0
Koronavirus, pad ekonomije, spoljnopolitički nemiri skrenuli su pažnju javnosti na nove (i stare) evropske lidere koji će na ovaj ili onaj način obeležiti godinu pred nama. Apsolutni broj jedan u svakom pogledu je nemačka kancelarka Angela Merkel - najmoćnija osoba u Evropi i verovatno jedna od najmoćnijih u svetu.
Pročitajte još:
Šta će Evropa raditi kada se mama povuče? Posle gotovo godina na mestu kancelara Nemačke, Merkel bi trebalo da se povuče posle izbora na jesen 2021. i kada se to dogodi ostaće upamćena kao žena koja je težila pre stabilnosti zemlje nego ostvarenju ambicija i izvela je Nemačku iz niza kataklizmi, od recesije do krize evrozone i sada kovida. Zahvaljujući njoj Bregzit je isteran do kraja a sa dolaskom Donalda Trampa na vlast pre četiri godine, „mama Merkel“ je bila i de fakto lider slobodnog sveta.
Nesklona dramatičnim akcijama, Merkelova je učvrstila odnose sa drugim EU zemljama i izdržala pritiske i pretnje Rusije i SAD, obezbedivši Nemačkoj i ruski gas i dobre trgovinske veze sa Kinom.
Njen naslednik na mestu kancelara Nemačke i lidera Evrope imaće pune ruke posla, naročito što na EU planu ne postoji očigledan naslednik, a odlazak Merkelove otvoriće u Nemačkoj vrata i novim političkim igračima. Sa odlaskom Angele Merkel, era velikih koalicija koje je ona personifikovala biće završena, ocenjuje Politiko.
Sanjari, oni koji rade i oni koji remete – ova tri tipa lidera predstavljaju tri različite vrste moći.
„Radni narod“
Kada je reč o „onima koji rade“, prvi na toj listi je italijanski premijer Đuzepe Konte, profesor prava koji je posao premijer i u Italiji uspeo da održi podeljenu koaliciju a istovremeno se odbrani od napada desničara. U inostranstvu uspeo je, na neki način, da ubedi EU da se Italija finansijski sabrala.
Pandemija korone dala je Konteu politički kapital koji, ako iskoristi kako treba, može da od njega napravi spasioca i najstabilnijeg lidera u modernoj italijanskoj istoriji koji će uvesti zemlju u fiskalno jedinstvo ili će sve uništiti.
Kada je Italiju pogodio prvi talas korone, Konte se okrenuo EU tražeći pomoć i dobio je – „šipak“. Konte je to vešto iskoristio predstavivši Uniju kao žrtvu EU zbog čega su nacionalni lideri podržali plan da uplate 750 milijardi evra Italiji za oporavak. Konte, čiji živopisni, italijanski-kliše stil dolazaka na sastanke u maseratiju i dendi odelima i pokušaji flertovanja sa Angelom Merkel, nisu često bili dočekivani sa simpatijama, sada je dočekao svojih pet minuta.
U ovoj grupi „vrednica“ našao se i mađarski premijer Viktor Orban koji je uspeo žestoko da uzdrma EU svojom blokadom budžeta, Kristin Lagard predsednica Centralne banke Evrope, Emanuel Makron koji će 2021. konačno odlučiti šta želi – prepucavanje sa kolegama političarima, obuzdavanje pandemije korone, borbu protiv islama ili nešto drugo.
Na listi su i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je preuzeo ulogu „lošeg suseda“ primenivši u odnosu sa Evropom onu staru – ako im se ne možeš potuci ih, nemački ministar zdravlja Jens Span koji je na sebe preuzeo ulogu globalnog svetskog lidera i britanski premijer Boris Džonson, politički kameleon koji je prešao dug put od gradonačelnika Londona koji je na posao dolazio biciklom do žestokog bregzitaša i „učinimo Britaniju velikom“ promotera.
„Remetilačke“ snage
Društvene mreže su zamišljene da približe svet, ali umesto toga razdvajaju ljude i to zahvaljujući ruskom tehnološkom magu Pavelu Durovu u njegovoj Telegram aplikaciji. Telegram je oživeo 2013. godine kao utičište slobode govora i način da se izbegnu Kremljove uhode. Nedugo zatim postao je aplikacija za terorističke zavere i propagandu da bi sada postao sredstvo organizovanja masovnih protesta (beloruski opozicioni lider Svetlana Tihanovska koristi aplikaciju za svoja saopštenja, ali i nemački antivakseri i antimaskeri i teoretičari zavera).
Iz sveta i regiona čitajte:
Uprkos brojnim pokušajima Moskve da ugasi aplikaciju i dokopa se njihove baze podataka, Durov je opstao a potencijal Telegrama biće poznatiji 2021. kada će Evropski sud za ljudska prava odlučiti o žalbi Durova na naredbu Moskve da im predaju kriptovane poruke. Taj slučaj će uticati na način na koji druge vlade balansiraju između nacionalne bezbednosti i digitalne privatnosti.
Još jedna stvar čini Telegram problematičnim za „saradnju“ – aplikacija ne zarađuje nikakav novac niti prikuplja podarke korisnika zbog čega ju je mnogo teže regulisati.
Lista remetilačkih snaga Evrope ne bi bila potpuna bez EU „babaroge“ Vladimira Putina – čoveka koji je otrovao svog protivnika Alekseja Navaljnog i kome pripisuju neverovatne moći, od nameštanja američkih izbora do postavljanja i svrgavanja vlada na Bliskom istoku i istočnoj Evropi a da bezmalo ne mora ni prstom da mrdne. A posle referenduma o ustavnim promenama, Putin će ostati ruski predsednik do 2036.
Na listi onih koji su uneli nemir u Evropu je i Dž.K. Rouling, autorka koja je uzburkala javnost svojim, za milenijalce koji su odrasli na njenim knjigama i imaju reč za sve i svašta na ovom svetu, „politički nekorektnim“ i o-tako-20-vekovnim predstavljanjem pola kao „biološke“ realnosti. Uprkos kontroverzi Roulingova je napisala novu knjigu – o serijskom ubici koji se pretvara da je žensko.
Sanjari
Predsedavajuća Evropske komisije Ursula fon der Lejen želi da učini Evropu ponovo velikom. I to tako što će LGBTQ zajednici obezbediti jednaka prava, što je će boriti protiv rasizma, što je evropskim radnicima zagarantovati minimalu platu, smanjiti emisiju gasova iz staklene bašte za 55 posto i stvoriti Evropsku zdravstvenu uniju koja će dati veća ovlašćenja EU. Da li će u tome uspeti, pokazaće 2021.
Sanjar ali i „žena od akcije“, Uzlem Tuereci je glavni medicinski direktor Bionteka, firme koja je sa Fajzerom proizvela vakcinu protiv koronavirusa koja će, svi sanjaju o tome, ponovo učiniti život na ovoj planeti „normalnim“. Sanjar od malih nogu, Tureci će ipak morati da sačeka na ostvarenje jednog sna – svima dostupne vakcine.
Kakva bi lista sanjara bila bez Svetlane Tihanovske, vođe opozicije u Belorusiji, žene koja je uzdrmala neprikosnovenu vlast autokrate Aleksandra Lukašenka. Tražeći pravdu za svoju zemlju „stisnutu“ između dve supersile – EU i Moskve, Tihanovska je poručila EU diplomatama koji nisu mogli da se slože oko uvođenja sankcija Lukašenku: „Budite hrabriji“. Takva poruka može se primeniti i za sve nas u 2021.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
