Dok svi gledaju ka ukrajinskoj granici, Putin krišom merka Gruziju

„Putin ne cilja samo na Ukrajinu. Destabilizacija Gruzije je sledeća na njegovom dnevnom redu“, kaže je Natija Seskurija, saradnica britanskog istraživačkog centra za odbranu Kraljevskog instituta.Ono što analitičare dodatno zabrinjava je činjenica da Zapad ne pokušava da odvrati Moskv od oružanih akcija u Ukrajini i da će se zbog toga Putin osiliti i napasti Gruziju.Uz to, razdvojene jedna od druge komadom ruske teritorije, Ukrajina i Gruzija imaju mnogo toga zajedničkog. Obe države nalaze se na obali Crnog mora, obe su suverene države koje su proglasile nezavisnost 1990-ih, obe su demokratije okrenute ka Zapadu i obe su u prošlosti napadane od strane Rusije.Zaista, ono što se dogodilo u Ukrajini 2014. godine, kada je Rusija vojno intervenisala na Krimu, a snage koje podržava Rusija, okupirale istočni region Donbasa, imalo je prizvuk akcije Moskve u Gruziji 2008. godine.

Dvanaestodnevni rat između Gruzije i Rusije doveo je do toga da su dva regiona međunarodno priznata kao deo Gruzije – Južna Osetija i Abhazija – stavljena pod kontrolu Moskve i tako je ostalo do danas.Seskurija je navela kako su tvrdnje Rusije da su njena trenutna kretanja na granici Ukrajine u stvari samo reakcija na gomilanje trupa od strane Kijeva u blizini Donbasa usavršene u Gruziji.„Zapanjujuće liči na eskalaciju sukoba u Gruziji 2008. godine, kada je Kremlj opravdao svoju vojnu agresiju tvrdeći da treba da zaštiti civile od navodne gruzijske ofanzive”, istakla je saradnica britanskog istraživačkog centra.Kako kaže, Moskva nastavlja da se meša u unutrašnju politiku Gruzije uprkos tome što već efektivno kontroliše 20 odsto ove države preko Južne Osetije i Abhazije.„S obzirom da Gruzija ostaje jedini verodostojni saveznik Zapada u toj oblasti, cilj Rusije je ukloni uticaj Zapada iz regiona“, rekla je Seskurija koja takođe radi i u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost Gruzije.

Gruzija podložna ruskom pritiskuDr Kamran Bohari iz američkog istraživačkog centra Nevlajns Institut upozorio je da bi Gruzija mogla da bude „sledeća meta Rusije“, posebno ako Zapadu skrene pažnju Ukrajina.„Od pet crnomorskih primorskih država koje su u savezu sa SAD, Gruzija je jedina istočno od Crnog mora i veoma je izložena Kremlju na celom svom severnom krilu. Od svoje nezavisnosti, Rusija je sprečavala Gruziju da postane stabilan zapadni saveznik“, napisao je on u jednoj od publikacija.Dodao je i da je Gruzija veoma podložna ruskom pritisku ne samo vojno već i u političkom smislu.Gruzija je kvazidemokratska državaPo Gruziju nepovoljno je i to u Gruziji demokratija nije konsolidovana.Zemlja je po podeljena na tradicionaliste i naprednjake i pristalice dve glavne partije Gruzijski san i UNM.Predsednik UNM-a Mihail Sakašvili upravljao je zemljom do 2013, uključujući i vreme rata u Rusiji.

Živeo je u Ukrajini kada mu je istekao mandat, a 2018. je osuđen zbog zloupotrebe položaja. Po prvratku u Gruziju u oktobru, uhapšen je i zatvoren. Sakašvili je tada stupio u 50-dnevni štrajk glađu, što je izazvalo nemire u Gruziji, koje su izazvale njegove pristalice.Gruzijski san spreman za saradnju sa okupatoromPartija Gruzijski san sa druge strane je pragmatičnija po pitanju Rusije i nagovestila je da želi bolje odnose sa ogromnim susedom, ali pod određenim uslovima.Najnoviji plan koji je iznela Rusija kako bi da svoju stranu prevela Gruziju je „platforma 3+3“. Njom bi se povećala saradnja u nizu pitanja, od ekonomije do infrastrukture, između velikog regionalnog trojca Rusije, Turske i Irana i manjeg trija Gruzije, Azerbejdžana i Jermenije.Platforma 3+3 bi donekle izolovala Gruziju od zapadnih saveznika. U oktobru je gruzijski ministar spoljnih poslova David Zalkaliani odbacio predloženi savez, nazivajući Rusiju „okupatorom“.“Biće nam veoma da sađujemo sa okupatorom kada ne vidimo nikakav proces ka deokupaciji. Crvena linija su naš suverenitet i teritorijalni integritet”, rekao je ministar.Plan Moskve da pokori susedeAnalitičari misle da je Rusiji potrebna hrpa istomišljenika koja peva kako Moskva svira. Belorusija, sa proruskom oštrom diktaturom na čelu sa Aleksandrom Lukašenkom, je jedan od takvih modela.

Ali raspad SSSR-a 1991. doveo je do toga da mnoge post-sovjetske republike prelete u zagrljaj Zapada koji je prihvatio demokratiju, prenosi Njuz.kom.Gnev Moskve izazvalo je to što su baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija – koje se graniče sa Rusijom – ne samo u Evropskoj uniji već i u vojnom NATO savezu.BONUS VIDEO: Vežbe ukrajinske vojske sa američkim anti-tenkovskim raketama Džavelin

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apukrajinskavojskaiamerickeraketegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2889635"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram