Nemačka kancelarka Angela Merkel izvela je "božićno čudo". U jeku sve gore pandemje koronavirusa i sve strožijih zatvaranja, "mama Merkel" je uspela da privoli Mađarsku i Poljsku da prihvate kompromis o vladavini prava i deblokiraju krizni korona-budžet EU. Pa ipak, mnogi strahuju da je nemačka liderka izvojevala "Pirovu pobedu".
Merkelovoj treba odati priznanje što je uspela da prevaziđe ogromnu prepreku na putu ali, piše Politiko, ne treba smetnuti sa uma da je ona ta koja je i izazvala problem. Godinama je, kao de fakto lider Evrope, puštala Viktora Orbana i Jaroslava Kačinjskog da uništavaju demokratske principe u Mađarskoj i Poljskoj.
Kada je Evropa postala svesna opsega haosa koji su Orban i Kačinjski izazvali u oblasti sudstva, manjinskih prava i nezavisnih medija, problem je toliko narastao da je bilo nemoguće rešiti ga mirnim putem, „iza kulisa“, što je Merkelin stil.
Pročitajte još:
Neuspeh kancelarke da se ranije izbori sa ovim problemom doveo je do gorkog javnog sukoba EU sa jedne strane i Mađarske i Poljske sa druge, produbivši jaz između Zapadne i Istočne Evrope. Bilateralni odnosi Nemačke i njenih istočnih suseda su takođe zahladneli, a kulminacija se dogodila letos kada je Varšava odbila da primi akreditive novog nemačkog ambasadora. Kada su konačno pristali, to su uradili na godišnjicu invazije Nemačke na Poljsku koja je izazvala Drugi svetski rat.
Sa druge strane, neki sukobi se ne mogu izbeći, a to je naročito tačno za Poljsku gde odbijanje Berlina da se pozabavi ratnom odštetom i dalje predstavlja bolnu tačku u njihovim bilateralnim odnosima.
To je jedan od glavnih razloga zbog kojih je Merkelova zatvarala oči na kršenja vladavine prava u Mađarskoj i Poljskoj. Poslednje što Merkelova želi je da izgleda kao da se Berlin meša u unutrašnju politiku svojih suseda – to je strah koji nikad ne nestaje u ovom kraju Evrope.
„Istočne“ veze
Postoji još jedan razlog. Merkelova je odrasla u komunističkoj Nemačkoj i kako je svojim očima videla demokratsku transformaciju zemlje, njoj je teško da poveruje da će se Mađarska i Poljska stvarno vratiti u prošlost i obrušiti se na osnovna ljudska prava, kažu ljudi koji su joj bliski.
„Ona nikada nije mislila da će Orban ovoliko zabrazditi“, rekao je jedan od njenih savetnika.
Mađarska je konstanta u političkom univerzumu Merkelove još od ulaska u kabinet Helmuta Kola 1990ih. Za generaciju nemačkih konzervativaca, Orban koji je Kola nazivao svojim mentorom, bio je otelotvorenje pobede demokratije nad komunizmom i maskota konzervativaca na Istoku, što je uloga koju on i dalje propagira. „Naša vlada je manje više ideološki ista kao CDU pod Helmutom Kolom“, rekao je on nedavno nemačkim medijma.
To se ne može reći za ženu koju on zove „Angela“ i pozdravlja rukoljubom.
Odnos dvoje lidera ostao je prisan sve do 2015. kada je Orban preusmerio hiljade izbeglica iz Sirije i Avganistana u Austriju u Nemačku, izazvavši krizu koja je uzdrmala EU do srži.
Za razliku od Orbana, Merkelova nije imala previše kontakata sa poljskim de fakto liderom Jaroslavom Kačinjskim koga smatra nepredvidljivim ideologom.
Sve to skupa može da objasni zašto je Merkelova na distanci sa Kačinjskim i njegovom vladajućom Partijom prava i pravde od njihovog dolaska na vlast 2015.
Sve za biznis
Postoji i pragmatičan razlog zašto je Merkelova imala pomirljiv stav prema svojim istočnim susedima – dobro je za biznis. Nemački biznis.
Od pada Berlinskog zida, nemačka industrija koristi Centralnu Evropu kao svoju „radionicu“. Samo u Poljsku je investirala više od 30 milijardi evra. Za velike nemačke proizvođače automobila Folksvagen i Daimler, region je integralan deo njihove prizvodne baze. Samo prošle sedmice, Mercedes je najavio da će proizvoditi novo električno vozilo u blizini Budimpešte i da će u proizvodni pogon tamo uložiti 140 miliona evra. I drugi proizvođači poput BMW-a, Audija i Boša takođe imaju svoje fabrike u Mađarskoj.
Takav aranžman, koji traje poslednjih 20 godina, stvorio je međusobnu zavisnost koju je nemoguće ignorisati. Članovi Merkeline CDU partije priznaju da bi, da nije auto-industrije, Nemačka odavno raskrstila sa Orbanom. Umesto toga, odlučili su da ga tolerišu i okreću glavu kada Orban i njegove kolege urušavaju demokratiju.
Najnoviji test strpljenja usledio je ove sedmice kada su lideri Evropske narodne partije (EPP, grupacije u EU parlamentu kojoj pripadaju i CDU i Fides), odlučivali da li da izbace šefa Fidesove delegacije Tamasa Dojča koji je komentare lidera EPP-a Manfreda Vebera o Poljskoj i Mađarskoj uporedio sa gestapovim sloganima.
Kao i obično, EPP nije uradio mnogo. Zabranili su na neko vreme Dojču da se obraća skupštini u ime EPP-a, ali i njegove stranke, dok ne dođe do „daljeg glasanja“.
Merkelova će, rekao je jedan nemački poslanik, beskrajno odlagati to glasanje.
Iz sveta i regiona čitajte i:
Orban kao Grinč koji je ukrao Božić EU
Poljska poslanica Rosa Tun, čija je Platforma stranka član EPP i želi da izbaci Fides, kaže da će konačna odluka ipak biti na Nemcima jer su oni najveća delegacija u grupi.
„Oni imaju poseban stav prema zemljama iza Gvozdene zavese. Niko nije imao više strpljenja sa Poljskom od Nemaca… Toliko su zla naneli ovoj zemlji da se i dalje osećaju krivim“, rekla je ona.
Šta god EPP bude odlučio po pitanju Fidesa, situacija teško da će se promeniti. Fides i Stranka prava i pravde će i dalje nastaviti da ignorišu vladavinu prava, dok je Nemačka nastaviti da deklarativno protestuje i paralelno sa time održava svoju proizvodnju u regionu.
Veliki kompromis koji je Merkelova postigla prošle sedmice odložiće primenu nekih zakona do posle opštih izbora u Mađarskoj, a u međuvremenu novac iz EU budžeta omogućiće Orbanu da zacementira svoj drugi mandat.
Drugim rečima, Merkelova nije izvela „božićno čudo“, već je Orban ukrao Božić Evropi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar