EU tražila da Srbija ograniči davanje pasoša ruskim državljanima

U izveštaju o Srbiji, Evropska komisija navodi da je proces demokratizacije usporen, dok su efikasnost i nadzorna funkcija parlamenta oslabile „zbog retkih sednica“ i „nedostatka stvarne političke debate“. Komisija je kritikovala i srpsku vladu zbog „teških uslova“ za delovanje nevladinih organizacija i civilnog sektora.

Značajan deo izveštaja posvećen je odnosima Srbije i Rusije. Evropska komisija optužila je Beograd da odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve i kritikovala predsednika Aleksandra Vučića zbog „demonstrativnih kontakata“ s ruskim rukovodstvom — uključujući prisustvo na Paradi pobede u Moskvi 9. maja i razgovore s Vladimirom Putinom. U izveštaju se naglašava da je Srbija „napravila ograničen napredak“ u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU. Iako je Beograd delimično podržao neke odluke Saveta EU, uključujući osude ruskih akcija, „zadržao je visok nivo kontakata s Moskvom i retoriku s elementima antizapadne propagande“.

Posebna pažnja posvećena je pitanju izdavanja srpskih pasoša ruskim državljanima. „Vizna politika Srbije i dalje je samo delimično usklađena s listom trećih zemalja za koje EU zahteva vize. Dodeljivanje srpskog državljanstva Rusima praktično im omogućava ulazak u EU bez vize, što stvara potencijalni bezbednosni rizik za Uniju“, navodi se u izveštaju.

Brisel zahteva da Beograd uskladi svoju viznu politiku „s evropskim standardima“ i obezbedi „strogu kontrolu bezviznog ulaska za državljane trećih zemalja, naročito onih koje predstavljaju bezbednosnu pretnju ili rizik od ilegalne migracije“. Takođe, Komisija poziva srpske vlasti da „pojačaju provere pri dodeli državljanstva strancima, jer nosioci srpskih pasoša uživaju privilegiju bezviznog ulaska u EU“.

U izveštaju se dodaje da Beograd i dalje održava česte letove ka Rusiji i da se nije pridružio sankcijama protiv Kine, Belorusije, Irana ili Severne Koreje. Evropska komisija ocenjuje da Srbija nije preduzela dovoljne mere za suzbijanje stranog informativnog uticaja, naprotiv — Savet REM-a odobrio je televiziji RT (Russia Today) dozvolu za emitovanje programa na srpskom jeziku preko državne mreže Telekom Srbija.

Prema dokumentu, Sporazum između EU i Srbije o statusu misija EU stupio je na snagu 1. aprila 2025. godine. Beograd je delimično približio svoju viznu politiku EU ponovnim uvođenjem viza za građane Kuvajta, Mongolije, Omana i Katara u decembru 2024, ali u celini „vizna politika Srbije ostaje samo delimično usklađena“ sa standardima EU.

EU izražava zabrinutost i zbog toga što Srbija i dalje zavisi od ruskog gasa i nafte, uprkos pokušajima da diversifikuje snabdevanje. U maju 2025. Beograd je produžio ugovor o isporuci gasa s Rusijom za još četiri meseca, što, prema oceni Komisije, „dodatno učvršćuje energetsku zavisnost od ruskih resursa“. Američke vlasti su 9. oktobra uvele sankcije srpskoj naftnoj kompaniji NIS, čijih je 56% akcija u vlasništvu Gazprom Nefta i drugih ruskih firmi.