0
Manje od nedelju dana nakon što je svrgnuti sirijski predsednik Bašar al Asad pobegao u Moskvu, turski zvaničnici podigli su svoju zastavu u ambasadi u Damasku, prvi put nakon 12 godina. Ovaj trenutak usledio je nakon dolaska šefa turske obaveštajne službe, Ibrahima Kalina, koji je posetio Siriju u pratnji lidera Hajat Tahrir al Šam (HTS), Ahmeda al Šare.
Kalinova poseta, praćena molitvom u znamenitoj Umajad džamiji i iznenađenim okupljanjem posetilaca, bila je snažna poruka da Turska postaje ključni igrač u novoj političkoj realnosti Sirije. Ovaj razvoj događaja označava još jednu potvrdu da je Erdoganova strategija u Siriji donela rezultate.
PROČITAJTE JOŠ:
Pad Asada omogućio je Erdoganu da se predstavi kao lider koji je štitio Sirijce, dok je istovremeno smirivao nacionalističke pristalice koje žele da proteraju izbeglice. Turska se već nekoliko godina bori sa pitanjem izbeglica, jer je domaća populacija zabrinuta zbog prisustva 3,2 miliona Sirijaca. Erdogan je koristio pad Asada kako bi naglasio da je Turska učinila najviše za zaštitu sirijskih izbeglica, dok su istovremeno pripadnici njegove nacionalističke koalicije zahtevali povratak sirijskih izbeglica u domovinu. Ministar spoljnih poslova Turske, Hakan Fidan, odmah nakon Asadovog pada, izjavio je da Sirijci moraju da se vrate, a prema izveštajima, do kraja prošle nedelje oko 7.600 ljudi je prešlo granicu. Turska je čak obezbedila sredstva za obnovu Sirije, pa su akcije turskih građevinskih firmi porasle, uprkos negativnoj reputaciji nakon prošlogodišnjih razarajućih zemljotresa.
Erdogan i turski zvaničnici sada igraju značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti Sirije, pregovarajući sa različitim stranama i pružajući podršku turskim interesima u obnovi zemlje. Iako je Turska ponovo postala prisutna u Siriji, proces nije bez izazova. Pitanje kurdskih militantnih grupa u severoistočnoj Siriji i dalje ostaje jedno od ključnih pitanja u Erdoganovoj spoljnoj politici. Turska je, iako je ranije smatrala ove grupe terorističkim organizacijama, sada počela da preispituje svoju strategiju prema njima.
Dok su svi pogledi bili usmereni na Damask, Turska je iskoristila situaciju na severoistoku Sirije da proširi svoju kontrolu, često neopaženo. Turske trupe i njihovi saveznici su ostvarili značajne teritorijalne dobitke, poput pada grada Manbija, što nije privuklo veliku pažnju međunarodne zajednice. Ankara je sada u mogućnosti da pregovara sa novim vlastima u Damasku o budućnosti severoistočne Sirije, preteći da će iskoristiti svoj uticaj da spreči uspostavljanje autonomne kurdske administracije. To je deo šire strategije Turske da očuva stabilnost na granici, dok istovremeno pokušava da usmeri Siriju prema rekonstrukciji.
Analitičari smatraju da post-Asadova Sirija pruža Turskoj ogroman prostor za manevar. Turska sada ne samo da ima ključnu ulogu u obnovi zemlje, već i koristi svoj uticaj da oblikuje političke procese, uključujući i pitanje kurdskih snaga na severoistoku. S obzirom na to da se turski saveznici u HTS-u sada suočavaju sa izazovima međunarodne izolacije, Ankara ima ključnu ulogu u pomaganju ovoj grupi da osigura međunarodnu podršku i priznanje.
