Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, čuli su se telefonom ali umesto standardnog "dobar dan" Bajden je odmah kritikovao ruskog lidera zbog mešanja Moskve u američke izbore, kažu izvori iz Bele kuće.
Pročitajte još:
Iz Vašingtona je saopšteno da su dvojica lidera razgovarali i o protestima u Rusiji zbog hapšenja glavnog opozicionara Alekseja Navaljnog, dok Kremlj nije pominjao nikakve nesuglasice, navevši samo da je razgovor bio „poslovan i iskren“. Dvojica predsednika dogovorili su se da produže postojeći nuklearni sporazum.
Bivši američki predsednik Donald Tramp često je bio optuživan da je bolećiv prema Putinu, a slične kritike trpeo je i njegov prethodnik Barak Obama koga su optuživali da nije postavio Rusiju na mesto kada su aneksirali Krim, podržali pobunjenike u istočnoj ukrajini i podržali sirijsku vladu.
Šta su saopštili iz Bele kuće a šta iz Kremlja
„Predsednik Bajden je jasno stavio do znanja da će Sjedinjene Države odlučno i čvrsto braniti svoje nacionalne interese od ruskih akcija koje štete nama ili našim saveznicima“, saopšteno je iz Bele kuće bez pružanja drugih detalja.
SAD su saopštile da su dvojica predsednika razgovarali o sajber napadima za koje Vašington krivi Moksvu, izveštajima da je Kremlj ucenio glave američkih vojnika u Avganistanu i trovanju Navaljnog.
Kremlj je, sa druge strane, naveo da je njihov predsednik „primetio da je normalizacija odnosa Rusije i SAD u interesu obe strane i – imajući u vidu specijalnu odgovornost da se održi bezbednost i stabilnost u svetu – cele međunarodne zajednice“.
Dvojica predsednika razgovarali su o sporazumu o nuklearnom naoružanju Novi START koji ističe 5. februara i dogovorili su se da ga produže na pet godina, nakon što je Trampova administracija odbila da razgovara o tome.
Bajden neće sukob
Džo Bajden je nagovestio da će zauzeti čvršći stav prema Vladimiru Putinu od Donalda Trampa koji je regodno odbijao da priča o optužbama za rusko mešanje u izbore na kojima je pobedio 2016.
Za razliku od Trampa, Bajden je, piše BBC, jasno stavio do znanja Putinu da zna da je Moskva pokušala da se meša u američke izbore i 2016. i 2020. godine. Takođe je upozorio ruskog predsednika da su SAD spremne da se brane od potencijalne sajberšpijunaže i napada druge vrste.
Uprkos pomirljivom pristupu Donalda Trampa, Kremlj nije imao neke koristi od njegovog predsednikovanja jer je njegova administracija uvela sankcije Rusima zbog Ukrajine i sukoba sa disidentima.
Džo Bajden i njegova administracija imaju problem sa stanjem ljudskih prava u Rusiji i Putinovom politikom u Evropi, ali ne žele sukobe. Umesto toga, Bajden će pokušati da sarađuje što je moguće više sa Putinom zbog čega je i dogovoren produžetak sporazuma o nuklearnom naoružanju.
Iz sveta i regiona čitajte:
Novi START
Sporazum potpisan 2010. ograničava nuklearno naoružanje obe strane. I SAD i Rusija mogu da imaju po 1550 nuklearnih bojevih glava dugog dometa, što je niže nego u prethodnom sporazumu.
Svaka zemlja može da ima maksimum operativnih 700 interkontinentalnih balističkih projektila, pomorskih projektila i teških bombardera naoružanih nuklearnim oružjem, što je takođe manje nego ranije.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar