Evropa se sprema za Treći svetski rat: Dižu se zidovi, stanovnicima stižu uputstva, buknula potražnja za bunkerima

Pripreme u skandinavskim zemljama

Švedska, Norveška i Finska aktivno informišu građane o pripremama za potencijalne krize. U Švedskoj su ažurirana uputstva za preživljavanje „Ako dođe do rata ili krize“, koja su po prvi put posle Hladnog rata značajno proširena. Građanima se preporučuje da obezbede zalihe hrane, vode i lekova za najmanje tri dana, uključujući tablete joda za slučaj nuklearnog incidenta.

Norveška je distribuirala preko 2,2 miliona brošura sa savetima o pripremi zaliha za sedam dana, uz naglasak na ekstremne vremenske uslove i moguće prekide u snabdevanju energijom.

Finska je, s druge strane, odabrala digitalni pristup, savetom da se građani pripreme za ekstremne uslove, poput života bez struje na temperaturama ispod -20 stepeni. Fokus je na vojnoj pripravnosti i reakciji na oružane napade, sa naglaskom na osnovne potrepštine i opremu za preživljavanje.

Nemačka kao logistička baza NATO-a

Nemačka ministarka spoljnih poslova je izjavila da se njena zemlja „neće dati zastrašiti“ od strane Putina, samo dan nakon što su nemački mediji otkrili plan prema kojem bi zemlja mogla postati logistička baza NATO-a u slučaju eskalacije sukoba na Istoku.

Prema dokumentu od 1.000 strana pod nazivom „Operationsplan Deutschland“, Nemačka bi navodno ugostila stotine hiljada vojnika iz NATO zemalja i služila kao logistički centar za slanje velikih količina vojne opreme, hrane i lekova prema prvim linijama fronta.

Letnji izveštaj magazina Der Spiegel naveo je da bi Nemačka mogla da primi i do 800.000 vojnika iz sigurnosnog bloka dok budu prelazili ka istočnijim pozicijama.

Nemačka vojska takođe obučava kompanije i civile kako da zaštite ključnu infrastrukturu i mobilišu se za nacionalnu odbranu, uzimajući u obzir scenario u kojem bi Rusija pojačala letove dronova, špijunske operacije i sabotažne napade širom Evrope.

Poljski „Istočni štit“ kao brana NATO-a

Poljska je nedavno započela ambiciozan projekat nazvan „Istočni štit“ – ogroman sistem fizičkih i tehnoloških prepreka duž svoje granice s Rusijom i Belorusijom. Ovaj projekat, vredan 1,9 milijardi funti, predstavlja jedan od najvećih vojno-odbrambenih poduhvata u savremenoj istoriji Poljske i ima za cilj da ojača odbranu istočnog krila NATO-a, koji Poljska, zajedno sa susedima iz baltičkih zemalja, vidi kao ključnu liniju odbrane od potencijalne ruske agresije.

Ovaj poduhvat dolazi kao reakcija na vojni sukob u Ukrajini, kao i na sve veći uticaj Rusije i Belorusije na region, ali i kao preventivna mera protiv onoga što se naziva „hibridnim ratovanjem“ – upotrebom migranata, dronova i informacionih tehnologija u destabilizaciji susednih država.

Od početka sukoba u Ukrajini 2014. godine i njegove eskalacije 2022. godine, Poljska se našla u ulozi jednog od najglasnijih zagovornika čvrstih odbrambenih mera protiv ruske ekspanzije. Poljska vlada je svesna ranjivosti regiona i veruje da bi potencijalni napad na NATO mogao doći preko njene teritorije. Poljski premijer Donald Tusk naglasio je da „Istočni štit“ ima svrhu ne samo da osigura mir i stabilnost u zemlji već i da predstavlja barijeru za bilo kakvu potencijalnu pretnju po Evropu i NATO.

Poljska deli dugu granicu s Belorusijom i Rusijom, uključujući enklavu Kalinjingrad na severu, koju mnogi u regionu smatraju rastućom pretnjom zbog sve većeg prisustva ruskih vojnih snaga i sofisticiranih vojnih sistema. Kalinjingrad, koji je svojevrsna „ruska vojna baza“ između Poljske i Litvanije, dom je Baltičke flote Rusije i predstavlja strateški položaj za ruske operacije na Baltiku.

Ovaj odbrambeni poduhvat sastoji se od kompleksnog niza fizičkih prepreka koje obuhvataju protivtenkovske rovove, „zmajeve zube“ (betonske blokove namenjene zaustavljanju oklopnih vozila), bunkere, podzemna skloništa i visokotehnološke sisteme za nadzor. Ove strukture biće raspoređene duž 650 kilometara granice, a očekuje se da će „Istočni štit“ postati impresivna prepreka koja kombinuje tradicionalne metode odbrane s modernom tehnologijom.

Mađarska jača protivvazdušnu odbranu

Mađarska, članica NATO-a i Evropske unije, pojačava odbrambene kapacitete postavljanjem sistema protivvazdušne odbrane na severoistoku zemlje, u blizini granice s Ukrajinom. Ministar odbrane Kristof Sala-Bobrovnicki izjavio je da je pretnja eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije „veća nego ikada“.

Mađarska je već modernizovala vojsku i nabavila sisteme poput NASAMS i „Mistral“, dok su dodatne jedinice vojske stavljene u stanje visoke pripravnosti. Postavljanje novih sistema deo je šire strategije odbrane, posebno s obzirom na mogućnost eskalacije sukoba u regionu.

U Velikoj Britaniji potražnja za bunkerima

U Velikoj Britaniji, uplašeni građani traže skloništa u slučaju udara – potražnja za nuklearnim bunkerima iz Hladnog rata naglo raste. Šuplje konstrukcije koje se mogu ukopati u dvorišta sada se prodaju na eBay-u za skoro 10.000 funti.Više od 1.500 postaja za nuklearno praćenje i dalje je sakriveno širom zemlje, nakon što su postepeno prodavane kada su tenzije između Zapada i SSSR-a splasnule.

Ove konstrukcije, izgrađene 15 stopa ispod zemlje, obično sadrže toalet i prostoriju za posmatranje u kojoj su „posmatrači“ čekali da prođe udarni talas.