1
Naučnici upozoravaju da je svakodnevno izveštavanje o broju novozaraženih besmisleno.
Broj pozitivnih PCR testova nije jako pouzdan pokazatelj broja ljudi obolelih od bolesti COVID-19, što vidimo zbog nesrazmernog broja potvrđenih slučajeva i umrlih ljudi u prvom talasu i sada. Zbog toga bi broj pozitivnih slučajeva na koronavirus trebao da bude samo informacija za stručnjake koji je znaju tumačiti. Utvrdio je to za Glas Slavonije član Naučnog saveta Vlade prof. dr Gordan Lauc, koji se ovime pridružio sve većem broju glasnih zagovornika teze da svakodnevno izveštavanje o brojkama zaraženih i preminulih od koronavirusa više šteti ljudima od same zaraze te da treba prestati sa svakodnevnim bombardovanjem javnosti ovim podacima.
Pročitajte još:
U poslednje vreme svedočimo paničnim reakcijama nekih zemalja koje su posledica isključivo PCR testiranja, a ne i stvarnog broja bolesnih ljudi. Karantin i mere ograničavanja kontakata među ljudima uveli smo u martu da bismo sprečili raspade zdravstvenih sistema koje smo videli u Vuhanu, Bergamu i u Njujorku. Ipak broj pozitivnih PCR testova nije jako pouzdan pokazatelj broja bolesnih ljudi, što vidimo na nesrazmernom broju potvrđenih slučajeva i umrlih ljudi u prvom talasu i sada. To je tako ne samo u Hrvatskoj, nego i u celoj Evropi. Postoji više mogućih objašnjenja za tu razliku, ali razlika neupitno postoji. Zbog toga bi broj pozitivnih slučajeva trebao biti samo informacija za stručnjake koji je znaju tumačiti, a ne podloga za strah ili donošenje ishitrenih odluka. U čitavoj Evropi broj teško bolesnih ljudi još je uvek je vrlo mali.
U Hrvatskoj je iskorišćeno svega oko tri odsto respiratora, tako da nam zdravstveni sistem sigurno u ovom trenutku uopšte nije ni blizu granice na kojoj bi bilo potrebno preduzimati bilo kakve oštrije mere od ovih koje su sada na snazi. Deca nam idu u školu već treću nedelju, a broj slučajeva je u padu. Bolest COVID-19 nije bezopasna, i još uvek se može dogoditi da s dolaskom zime situacija postane značajno gora, ali situacija je za sada potpuno pod kontrolom i možemo se nadati da će i ovakve vrlo blage mere koje su na snazi u Hrvatskoj biti dovoljne da bez većih žrtava dočekamo kraj pandemije, a za koji se lično nadam da bi mogao biti u aprilu ili maju sledeće godine, uveren je prof. Lauc.
Jedan od onih koji tvrde da je svakodnevno izveštavanje o broju novozaraženih i umrlih besmisleno te da je vreme da se vratimo normalnom životu, je i Fergus Valš, urednik BBC-jeve zdravstvene rubrike, koji se u članku pod naslovom “Je li vreme da se vratimo normalnom životu?” pita preteruju li mediji i vlade s objavom brojki, s obzirom na to da je zaraženih više, jer je i testiranja više, a broj hospitalizovanih pada. Naveo je kako u Velikoj Britaniji svakodnevno od raka prostate umre 30 muškaraca, a 30 žena zbog raka dojke, dok zbog koronavirusa umre svega deset osoba, uprkos velikom broju zaraženih. Sličnog je stava i hrvatski naučnik prof. Ivica Đikić, piše Glas Slavonije.
„Samo goli brojevi uistinu utiču na ljude, na njihovu psihu i mislim da se to može promeniti te da bi bilo pametnije da imamo određena generalnija obaveštavanja javnosti. Tu mislim na izveštavanje o nedeljnim trendovima u određenim područjima“, objašnjava Đikić.
Mnogi ističu brojke o smrtnosti kao ključne za smirivanje panike. U Hrvatskoj, sudeći prema njima, zaista nema razloga za nju. Naime, u prva tri meseca epidemije otkriveno je 2200 zaraženih koronavirusom, od toga je umrlo 100 osoba, a od kraja maja do danas bilo je 8300 zaraženih i 86 preminulih osoba. Virus u drugom talasu nije pokosio domove za starije, nego oboljevaju uglavnom mlađi ljudi kod kojih bolest traje kraće, a ređa je i potreba za hospitalizacijom. Od početka epidemije postotak umrlih, u odnosu na broj zaraženih, u Hrvatskoj iznosi 1,68 odsto, dok je u svetu prosek 3,6 odsto, zaključuje Glas Slavonije.
