Dva fronta: Borba Moldavije sa korupcijom i težnja da se spreči gasna kriza

Tri duge decenije je Moldavija zemlja u kojoj se daje časna pionirska da će konačno biti reformi, dok istovremeno korupcija obara rekorde. Sve se na jednom mestu skupilo 2014. godine u takozvanoj „milijardskoj pljački“.Pod tobože reformskom proevropskom Vladom, tada je mreža političara, mutnih biznismena ukrala milijardu dolara iz tri moldavske banke uz zaleđinu iz pravosuđa. Veći deo novca nestao je netragom, a glavni vinovnici još su na slobodi.Zato su mnogi u Kišinjevu skeptični kad čuju reč „reforme“, premda je sadašnja predsednica Maja Sandu u prvoj godini mandata nagovestila da bi mogla biti drukčija. Zajedno sa premijerkom Natalijom Gavrilitom, koja je na vlasti od početka avgusta, ova vlast se već bacila na posao, prenosi Dojče vele.https://www.youtube.com/watch?v=LZ1MlDS2UCsPobeda Stranke akcije i solidarnosti (PAS), koju je pre šest godina osnovala Sandu, prva je apsolutna većina za proevropske snage u istoriji zemlje. Tako je priliku da donese promene dobila i Gavrilita, po vokaciji ekonomistkinja i ekspertkinja za javnu upravu.U Moldaviji takve stvari lako skliznu u geopolitiku. Malena republika je tri već tri decenije samostalna, ali isto toliko traje ruska okupacija Pridnjestrovlja, moldavskog regiona koji je proglasio nezavisnost. Onde su još pozamašni sovjetski arsenal oružja, ruski vojnici, a tu je i čvorište pranja novca iz Rusije.Brzo, ali spornoPočelo je početkom septembra, kad je Vlada krenula u reformu pravosuđa. Ideja je nezavisna kontrola rada državnog tužioca koji bi mogao biti smenjen u slučaju „nedovoljnog zalaganja“. Promenjen je način na koji se imenuju sudije, sve do Vrhovnog suda. Uvedene su i mere za suzbijanje pranja novca.https://www.youtube.com/watch?v=VnNcJh8Mh10„Poverenje u pravosuđe u našoj zemlji je ekstremno nisko“, kaže nam Julijan Rusu, državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa. „To doprinosi odseljavanju ljudi, tera investitore i, naposletku, ugrožava postojanje države.“Kaže, stvar je počela, ali glavno tek predstoji – provera imovine osam hiljada sudija i tužilaca, kao i njihovih porodica.Rusu je za DW govorio u Berlinu, gde je Društvo za jugoistočnu Evropu organizovalo okrugli sto o početku reformi u Moldaviji.Proruski Socijalisti u Moldaviji se protive reformama, ali nisu jedini. I mnogi nezavisni stručnjaci kritikuju gorljivost sa kojom nove vlasti ulaze u posao.Politikolog Dionis Čenuša, koji radi i za moldavsku Ekspertsku grupu, kaže da je valjalo sačekati procene Venecijanske komisije pre donošenja novih zakona. Tako bi, smatra Čenuša, reforme imale pečat kvaliteta i dodatni legitimitet. „Ponekad se stiče utisak da novi vlastodršci postupaju prema motu da su pravila i procedure luksuz za neka bolja vremena“, kaže on za DW.Početkom oktobra je uhapšen državni tužilac Aleksandr Stojanoglo, pod sumnjom da ometa istrage slučajeva korupcije. Čenuša kaže da je tužilac sporna ličnost, ali da je „veoma upitan način na koji je brzinski smenjen i optužen“.

Gasa će ipak bitiKao da Moldaviji, najsiromašnijoj evropskoj zemlji, nije dosta turbulencija – zemlja se proteklih sedmica našla u teškoj energetskoj krizi. Ruski Gazprom je najavio da će, posle isticanja tekućeg ugovora, isporučivati gas Moldaviji samo po tržišnoj ceni.Do kraja septembra je Moldavija plaćala 150 dolara za hiljadu kubika, onda je trebalo da plaća 800 dolara, što bi za tu zemlju bila praktično nemoguća misija.Nije prvi put da Rusija zavrće ventil kada joj politički zapleti u Moldaviji ne idu naruku. I ovog puta analitičari vide politiku u igri, što Kremlj negira. Gasna kriza dolazi posle okretanja zemlje EU, te javnih istupa predsednice Sandu koja je kritikovala aneksiju Krima.Ali, onda je valjda shvatila kuda to vodi. Kišinjev i Gazprom su krajem oktobra ipak sklopili novi ugovor po ceni od 400 dolara za hiljadu kubika gasa. To je, kažu posmatrači, dovelo do maltene podaničkih gestova moldavskih vlasti prema Moskvi.Igor Munteanu, docent na moldavskoj Akademiji za ekonomske studije i raniji ambasador u Vašingtonu, prebacuje vlastima u Kišinjevu da su predugo oklevale pre nego što su počele pregovore sa Gazpromom. „To se može nazvati neprofesionalnim, ignorantskim ili glupim“, navodi on za DW.

Ali, kad je već tako, Munteanu ima razumevanja što su vlasti počele uzdržanije da se ponašaju prema Moskvi. Naprosto, tokom teških reformi kod kuće ne treba im još jedan otvoreni front na spoljnopolitičkom planu.Tako je i zvučalo prošle sednice kad je Gazprom pripretio da će obustaviti isporuke gasa ukoliko zemlja odmah ne plati dug za oktobar i novembar. Vlada je smesta spremila pare.Upitana da li je to bio ultimatum pod kojim je poklekla, premijerka Gavrilita je reporteru DW odgovorila: „Ostavljam stručnjacima da daju ocene, mi kao Vlada ne treba da to nazivamo ucenom.“ I još: „Treba da nastavimo pragmatičnu politiku u odnosima sa Rusijom.“BONUS VIDEO: Da li je je u Sočiju postignut istorijski ili očekivani dogovor o gasu?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalijejeusoijupostignutistorijskiilioekivanidogovorogasu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2745149"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram