Dosije omikron: Šta svet može da nauči od Južne Afrike

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da se Omikron širi brzinom koju nisu videli ni u jednoj prethodnoj varijanti.Šta još možemo da naučimo iz južnoafričkog iskustva?Da li Omikron izaziva blažu bolest?Podaci o prijemu u bolnice u Južnoj Africi pokazuju da broj slučajeva raste, ali manji broj pacijenata trenutno ima potrebu za kiseonikom i respiratorima i oni su u bolnici kraće, prenosi BBC."Diskaveri Helt", tamošnji glavni pružalac zdravstvnih usluga, izračunao je da su odrasli zaraženi u ranoj fazi epidemije Omikrona imali otprilike 30 odsto manje šanse da budu primljeni u bolnicu od onih koji su zaražni u prvom talasu u Južnoj Africi.Međutim, stariji južnoafrički naučnici kažu da ovo ne pokazuje da je sama varijanta blaža. Velika razlika u odnosu na prethodne talase je stopa vakcinacije i prirodni imunitet u populaciji.

Iako se čini da su ili dve doze vakcine ili prethodna infekcija mnogo manje efikasni kada je reč o izbegavanju zaražavanja sojem Omikrona, čini se da i dalje pružaju zaštitu od teške bolesti.Dr Viki Bejli, viša naučnica u bolnici u Johanesburgu, rekla je da su niže stope bolničkog lečenja verovatno zbog ljudi koji imaju veći imunitet.SZO upozorava da bi podaci koji sugerišu da je sovaj soj blaži mogli biti iskrivljeni činjenicom da je broj hospitalizovanih mali, a većina primljenih je mlađa od 40 godina - tako da su pod manjim rizikom da se ozbiljno razbole.Možda su u bolnici iz drugih razloga - ali bolnice u Južnoj Africi testiraju sve koji su primljeni, pa se zabeleži više lakših slučajeva.To bi takođe moglo biti zato što je veća verovatnoća da će stariji od 60 godina u Južnoj Africi biti više vakcinisani od prosečne tamošnje populacije, što ih štiti od teških bolesti.

Da li se više dece razboli od Omikrona?Izveštaji iz bolnica u najteže pogođenim oblastima Južne Afrike, uključujući provinciju Gauteng - pokazuje porast broja deca koja su primljena u bolnicu.Neki su ovo nazvali znakom za uzbunu, sugerišući da to pokazuje da bi varijanta mogla da bude opasnija za mlade."Ali zasniva se na veoma malim brojevima kao i kod odraslih, generalno ne možemo da razlikujemo decu koja su primljena zbog korone i one za koje je otkriveno da imaju virus nakon što su primljena zbog nečeg drugog", kaže profesorka Helena Ris sa Univerziteta u Johanesburgu.Dr Bejli je rekla za BBC da je u njenu bolnicu primljen mali broj dece jer su bila prilično bolesna od koronavirusa, ali su se oporavila za dva do tri dana.

Ona takođe ističe da ovi podaci potiču iz oblasti u kojoj mnoga deca žive u siromaštvu, pa mogu biti neuhranjena i pod većim rizikom od virusa od proseka.Procenat dece primljene u bolnice sa koronavirusom u Gautengu takođe je opao, sa visokih 14 odsto tokom prve nedelje na 8 odsto u trećoj nedelji.Koja je uloga vakcinacije protiv Omikrona?Južna Afrika ima relativno niske stope vakcinacije, sa 26 odsto njene populacije koja je potpuno imunizovana, tako da njeno iskustvo moža neće biti direktno uporedivo sa zemljama koje imaju više vakcinisane populacije. Ali ima veoma visok stepen prirodnog imuniteta.Dr Muge Cevik sa Univerziteta Sent Endruz, veruju da je rizik od zaraze drugih značajno smanjen kroz vakcinciju, jer će ljudi biti bolesti kraće i brže će se izlečiti, dajući manje mogućnosti za širenje korone.Ali jasno je da se ova varijanta i dalje brzo širi čak i u populacijama sa većim brojem vakcina. Nekoliko vakcina može u potpunosti zaustaviti infekcije, ali kada je u pitanju prevencija teških bolesti, dokazi sugerišu da vakcinacija i dalje u velikoj meri radi svoj posao čak i nakon ove značajne mutacije.

Ono što nije jasno jeste koliko je to tačno.Preliminarne studije u Južnoj Africi sugerišu da Fajzer vakcina sprečava otprilike 70 odsto prijema u bolnicu, čak i nakon dve doze nekoliko meseci kasnije, povećavajući se na preko 90 odsto nakon treće doze.Ali Južna Afrika je takođe koristila dve vakcine, a mnogi su primili Džonson i Džonson koji se daje u jednoj dozi, tako da je potrebno više istraživanja da bi se pokazalo koliko različite vakcine ostaju efikasne za različite grupe.BONUS VIDEO: Dr Predrag Đurić: Omikron soj nam je još uvek nepoznanica

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drpredraguriomikronsojnamjejouveknepoznanica-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2833172"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram