Evropa nije spremna za život posle Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel povući će se sa svoje dužnosti posle više od 15 godina koje je provela kao liderka Evrope i "poslednja braniteljka liberalnog Zapada", kako ju je Njujork tajms nazvao. Tranzicija koja čeka Evropu neće biti laka.Opasnost nije u tome ko će zameniti kancelarku Merkel, piše Politiko, već vakuum koji će ona ostaviti u Evropi.Svi kandidati koji se utrkuju za njeno mesto lidera demohrišćana i kancelara - Armin Lašet, Fridrih Merc, Norbert Retgen, Markus Seder i Jens Špan - deo su mejnstrima, čak i oni konzervativniji među njima.Odlazak Angele Merkel posle izbora u septembru 2021. ostaviće ogromnu prazninu koju nijedan evropski lider, zasad, ne može da propisno popuni.

Francuski predsednik Emanuel Makron će to izvesno pokušati, ali bez Merkel ili drugog jakog saveznika u Berlinu, neće uspeti u tome, ocenjuje Politiko. Makron nije lider koji poput Merkel ujedinjenije; štaviše, on je ličnost koja češće izaziva podele.Takođe, njegova ideja evropskih reformi je daleko ambicioznija i utoliko kontroverznija. Makron će se mučiti u postizanju delikatnih kompromisa na kojima je Evropska unija praktično izgrađena.Političke veštine nemačke liderke su finije, i kraj 2020. godine bio je poslednji dokaz toga. Nemačka je u julu prošle godine preuzela 13. put rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU i foskusirala se na ekonomski oporavak Evrope. Stvar je zapečaćena paketom pomoći vrednim 750 milijardi dolara, uprkos problemima sa Mađarskom i Poljskom koje su se protivile usvajanju budžeta zbog klauzule o distribuciji novca u skladu sa stepenom vladavine zakona u zemljama članicama.

Merkel je uspela i da zaključi trgovinski sporazum sa Velikom Britanijom, ali i investicioni sporazum sa Kinom. Realna vrednost oba sporazuma je okvir i temelj za širu političku i stratešku saradnju. Pored toga, uspela je i da na viši nivo podigne evropske ambicije za rešavanje klimatske krize.Svakako da je mnogo kritika upućeno na račun kancelarke Merkel i kompromisa na koje je pristala. Najteže su optužbe da je zbog pritisaka i industrijskih interesa CDU, Merkel bila prinuđena da još jednom zažmuri na diktatore iz Varšave, Budimpešte i Pekinga, i u tome svakako ima istine, ali oni koji je zbog toga kritikuju često smetnu sa uma kakve bi posledice Evropa trpela da je Merkel izabrala drugi put,

Da li bi Makron mogao da upravlja rizicima i rešava probleme sam na isti način? Apsolutno ne, ocenjuje Politiko. Ipak, bez francuskog predsednika mnoge od ideja koje je Merkel realizovala ne bi ni postojale. Fond za obnovu u pandemiji nastao je u Jelisejskoj palati, kao varijanta "budžeta za evrozonu" koji je bio jedan od Makronovih top političkih prioriteta kada je pobedio na izborima 2017. godine.Francuska i Nemačka ojačale su saradnju, i realna je mogućnost da su za to zaslužni i Bregzit, američki predsednik Donald Tramp i pandemija koronavirusa jednako koliko i Makronove ambicije, ali je Merkel očigledno uvidela i potrebu da se distancira od balansiranja između NATO bloka i Istočne Evrope odnosno Moskve, i da ojača veze sa jugom - Italijom, Španijom i, svakako, Francuskom.

Makron je u tom smislu postigao nešto što njegovi prethodnici Nikola Sarkozi i Fransoa Oland nisu, najvećim delom zato što je Nemačkoj ponudio stratešku viziju u trenutku kada je Nemačkoj ona bila potrebna, umesto da se fokusira isključivo na dobijanje finansijske podrške od Nemaca.Ipak, iako Makron po svemu sudeći očekuje da se etablira kao vodeća sila u postmerkelovskoj Evropi, njemu će biti neophodan partneru u Berlinu koji će mu biti naklonjen.Njegov najveći strah - izbor kancelara koji će stisnuti evropske kočnice i okrenuti se isključivo unutrašnjim pitanjima - do određene mere je opravdan. Novi lider Nemačke koji će biti neiskusan (to je jasno s obzirom na profile svih kandidata) sigurno će više biti okupiran domaćom politikom nego što je to bila Merkel. Moraće da se bavi upravljanjem koalicijom - CDU i Zeleni dosad nisu bili partneri.

Makron će i sam ove godine morati da se usredsredi na domaće javno zdravlje i ekonomsku krizu, a kada novi lider Nemačke konačno bude imao vremena da se bavi evropskim pitanjima, približiće se predsednički izbori u Francuskoj na kojima će Makron morati da brani svoju funkciju.Berlin i Pariz biće neko vreme neusklađeni, a to znači da Evropa neće imati efikasne lidere 12 do 15 meseci. Upravo zato, posle Merkel, Evropa će morati da se višestruko bolje pazi od spoljnih sila koje će izvesno pokušati da iskoriste vakuum.BONUS VIDEOhttps://youtu.be/v8cyGZUm2HE***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram