0
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan još jednom je opravdao "titulu" najboljeg pregovarača među svetskim političarima i uspeo da dugo očekivanu odluku - ratifikaciju pristupa Švedske NATO savezu, proda po "desetostruko većoj ceni". Uz to, uspeo je da izbegne pat poziciju i ne poremeti svoje dobre odnose sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom.
Naime, Erdogan je jasno uslovio međunarodnu zajednicu, tražeći da ukoliko otvori put Stokholmu ka Alijansi na jednom od najvažnijih samita ove godine u Viljnusu, zauzvrat počnu pregovori za pristup Turske Evropskoj uniji.
„Otvorimo put Turskoj u EU, a onda ćemo otvoriti put Švedskoj u NATO, kao što smo učinili sa Finskom“, izjavio je Erdogan pred odlazak u Viljnus.
Erdogan je naveo da je poziv, pre svega, upućen državama „koje teraju Tursku da čeka na vratima EU više od 50 godina“.
Inače, do pre dva meseca niko ne bi očekivao da će Erdogan insistirati da Turska pristupi EU.
Međutim, interese „turskog sultana“ promenile su okolnosti. Naime, Erdogan koji decenijama slovi za večitog pobednika, na predsedničkim izborima ove godine uspeo je da se kroz iglene uši izbori za novi mandat sa osvojenih 52 odsto glasova, dok je njegov protivkandidat Kemal Kiličdaroglu imao oko 48 odsto podrške građana.
Od početka izborne trke, Kiličdaroglu je bio označen kao „prijatelj Zapada“. Stoga, nemali procenat koji je dobio na izborima jasno sugeriše da se deo građana Turske okreće ka Evropi.
To je, vrlo dobro shvatio i Erdogan, koji je stupanjem na novi mandat napravio zaokret u spoljnoj politici.
Pored najave ratifikacije ulaska Švedske u NATO, Erdogan je povukao još jedan neočekivani potez – izjavio je kako smatra da Ukrajina zaslužuje da što pre uđe u sastav Alijanse.
Takođe je, tokom posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog njegovoj državi potpisan memorandum o razumevanju između Ministarstva strateških industrija Ukrajine i Ministarstva industrije i tehnologija Turske.
Inače, Turska je još 1987. godine prvi put podnela zahtev za prijem u Evropsku ekonomsku zajednicu, koja je prethodila EU.
Zatim je 1999. godine proglašena za kandidata za pristup EU, a šest godina kasnije počeli su i zvanični pregovori o prijemu.
Međutim, nakon pokušaja puča u Turskoj 2016. godine i masovnih hapšenja i kršenja ljudskih prava koja su usledila, EU je te pregovore zamrzla.
Po svemu sudeći, sada će se situacija preokrenuti.
Naime, neposredno nakon Erdoganove izjave, oglasili su se i Stejt department, kao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Oni su jasno stavili do znanja da podržavaju nastojanje Turske da postane članica EU.
Portparol Bele kuće izjavio je da su SAD uvek podržavale nastojanje Turske da se pridruži Evropskoj uniji i nastavljaju da to čine, saopšteno je danas iz Bele kuće, uz napomenu da su razgovori o priključenju stvar između Turske i članica bloka.
Želju Ankare da postane članica EU podržao je i Stoltenberg.
Erdoganovu promenu retorike mnogi smatraju žestokim šamarom za Putina. Kako navode pojedini analitičari, evidentno je da je „turski sultan“ napravio kalkulaciju i sračunao da mu se više isplati okretanje ka EU, nego bliske veze sa Rusijom.
Takođe, turski lider je ovim potezom, svesno, na vruću stolicu stavio još jednog Putinovog saveznika – mađarskog premijera Viktora Orbana koji je upravo Tursku navodio kao glavni razlog zašto i on ne dozvoljava ulazak Švedske u sastav Alijanse.
Pročitajte još:
0
0
0
Uz to, tokom posete Zenelskog, Erdogan je oslobodio zarobljene pripadnike bataljona Azov, koje je Rusija zarobila u Marijupolju. Trebalo bi napomenuti da je on lično obećao Putinu da ih neće pustiti sve do okončanja rata.
Međutim, Erdogan očigledno zna i ume da se izvuče i iz ove situacije. Vrlo je svestan toga da Putin trenutno nema resursa da mu odgovori, niti mogućnost da mu se suprotstavi.
Ali, isto tako zna da ne može da mu potpuno okrene leđa. Stoga je odlučio da se ne pridruži sankcijama Zapada protiv Rusije, od koje, inače, crpi jeftine energente za Tursku.
BONUS VIDEO Trenutak eksplozije Nove Kahovk e