Epl je dokaz da je Irska najveća poreska oaza na svetu

Međutim, porast od 26 odsto nije imao nikakve veze s realnošću, piše Dojče vele.Ovaj porast je povezan isključivo s jednom kompanijom: Apple. Naknade za licence ove kompanije su preusmerene sa SAD na Irsku što je uzrokovalo eksplozivni porast BDP. Međutim, Irska od svega toga nije baš imala previše koristi. Zbog povoljnih poreskih zakona i još spretnijih poreskih savetnika Eplovi poreski izdaci su smanjeni na minimum.

Ekonomija vilenjaka

Za ovo "magično" smanjenje poreskog tereta nobelovac Pol Krugman je izmislio pojam "vilenjačke ekonomije" (Leprechaun Economy, prema legendarnim irskim vilenjacima).

No sukob Evropske unije, Irske i Epla oko poreza se ne odnosi na aktuelno čarobno nestajanje poreskog tereta, nego na razdoblje između 2004. i 2014. kada je Epl Irskoj trebalo da plati 13 milijardi evra korporativnog poreza. EU je sredinom jula izgubio pred Evropskim sudom, ali ne odustaje od žalbe. Brisel želi da dokaže da specijalni poreski "dil" između Epla i Irske nije ništa drugo nego prikriveni oblik državnih subvencija. A to se kosi s pravilima tržišne politike EU.Irska i dalje smatra da nije učinila ništa loše i to je zapravo ono što je upitno u čitavoj priči. Irska i njen specijalni tretman multinacionalnih kompanija čine ovu EU članicu, kako su to zaključili stručnjaci s kalifornijskog Berklija i Univerziteta Kopenhagen, "najvećom poreskom oazom na svetu". I to usred Evropske unije koja je kao jedan od svojih glavnih zadataka navela borbu protiv poreskih oaza i zemalja sa sumnjivom poreskom politikom.

Premeštanje profita

Da li je Irska zaista "najveća poreska oaza na svetu"? Liz Nelson, direktorka Teks Džastis Netvork, jedne nevladine organizacije koja se bori protiv globalne utaje poreza, je u to uverena."Irska omogućava premeštanje profita. Tako nastaje tajna mreža skrivanja puteva novca", kaže Nelsonova.

Za profesora ekonomije na uglednom Londonskoj školi ekonomije Eduarda Baistrokija, Irska je za multinacionalne firme ulaz u međunarodni poreski sistem."Irska time pruža ulaz na jedno veće privredno područje poput EU i tako pomaže kompanijama u smanjenju poreza. Tako je Epl na svaki milion dolara dobio da plati 50 dolara poreza", kaže Baistroki.Ovakva apsurdna poreska stopa prema irskim zakonima nije ilegalna.No, Irska u Evropi nije usamljena. Prema Baistrokiju je u šezdesetima Švajcarska bila "zvezda" među kompanijama koje su tražile pristup većim tržištima. Kasnije su tu ulogu preuzele Holandija i Luksemburg koje još uvek igraju važnu ulogu u ovom sistemu.

Globalni problem

Pomeranje prihoda je globalni problem koji polako, ali sigurno utiče i na političku situaciju. Poreska nepravda je voda na vodenicu populista što je pokazala i upotreba ove teme u predizbornim kampanjama koje su prethodile Bregzitu ili uspehu populista poput Bolsonara ili Trampa.

Zemlje OESS rade na pravilu koje bi onemogućilo ovakvo ponašanje multinacionalnih kompanija prema kojem bi one bile prisiljene da porez plaćaju u onoj zemlji u kojoj je prihod i ostvaren. SAD je međutim prekinuo ove pregovore jer se protive tome da se tako oporezuje i digitalne usluge, što je zapravo pokušaj zaštite američkih kompanija poput Fejsbuka, Epla ili Amazona.