Dojče vele: Opasnost dolazi sa neba

Džeha Rasol iz službe za odnose sa medijima iračke vojske, bio je ogorčen. Američki vazdušni napadi na položaje paravojnih snaga povezanih s Iranom na iračko-sirijskoj granici predstavljali su „kršenje suvereniteta" njegove zemlje, kako je rekao. Pri tome je ukazao da vlada u Bagdadu jedno ne želi da još više nego pre bude uvučena u sukob između Irana i SAD, prenosi DW.U Vašingtonu su pak bili suzdržani kada je reč o napadu. Radilo se o samoobrani, rekao je predstavnik odnosa sa javnošću Pentagona Džon Kirbi, opravdavajući američki napad. Mete su bili proiranski militanti. S njihovih položaja, kako je rekao, izvođeni su napadi dronovima na američke objekte u Iraku. Akciju je, rekao je Kirbi, naredio sam predsednik Džozef Bajden.Tačnije, Pentagon je za napade optužio dve grupe iračkih paravojnih jedinica koje podržava Iran, Kataib Hezbolah i Kataib Sajid al-Šuhada. U napadu su očigledno poginula četiri pripadnika tih grupa.Napadi Sjedinjenih Država još jednom pokazuju koliko važnu ulogu u sukobima igraju vojni dronovi, ne samo u iračko-sirijskoj pograničnoj regiji, već i na čitavom Bliskom istoku i u severnoj Africi.

Unosno tržište budućnostiGlobalno tržište vojnih dronova će u sledećih deset godina dostići vrednost oko 100 milijardi američkih dolara, navedeno je u studiji italijanskog Instituta za međunarodne političke studije (ISPI). Među glavnim akterima na tom tržištu, kako predviđa studija, naći će se zemlje Bliskog istoka. U toj regiji je vojni udeo kompletnog tržišta dronova već u 2019. godini dosegao 82 odsto. Do sada su države u toj regiji, bez Izraela, investirale oko milijardu i po američkih dolara u ovo tržište. Prema centru za proučavanje dronova Bardo, glavni proizvođači vojnih dronova su SAD, Kina i Izrael.Razvoj situacije na Bliskom istoku odražava globalni trend na međunarodnom planu, ističe politikolog Federiko Borsari iz ISPI-ja. Interes za upotrebu dronova u vojne svrhe opšte je, ističe on, porastao, jer oni državama nude niz pogodnosti.„Oni su u poređenju s drugim vrstama oružja jeftini. Dugo se mogu zadržati u vazduhu. A kako oni nemaju posadu, takođe ne postoji rizik od smrti ili povreda. Zato se gubitak besposadne letelice ne može uporediti s gubitkom aviona", objašnjava Borsari.Pored toga, kako je rekao, ratovi s bespilotnim letelicama mogu se na neki način učiniti nevidljivim i voditi na daljinu.„To države dovodi u iskušenje da negiraju upotrebu ovih uređaja", kaže italijanski stručnjak.https://www.youtube.com/watch?v=rbaU3tI8KOY„Uz njihovu pomoć je moguće sprovođenje tajnih operacija koje ne dospevaju u javnost", dodaje.Novi odnos snaga?Dronovi su iz temelja promenili međunarodni odnos snaga, smatra istoričar i politikolog Džejms Rodžers s Danskog instituta za napredne studije. Upravo na Bliskom istoku, gde mnoge paravojne formacije upotrebljavaju dronove, ističe on, to je posebno vidljivo.„Skoro da postoji konsenzus da je Zapad na taktičkom nivou izgubio vazdušnu superiornost i da se suočava s pretnjom odozgo", rekao je Rodžers.Na početku su se dronovi i na Bliskom istoku uglavnom koristili za borbu protiv međunarodnog terorizma. Na primer, Egipat i Alžir su ih koristili protiv militanata „Islamske države".Prema studiji ISPI-ja, Egipat se u velikoj meri oslanjao na model Ving Long koji je kupio od Kine, dok je Alžir koristio letelice sopstvene proizvodnje, napravljene po uzoru na emiratske dronove Jabhon. Obe vrste dronova su bile opremljene oružjem, čija je upotreba koordinirana s operacijama kopnenih trupa.

Pomoću dronova i saveznika do političkog pritiskaVeć neko vreme se sve više nedržavnih aktera oslanja na dronove. „Islamska država" u početku je koristila dronove u fotografske i filmske svrhe, kako bi proizvela što atraktivniji propagandni materijal. Od 2017. godine, tehničari terorističke organizacije razvili su takozvanu „bespilotnu letelicu mudžahedina": modifikovani dron za vojne svrhe.„Takve letelice IS je, na primer, koristio u borbama oko Mosula", kaže Borsari.Iran se takođe oslanja na delovanje bespilotnih letelica nedržavnih aktera, kada je u pitanju borba za prevlast i uticaj u toj regiji. Iran je, ističe Borsari, vrlo rano počeo proizvoditi dronove. Njihov razvoj započeo je u obliku prilično jednostavnih analognih bespilotnih letelica tokom rata protiv Iraka 1980-ih.„Iran je prepoznao da dronovi mogu funkcionisati kao deo vazdušnih snaga ili ih čak delimično mogu i zameniti", rekao je Borsari.Ovo je, kako kaže, važno s obzirom na činjenicu da su iranske zračne snage dugo zaostajale za najnovijim dostignućima.

"Pored toga, proizvodnjom sosptvenih dronova Teheran takođe zaobilazi negativne posledice sankcija Zapada za naoružavanje vojske", ističe Borsari.Iran, kako kaže, dronove regularno koristi samo u odbrambene svrhe na državnim granicama.„No, prepoznalo se da se pomoću njih može voditi politika - davanjem letelica nedržavnim saveznicima", kaže Borsari.„Kako je upotreba dronova relativno teško dokaziva, to je s iranske tačke gledišta prednost, posebno kada ih koriste njegovi saveznici. Na taj način se može izvršiti vojni, a time i politički pritisak", dodaje.U stvari, Iran je dokazao da uz pomoć svojih saveznika, poput libanskog Hezbolaha i delimično takođe islamističkog Hamasa u pojasu Gaze, daleko od sosptvenih državnih granica može razviti značajan preteći potencijal, na primer, protiv Izraela. I jemenski Huti, koje podržava Iran, u više navrata su izvodili napade na Saudijsku Arabiju, koja se pak na čelu međunarodne koalicije bori protiv njih - i koja se istovremeno s Iranom već dugo bori za političku i vojnu prevlast u toj regionu.I u tom sukobu su dronovi omiljeno oružje za napad.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram