Istaknuti naučnik Stjuart Rasel, koji je napisao vodeći udžbenik o veštačkoj inteligenciji (AI), rekao je da su stručnjaci uplašeni sopstvenog uspeha u ovoj oblasti, a napredak veštačke inteligencije porede sa razvojem atomske bombe.
Pročitajte još:
Profesor Rasel, osnivač Centra za veštačku inteligenciju koji sarađuje sa Univerzitetom Kalifornije u Berkliju, rekao je da većina stručnjaka veruje da će se mašine inteligentnije razviti u ovom veku i pozvao na potpisivanje međunarodnih sporazuma koji bi regulisali razvoj tehnologije, piše Gardijan.
„Zajednica veštačke inteligencije se još nije prilagodila činjenici da sada počinjemo da imamo veliki uticaj u stvarnom svetu. Do sada to nije bio slučaj, bili smo u laboratoriji, razvijali stvari, pokušavali nešto da opsposobimo za rad, uglavnom neuspešno. Pitanje uticaja na stvarni svet nije bilo relevantno. Sada moramo brzo da odrastemo“, rekao je.
Veštačka inteligencija podržava mnoge aspekte savremenog života, a napredak u vidu automatskog prepoznavanja slika i mehaničkog prevođenja jedan je od najvažnijih poslednjih godina.
Stjuart Rasel, koautor najpopularnijeg udžbenika iz oblasti veštačke inteligencije, „Veštačka inteligencija: moderan pristup“, kaže da je potrebno hitno preduzeti napore koji će omogućiti nadzor ljudi nad superinteligentnom veštačkom inteligencijom.
Prof Stuart Russel explains the many ways we can loose control of AI… pic.twitter.com/meSBqdpYwA
— Karien Van Gennip (@karienvangennip) July 6, 2018
„AI je dizajniran posebnom metodologijom i vrstom opšteg pristupa. Nismo dovoljno sposobni da koristimo takvu vrstu sistema u komplikovanim uslovima u stvarnom svetu“, rekao je on.
Na primer, može biti opasno zahtevati od veštačke inteligencije da pronađe lek za rak što je pre moguće.
„Ona bi verovatno pronašla načine da izazove tumor u čitavoj ljudskoj populaciji, tako da bi mogla paralelno da izvodi milione eksperimenata, koristeći sve nas kao zamorce. Jer, to je rešenje zadatka koji smo joj postavili, samo smo zaboravili da je programiramo tako da ne može da koristi ljude kao pokusne kuniće i ne potroši ceo svetski BDP za svoje eksperimente“, objasnio je.
Dodao je da i dalje postoji veliki jaz između današnje veštačke inteligencije i one prikazane u filmovima poput Eks mašina, koji istražuje granice između ljudske i veštačke inteligencije i otkriva kako bi budućnost izgledala sa uređajima koji su inteligentniji od ljudi.
„Procenjuje se da će se to dogoditi u rasponu od 10 godina, za najoptimističnije, do nekoliko stotina godina. Ali skoro svi istraživači veštačke inteligencije će vam reći da će se to dogoditi u ovom veku“, rekao je.
Kako kaže to je nešto što se već sada dešava.
„Ako pogledate društvene mreže i algoritme koji određuju šta ljudi čitaju i gledaju, oni imaju veliku kontrolu nad nama. Posledica je da algoritmi manipulišu korisnikom, ispiraju mu mozak kako bi ponašanje korisnika učinili predvidljivijim i tako povećali prihod na osnovu klikova“, rekao je on.
Na pitanje da li su istraživači veštačke inteligencije postali zastrašeni sopstvenim uspehom, on odgovara potvrdno.
Mislim da se sve više plašimo. Sve me ovo podseća na ono što se dogodilo u fizici. Fizičari su znali da postoji atomska energija, mogli su da izmere mase različitih atoma i da shvate koliko bi energije moglo da se oslobodi ako biste mogli da izvršite konverziju između različitih tipova atoma, ali su uvek isticali da je to moguće samo u teoriji. A onda se to dogodilo i oni nisu bili spremni za to“, rekao je on.
Posebno ga brine primena veštačke inteligencije u vojsci, kao što je stvaranje malog protivpešadijskog naoružanja.
„Ovo je oružje koje je veoma lako nadograditi, što znači da možete staviti milion njih u jedan kamion i otvoriti zadnji deo i zbrisati ceo grad“, rekao je Rasel.
Pozvao je na poštovanje kodeksa ponašanja za istraživače, zakonodavstva i međunarodnih sporazuma kako bi se osigurala bezbednost sistema veštačke inteligencije u upotrebi.
Smatra da budućnost veštačke inteligencije leži u razvoju mašina koje znaju da je pravi cilj neizvestan, kao i naše sklonosti, što znači da konačna odluka leži u rukama pojedinca.
„Ali ideja je složena, različiti ljudi imaju različite, ponekad suprotstavljene preferencije, a te sklonosti nisu fiksne“, rekao je on.
Naglasio je da zakonodavstvo EU koje zabranjuje automatizovano lažno predstavljanje treba da bude usvojeno širom sveta.
„Zaista je veoma važno da se javnost uključi u ove izbore, jer će javnost od toga imati koristi. Proći će mnogo vremena dok ne dođe do napretka u veštačkoj inteligenciji, ali je važno naglasiti da to više nije naučna fantastika“, zaključio je na kraju.
BONUS VIDEO: Japanski roboti za dezinfekciju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare