Diplomirali pre roka: Studenti medicine u borbi protiv korone

Tambureli je jedna od mnogo mladih lekara koji su Italiji proskočili u pomoć kada su u bolnice počele da pristižu stotine i hiljade zaraženih, piše Tajm.Italija je, u trenutku kada je postala žarište Covida-19, odlučila da 10.000 studenata medicine ubaci u sistem, kako bi nadoknadila nedostatak medicinskog osoblja u bolnicama. Stotine lekara i medicinskih sestara preminulo je od posledica koronavirusa.

Ministar obrazovanja Gaetano Alfredi rekao je da će se tim potezom zdravstvenom sistemu „ubrizgala“ energija od 10.000 doktora u borbi protiv virusa; svaki lekar, bilo da je specijalista za dermatologiju ili ginekologiju, načelno je obučen da se bori sa virusom.

Pandemija jeste u neku ruku izmenila hijerarhijsku strukturu u bolnicama – pulmolozi i anesteziolozi zauzeli su prvu liniju odbrane, ali su studenti i mladi lekari jednako važni kao i oni sa dvadeset godina iskustva. Svi uče.

Studenti završne godine medicinskih fakuleta u Italiji su odmah počeli da rade kao potpuno kvalifikovani lekari, i Italija u svojim nastojanjima da mobiliše mlade medicinare u borbi protiv pandemije koja je odnela hiljade života. Velika Britanija učinila je sličnu stvar. Savet medicinskih škola uputio je saopštenje britanskim fakultetima da je „važno da medicinski fakulteti ne odlažu diplomiranje studenata i tako spreče mlade lekare da se pridruže kolegama na leto“, i da je neophodno pronaći alternativne načine da se završni ispiti održe ukoliko to nije moguće na standardan način, što podrazumeva da student završne godine, piše CNN, može da diplomira akonto pređašnjih rezultata i učinka na praksi. Pored toga, Velika Britanija pozvala je i medicinske radnike koji su odnedavno u penziji ili su odlučili da se bave drugom profesijom da uskoče i pomognu kolegama.

Kada je nemački ministar zdravlja Jens Špan uputio pismo bolnicama u kojem apeluje na njih da pozovu penzionisane lekare i medicinske sestre i čak ih i ponovo obuče u slučaju da u objektima bude previše pacijenata kojima treba hospitalizacija, rekao je da je neophodno pripremiti i studente za uključivanje u brigu o zaraženima. Predsednik Francuske Emanuel Makron takođe je u ispomoć pozvao studente medicine, a u Češkoj su se studenti sami mobilisali kako bi pomogli kolegama u bolnicama i drugim medicinskim ustanovama. Aleksi Šedo, dekan Prvog fakulteta za medicinu na Karlovom univerzitetu u Pragu, rekao je da se stotine studenata samoinicijativno prijavilo za volontiranje, a neki od njih, ako nisu uposleni u praškim bolnicama, čak čuvaju decu medicinskih radnika koji su na terenu pošto je i Češka zatvorila vrtiće i škole.„Za naš fakultet je čast što su studenti spontano pokrenuli inicijativu za pomoć našem zdravstvenom sistemu i, šire, čitavom društvu“, rekao je Šedo.Mimo evropskih granica, više od 28.000 kubanskih studenata medicine učestvovalo je u „aktivnoj potrazi“ za mogućim slučajevima koronavirusa od kvarta do kvarta. I pre nego što je akcija koju je najavio Univerzitet medicine u Havani zvanično počela, kubanski studenti već su obišli oko milion ljudi kako bi identifikovali pacijente sa ozbiljnim disajnim problemima.Amerika je isprva odolevala, u pokušaju da zaštiti studente i čak ih povlačila iz bolnica u kojima su obavljali prakse, ali je Njujork nedavno postao novo žarište, a SAD zemlja sa najvećim brojem zaraženih u svetu, i guverner savezne države Njujork Endru Kuomo odlučio je da pozove studente u pomoć.Neki fakulteti u Americi, među kojima je i Harvard, nude mogućnost diplomiranja pre zvaničnog roka.

Naši studenti još uvek su – i to je dobra stvar – angažovani da telefonski daju savete građanima. Na Institutu za javno zdravlje Milan Jovanović Batut uposleni su dobrovoljci sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, njih oko 150, a ukupno 60 studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu volontira u SOS kol-centru sa zadatkom da svakodnevno prate zdravstveno stanje na hiljade ljudi u Vojvodini. Kod nas je situacija dodatno komplikovana činjenicom da su i sami studenti pretrpeli potpuno bizaran tretman otkada je počela epidemija, od teranja iz Beograda do izbacivanja iz studentskih domova, ali je je izvesno da imaju isti rezon kao i oni u Italiji, Americi ili Kubi: studenti neće sedeti skrštenih ruku dok ljudi oboljevaju i umiru.