Veliki eksperiment o zdravoj radnoj nedelji sproveden je prethodnih osam nedelja u Velikoj Britaniji. Rezultati pokazuju da četiri dana rada, a tri dana odmora znatno utiču na povećanje produktivnost radnika, koji tvrde da lakše, bolje i sa većim entuzijazmom obavljaju dnevne zadatke. Isti eksperiment sproveden je ranije i u drugim zemljama, a dobijeni su potpuno različiti rezultati.
Šestomesečni probni period obavezao je 3.300 radnika u 70 komapnija da rade 80 odsto vremena, u zamenu za obećanje da će održati 100 odsto svoje produktivnosti. Program vode neprofitna organizacija „4 dana nedeljno Global“, „Autonomi“ i kampanja „4 dana nedeljno Velika Britanija“ u partnerstvu sa istraživačima sa Univerziteta Kembridž, Univrziteta Oksford i Bostonskog koledža.
Istraživači su merili uticaj koji će novi obrazac imati na nivoe produktivnosti, rodnu ravnopravnost, životnu sredinu i dobrobit radnika. Kompanije krajem novembra imaju priliku da odluče da li žele da nastave sa ovakvom praksom, ali prvi rezultati već ukazuju da dobrobiti nove rutine.
Liza Gilbert, menadžer za kreditne usluge u banci u Velikoj Britaniji ispričala je da je njena nova radna rutina „fenomenalna“.
„Sada sasvim mogu da uživam u vikendu, jer imam petak za kućne poslove i druge stvari ili ako samo želim da izvedem mamu u šetnju, mogu to da uradim sada bez osećaja krivice“, rekla je ona za britanske medije.
U njenom slučaju, dodatni slobodni dan znači da može da se posveti brizi o roditeljima i porodici.
Međutim, tranzicija nije prošla bez problema.
Samanta Losei, generalna direktorka „Uniti“ agencije za odnose sa javnošću u Londonu, kazala je da je prva sedmica bila istinski haotična, a njen tim nije bio spreman za kraće primopredaje posla.
„Da budem iskrena, te prve nedelje je bio pravi nered. Bili smo svuda. Mislila sam da sam napravila ogromnu grešku. Nisam znala šta radim“, rekla je ona.
Ipak, njen tim je brzo pronašao načine da unapredi poslovanje. Sada je kompanija zabranila sve interne sastanke duže od pet minuta, održava sve sastanke sa klijentima na 30 minuta i uvela je sistem semafora kako bi sprečila nepotrebne smetnje. Kolege imaju svetlo na stolu i ako ga podese na „zeleno“ onda su spremni da pričaju, ako ga stave na „žuto“ onda su zauzeti, ali su spremni da govore, a ako je uključeno „crveno“ onda ne žele da ih neko prekida.
Do četvrte nedelje, rekla je Losei, njen dim je „ušao u ritam“.
Srbija na čelu Evrope po broju radnih sati
Četvorodnevna radna nedelja mogla bi postati deo zakonske regulative naprednijih zemalja, u slučaju da ovakvi eksperimenti nastave da daju dobre rezultate. U Srbiji je, u međuvremenu, broj radnih sati ponovo najveći u Evropi.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako su zemlje poput Švedske, SAD i Finske takođe isprobale koncept zdrave radne nedelje, predvodnik u ovom eksperimentu bio je Island.
Do prošlog meseca, Island je sprovodio najveći svetski probni period četvorodnevne radne nedelje. Između 2015. i 2019. godine, zemlja je 2.500 ranika u javnom sektoru stavila na dva probna perioda. Ono što je najvažnije, ta ispitivanja su otkrila dramatično povećavanje dobrobiti zaposlenih.
Jedna softverska kompanija je otkrila da radnici u SAD provode oko 58 odsto svog dana na aktivnosti kao što su odgovaranje na mejlove i prisustvovanje sastancima, a ne na posao za koji su angažovani.
Kada su promene uvedene, vreme koje su zaposleni trošili na mnoge sporedne radnje su skraćeni, tako da su rezultati premašili sva očekivanja.
BONUS VIDEO: TOP 5 fakulteta sa kojima odmah nalazite posao
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare