Celom Evropom širi se vest da Hrvatska postaje jedna od najskupljih turističkih zemalja.
„Eksplozija cena u Hrvatskoj. Zašto rastu cene u Hrvatskoj? I smeštaj, hrana i sve ostalo biće skupo. Donosimo sve informacije o eksploziji cena u Hrvatskoj“, piše portal Korati.de, a prenosi Jutarnji list.
Taj portal je pokrenuo anketu na TikTok kanalu i postavio pitanje „Je li Hrvatska poskupela?“. U anketi je učestvovalo gotovo 700 ljudi, a 81 odsto je odgovorilo sa „da“, a 19 sa „ne“.
Dalje se navodi kako cene u Hrvatskoj rastu već duže vreme i da se tome ne nazire kraj. Meštani već alarmiraju da su svakodnevne stvari poput namirnica i cena u restoranima teško pristupačne. Turisti koji letuju u Hrvatskoj ponekad su začuđeni i iznervirani daljim rastom cena.
Poslednjih nedelja pojavili su se brojni naslovi poput „Turisti šokirani cenama – sada slede reakcije“, „Hrvatska: juče je bio raj za odmor – ovako je poskupelo“ ili „Skupi klub šokirao hrvatske izletnike“ i slični objavljeni sadržaji u medijima koji upućuju na poskupljenja u Hrvatskoj. Turisti su šokirani razvojem cena i govore o kraju nekadašnjeg raja za odmor. Ali šta se iza toga zapravo krije, proverio je taj portal.
Da, istina je da je Hrvatska poslednjih godina sve skuplja kao popularna turistička destinacija. Cene namirnica, usluga i sličnog rastu već mesecima, a kraj poskupljenjima se ne vidi. Političari poriču da je za to krivo uvođenje evra, a ako se bolje pogleda, postoji zapravo nekoliko stvari koje su doprinele takvom razvoju događaja.
Hrvatska ekonomija nastavlja da se bori s tekućom energetskom krizom, kao i s inflacijom, koja je dosegla vrhunac od 13,5 odsto u novembru 2022, što je neizbežno dovelo do ukupnog povećanja cena. Tu je prelaz valute na evro 1. januara 2023, koji je došao u najgorem mogućem trenutku. Međutim, hrvatska Vlada radi na razvoju strategija za rešavanje ovih izazova i osiguravanje ekonomske i cenovne stabilnosti.
Pa su situaciju opisali po poglavljima:
U 2023. brojni vlasnici i iznajmljivači apartmana za odmor u Hrvatskoj znatno su povećali cene smeštaja. Ovo poskupljenje pravdali su činjenicom da su sveprisutna inflacija i povećani troškovi poslovanja zbog energetske krize te povećanja plata čistačica doveli do poskupljenja.
Planirani prelazak s hrvatske kune na evro iskorišćen je kao dodatna prilika za povećanje cena po želji. U nekim slučajevima smeštaj je naplaćen i do 50 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, bez primetnog poboljšanja usluge. Takođe valja napomenuti da su se jul i avgust prošle godine smatrali navodnim krajem pandemije korone, a ponovo stečena sloboda putovanja značila je da su oba meseca bila u potpunosti popunjena. Zbog velikih očekivanja iznajmljivača to je dovelo do navedene politike cena.
Ova nagla korekcija cena i razvoj događaja izazvale su čuđenje i opravdano negodovanje mnogih turista. Iako su u prvim mesecima 2023. bile dobre rezervacije za vrhunac sezone (od juna do septembra), vrtoglavi skok cena doveo je do bujice otkazivanja. Kao odgovor na to, mnogi iznajmljivači su ponovo naglo smanjili cene smeštaja u kratkom roku kako bi zatvorili praznine u rezervacijama.
Cene su jako porasle i u hrvatskim supermarketima. Ako uporedite cene, brzo shvatite da su mnoge namirnice daleko skuplje nego u Nemačkoj ili Austriji.
Hrvatska je 2022. i 2023. godine doživela zabrinjavajući rast cena hrane, što je uzelo veliki danak i potrošačima i ekonomiji zemlje. Ova poskupljenja uzrokovana su, između ostalog, povećanjem troškova energije i transporta, koji su doveli do povećanja troškova proizvodnje i isporuke te su na kraju prebačeni na potrošače. Povećani troškovi goriva i energije takođe su imali negativan uticaj na celi lanac snabdevanja hranom.
Prosečne cene u pekarama porasle su oko 15 odsto. Sličan razvoj vidljiv je i u sektoru maloprodaje, gde su proizvodi poput mleka, pilećeg mesa i piva u proseku porasli za oko 17 odsto.
U 2022. i 2023. godini hrvatska gastronomija beleži značajna poskupljenja, koja su bila primetna i kod hrane i kod pića. „Obični“ restorani, kao i otmeni objekti, bili su jednako pogođeni ovim trendom. Troškovi ručka ili večere ponegde su porasli za oko 20 do 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Čak su i svakodnevni napici poput kafe i alkoholnih pića zabeležili porast do 25 odsto.
Razlozi poskupljenja u ugostiteljstvu su složeni. Osim ulaganja u infrastrukturu, tu odlučujuću ulogu imaju i rast cena sirovina, poskupljenja hrane i inflacija.
Uprkos zakonskim posledicama i oštrim kaznama, nadzor nad svim ugostiteljskim objektima u praksi je izuzetno težak. Ovakav razvoj događaja izazvao je zbunjenost i čuđenje u zemlji i inostranstvu. Primeri poput jedne kuglice sladoleda za 5 evra u Dubrovniku, hamburgera za 22 evra u Rovinju ili Aperol Špricera za 11 evra u Šibeniku naterali su sve da odmahnu glavom.
Na budući razvoj turizma u Hrvatskoj značajno će uticati kretanje cena u zemlji. Ovo je nesumnjivo jedan od najvažnijih izazova za turistički sektor. Mogućnost daljeg nepredvidivog rasta cena, ne samo zbog ograničene kupovne moći domaćeg stanovništva, mogla bi da dovede do odlaska stručnjaka iz zemlje, što bi ostavilo ozbiljne posledice.
Ali, za dalju afirmaciju Hrvatske kao atraktivne turističke destinacije od presudne važnosti je ne samo voditi uravnoteženu politiku cena, već i kontinuirano ulagati u unapređenje turističke infrastrukture. Modernizacija smeštaja, dobro razvijene saobraćajne rute i održive aktivnosti u slobodno vreme ne samo da pridonose usluzi putnika, već služe i zaštiti i očuvanju prirodnih resursa i lepote zemlje.
Ti koraci su ključni za održavanje dugoročne konkurentnosti Hrvatske u poređenju sa drugim popularnim odredištima poput Italije, Turske ili Egipta.