskih voda je dobro u samo 29 odsto slučajeva, dok je situacija povoljnija kada su u pitanju podzemne vode, koje u 77 odsto slučajeva imaju zadovoljavajuće hemijsko stanje. Podzemne vode, koje su glavni izvor pijaće vode u Evropi, relativno su manje pogođene zagađenjem u poređenju s površinskim vodama.

Površinske vode, kao što su reke i jezera, ugrožene su zagađenjem iz različitih izvora, uključujući sagorevanje uglja, emisije iz vozila i intenzivnu poljoprivredu koja doprinosi zagađenju zemljišta i vode velikim količinama otpada. Iako izveštaji EEA pokazuju da je u 2021. godini 37 odsto površinskih vodnih tela klasifikovano kao dobro ili veoma dobro, ovaj procenat ukazuje na blago poboljšanje u poređenju sa 2015. godinom, ali je i dalje daleko od zadovoljavajućeg.

U izveštaju se naglašava da evropska poljoprivreda mora preći na održivije agroekološke prakse, smanjiti upotrebu pesticida i promeniti navike u ishrani kako bi smanjila pritisak na vodne resurse. Takođe, preporučuje se smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030. godine.

EEA posebno ističe uticaj klimatskih promena na evropske vodne resurse. "Vodeni stres", kao jedan od ključnih ekoloških faktora, značajno ugrožava poljoprivrednu proizvodnju u Evropi, što dovodi do smanjenja prinosa, posebno u južnim delovima kontinenta gde su nestašice vode sve češće, a suše postaju razornije. S druge strane, neki delovi Evrope beleže porast intenzivnih padavina, što povećava rizik od poplava.

U izveštaju se zaključuje da je smanjenje potrošnje vode, kao i obnavljanje ekosistema, neophodno kako bi se ublažile posledice klimatskih promena, uključujući prekomerne padavine, otapanje glečera i suše. Obezbeđivanje održivog upravljanja vodnim resursima postaje sve urgentnije kako bi se ovaj vitalni resurs zaštitio za buduće generacije.

BONUS VIDEO: Pijaća voda samo za odabrane na Homolju