Devet meseci posle izbijanja pandemije i stotine hiljada zaraženih i umrlih, naučnici i dalje pokušavaju da procene koliko je smrtonosan koronavirus.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže ko od zaraženih može toliko teško da bude pogođen da umre od kovida. Proučavale su se relativno niske stope smrtnosti od običnog gripa i visoke brojke vezane za SARS i Mersk.
Devet meseci od početka pandemije, naučnici i eksperti sada mogu malo bolje da procene situaciju. Stopa smrtnosti pala je na jednocifren broj u većini zemalja – 3,3 posto od početka godine.
Najviše umrlih prijavljeno je u SAD 190.869. Slede Brazil sa 128.539, Indija (75.062), Meksiko (41.683) i Britanija (41.683). Agencija Rojters prenosi da i pored toga, Evropa zapravo ima najveću stopu smrtnosti od kovida 19.
To se može objasniti time što se u Evropi mnogo starih ljudi zarazilo koronom pa je bilo i za očekivati da će bolest kod njih imati tragičan iskod. Sa druge strane mnogi mladi za koje se verovalo da su zaraženi nisu imali nikakve simprome zbog čega se nisu testirali pa samim tim nisu ni bili uključeni u statistiku. I jedna i druga grupa „dele“ stopu smrtnosti koja je sa više od 10 posto pala na oko sedam posto.
Zemlje poput Italije i Velike Britanije takođe doprinose relativno visokoj stopi smrtnosti, sa oko 12 posto svaka.
Postoje različite teze zašto je u ovim zemljama broj umrlih toliko visok. U Italiji se za te brojke “krive” starije osobe. Prema zvaničnim podacima, gotovo četvrtina Italijana starija je od 64 godine što ih čini jednom od najstarijih populacija na svetu. Uz to, Italijani vole da se druže, grle i ljube pri svakom susretu zbog čega se virus kod njih brzo proširio.
U Velikoj Britaniji veliki broj stanovništva je u rizičnoj grupi. Iako Britanci nisu toliko stari, mnogo njih je gojazno pa samim tim i podložnije težim oblicima kovida 19.
Univerzitet Džon Hopkins saoelgija sa 11,12 i Meksiko sa 10,65 posto među zemljama sa najvišom stopom smrtnosti na svetu. U Francuskoj, Švedskoj i Španiji broj umrlih je takođe iznad proseka. Španiju izdvaja i to što, za razliku od drugih zemalja, broj umrlih ovde ponovo raste.
Eksperti upozoravaju i na problem masovnog testiranja i gomilanja rezultata, što utiče na podatke vezano za širenje korone.
Broj zaraženih i pored letnjih meseci, mera zaštite, raste. Španija i Francuska su prijavile više od 40.000 slučajeva za svega nedelju dana. Prati ih Rusija sa 35.000 novozaraženih.
Iako broj zaraženih ne raste drastično u svim zemljama, generalno, brojke se vrte oko brojki s početka pandemije u martu i aprilu, mahom zbog velikog skoka u broju zaraženih na jugu Evrope ali se sada menja struktura zaraženih – sve je više mladih sa blagim simptomima infekcije.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare