European Western Balkans o Vučićevim pismima medijima: Vlada Srbije ostaje posvećena „dijalogu“ pendrecima

Tekst prenosimo u celosti:

Predsednik Vučić danas govori jezikom „dijaloga“ u Financial Times-u i The Guardian-u. Kod kuće, međutim, taj dijalog se vodi pendrecima, partijskim batinašima i tihim smenjivanjem onih koji se usude da pokažu neslaganje.

Vučić je nedavno uveravao međunarodnu javnost da je njegova vlada posvećena dijalogu, transparentnosti i uzdržanosti. Njegova kampanja pisama upućenih vodećim svetskim novinama usledila je nakon serije kritičkih izveštaja i uredničkih komentara u velikim međunarodnim medijima – podsećanja da se ta iznenadna potreba za „dijalogom“ pojavila tek kada je globalna pažnja postala intenzivna.

Realnost na terenu

Stvarnost, međutim, govori sasvim drugačije.

Dijalog je dosledno zamenjen pendrecima, suzavcem, proizvoljnim hapšenjima i razaranjem nezavisnih institucija. Vlasti govore o „uzdržanosti“, a više od stotinu građana, uključujući studente, pretučeno je – neki i teško povređeni – zbog ostvarivanja prava na protest. Govore o „transparentnosti“, dok su medijski pluralizam ugušili, nezavisne regulatore stavili pod kontrolu, a istrage o korupciji zatrli. Govore o „kompromisu“, a svaka ustupka bila je kozmetička i pažljivo režirana za međunarodnu publiku.

Protesti nisu terorizam

Znakovito je što Vučić proteste prikazuje kao delo ekstremista i vandala – što njegovi lojalni mediji prevode u „blokadere“ i čak „teroriste“. U stvarnosti, protesti su počeli posle tragedije u Novom Sadu, kada su studenti i mladi ljudi tražili ništa radikalnije do odgovornost, transparentnost, demokratiju i vladu koja ih tretira kao građane, a ne podanike. Nazivati ih nasilnim agitatorima nije samo kleveta, već i uvreda za svakog ko je stajao mirno – makar 16 minuta za 16 žrtava – na ulicama.

Tihi pritisak i batinaši

Represija, međutim, nije samo vidljiva. Ona je i tiha. Univerzitetski profesori, nastavnici i drugi zaposleni u javnom sektoru koji podrže svoje studente suočavaju se s disciplinskim postupcima, gubitkom ugovora ili otkazima. Na ulicama se pojavljuju parapolicijske jedinice i partijski organizovani batinaši – neki od njih ranije osuđeni na višegodišnje kazne zatvora zbog nasilnih zločina – koji šire strah i urušavaju vladavinu prava.

U međuvremenu, proces potpune kontrole nad medijima se nastavlja, što se videlo i protekle nedelje, dodatno sužavajući ionako ugušen prostor za javnu debatu. Umesto da odgovori na zahteve demonstranata, vlast organizuje kontramitinge, finansirane i sprovedene kroz partijsku mašineriju – kao zamenu za stvarni dijalog.

„Demokratija“ kao procedura

Tvrdnja da bi vanredni izbori destabilizovali demokratiju teško je uverljiva kada su i poslednji izbori bili obeleženi nepravilnostima, kontrolom medija i zloupotrebom državnih resursa. Još je upečatljivije da ta argumentacija dolazi od lidera koji je raspisivao izbore kad god mu je politički odgovaralo: četiri od pet izbora pod Vučićem bili su prevremeni. Insistirati sada na krutim rokovima, dok se istovremeno uništavaju uslovi za slobodnu i fer utakmicu, znači svesti demokratiju na praznu proceduru bez sadržaja.

EU pred izborom

Evropski lideri su upozoreni da su protesti u Srbiji „bitka za demokratiju koju EU ne sme da ignoriše“. Ipak, oklevanje i dalje traje, a tišina može biti shvaćena kao saučesništvo. Stabilnost bez prava nije stabilnost – to je autoritarizam upakovan u mekše reči.

Vlada Srbije zaista jeste posvećena, ali ne demokratiji. Posvećena je sopstvenom opstanku – ne zauvek, već tačno onoliko dok se ne potpiše poslednji unosni ugovor. U tom smislu, ona nije samo autoritarna, već kleptautoritarna. Pitanje je da li je Evropa spremna da bude jednako posvećena vrednostima koje sama proklamuje.