Džordžija odlučuju ko će imati kontrolu nad Senatom SAD

Pošto kontrola nad Senatom ima znatan uticaj na šefa države, od ishoda današnjih izbora zavisi da li će izabrani predsednik SAD, demokrata Džozef Bajden koji 20. januara stupa na dužnost, moći u naredne dve godine da sprovede svoju progresivnu agendu ili će biti suočen sa blokadom republikanaca.Na izborima 3. novembra demokrate su osvojile Belu kuću i zadržale većinu u Predstavničkom domu Kongresa SAD.Birači u Džordžiji drže ključ kontrole nad Senatom SAD, u kojem svaka od 50 saveznih država ima po dva predstavnika. Trećina članova Senata bira se svake dve godine, a mandat senatora traje šest godina.Posle novembarskih izbora, na kojima su građani birali ceo Predstavnički dom i 35 od 100 članova Senata, republikanci imaju 50, a demokrate 48 od 100 senatora.Da bi dobile kontrolu nad Senatom, demokrate moraju da osvoje oba senatorska mandata Džordžije.Tada bi odnos snaga bio 50 prema 50, a u tom slučaju presuđuje glas predsedavajućeg Senatu, što je po funkciji potpredsednik SAD.Zahvaljujući pobedi Bajdena na predsedničkim izborima, potpredsednica SAD biće senatorka demokrata Kamala Haris, koja će predsedavati Senatu od 20. januara.Džordžija u poslednjih 20 godina nije izabrala senatora iz redova Demokratske stranke.O oštroj podeli na demokrate i republikance u Džordžiji svedoči i tesan rezultat predsedničkih izbora i činjenica da je Bajden proglašen pobednikom tek posle ponovnog brojanja glasova.I ako demokrate pobede u oba duela u Džordžiji, Bajden neće moći da sprovede sve što poželi, pošto je za promenu najvažnijih zakona potrebna tropetinska većina od 60 senatora, navodi Asošiejted pres.Ako demokrate danas izgube jedno ili oba senatorska mesta Džordžije, Bajden će u prve dve godine mandata teško moći da sprovede ambiciozan plan da proširi državno osiguranje zdravstvene zaštite, da ojača srednju klasu, da se uhvati u koštac sa pitanjima rasne nejednakosti i da vodi borbu protiv klimatskih promena.Predsedniku je većina u Senatu potrebna i za imenovanje nosilaca važnih funkcija, te bi današnjom pobedom najmanje jednog kandidata Republikanske stranke Bajden imao znatno manju mogućnost da postavlja sudije koje želi.Za jedno mesto nadmeću se demokrata Rafael Vornok (51), crni baptistički sveštenik iz Atlante, i republikanka Keli Lefler (50), preduzetnica koja je postala senatorka pre manje od godinu dana.Drugi duel se vodi između dosadašnjeg republikanskog senatora Dejvida Perđua (71), bivšeg direktora u privredi, i demokrate Džona Osofa (33), bivšeg pomoćnika člana Kongresa i novinara.Osof bi u slučaju pobede postao najmlađi senator u aktuelnom sazivu.Republikanci su ujedinjeni protiv Bajdenovih planova u oblasti zdravstvene zaštite, životne sredine i građanskih prava, ali neki strahuju da bi pokušaji odlazećeg predsednika SAD, republikanca Donalda Trampa da ospori integritet izbornog sistema mogli da obeshrabre birače u Džordžiji, navodi AP.

Na jučerašnjem mitingu na severozapadu Džordžije Tramp je više puta ponovio da su novembarski izbori obeleženi prevarom, za koju neki republikanci kažu da se nije dogodila.Među njima je i državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger koji nije podlegao pritisku Trampa da "pronađe" dovoljno glasova za njegovu pobedu na predsedničkim izborima u toj državi.