Ovaj deo Evrope postaje glavno bojno polje Rusije i NATO-a: Na papiru je Zapad jači, ali Moskva ima svoje adute

Rusija poslednjih godina u region šalje strateške bombardere Tu-22M3, sposobne da nose nuklearno oružje. Te letove prate ruski lovci, dok ih u vazduhu presreću avioni NATO-a. Istovremeno, ispod površine Baltičkog mora odvija se tiši, ali jednako opasan sukob.

Kako piše The Economist, Švedska razvija novu generaciju podmornica A26, koje su znatno manje od ruskih nuklearnih podmornica, ali izuzetno prilagođene plitkim i mutnim vodama Baltika. Opremljene su sistemima za prikrivanje i nadzor, kao i posebnim portalima za raspoređivanje podvodnih dronova, senzora i ronilaca – idealnim za nadzor morskog dna.

Poljska je krajem novembra odlučila da kupi tri takve podmornice, u poslu vrednom oko 2,8 milijardi dolara, ocenjujući da je kontrola Baltičkog mora postala pitanje nacionalne bezbednosti.

Razlog je jasan: morsko dno Baltika ispresecano je ključnom energetskom i komunikacionom infrastrukturom. Tu su gasovodi Balticconnector između Finske i Estonije i Baltic Pipe između Norveške i Poljske, brojni podmorski kablovi za struju i telekomunikacije, kao i LNG terminali - deset već radi, a još dva su u izgradnji.

Nakon što su Estonija, Letonija i Litvanija isključile svoje elektroenergetske sisteme iz ruske mreže, njihova veza sa Evropom u velikoj meri zavisi upravo od podmorskih kablova. Iznad površine, situaciju dodatno komplikuje nagla ekspanzija vetroelektrana duž obala Danske, Nemačke i Poljske.

Incidenti

Na papiru, NATO nikada nije imao jaču poziciju u Baltičkom moru - od devet obalnih država, sve osim Rusije članice su Alijanse. Ipak, Moskva ima kapacitet da izazove ozbiljne poremećaje.

Od 2023. zabeleženo je najmanje jedanaest sumnjivih incidenata sabotaže infrastrukture u Baltiku, često povezanih sa tankerima iz tzv. „flote u senci“, kojom Rusija zaobilazi zapadne sankcije. Najozbiljniji incidenti – oštećenja gasovoda Balticconnector i energetskog kabla između Finske i Estonije - najverovatnije su nastali kada su brodovi vukli sidra po morskom dnu, a popravke su trajale mesecima.

Zabeleženi su i incidenti iznad površine. U septembru su iznad danskih aerodroma primećeni dronovi za koje se sumnja da su lansirani sa brodova povezanih s Rusijom, dok su slični slučajevi registrovani i u Francuskoj i Nemačkoj. Takvi potezi omogućavaju Moskvi da negira odgovornost, testira spremnost NATO-a i „ispituje granice tolerancije“ pojedinih članica.

U nekim slučajevima, Rusija više ni ne prikriva delovanje. Danska vojna obaveštajna služba saopštila je da su ruski ratni brodovi u oktobru usmeravali oružje ka danskim plovilima i helikopterima, simulirajući pomorske incidente.

U narednim godinama potencijalnih meta biće još više. Poljska je posebno ranjiva: skoro polovinu energije uvozi preko baltičkih luka i gasovoda, a do 2040. planira da uloži više od 100 milijardi dolara u offshore vetroelektrane i LNG terminale. Prva poljska nuklearna elektrana, čije se otvaranje očekuje 2036. godine, biće udaljena manje od dva kilometra od obale.

Cena zaštite

Najveći problem je to što je zaštita podmorja izuzetno zahtevna. Za razliku od vazdušnog prostora i površine mora, ono što se dešava ispod vode mnogo je teže nadzirati. Plitko i „zatrpano“ morsko dno Baltika, gusta plovidba i promene saliniteta dodatno otežavaju upotrebu sonara.

Iako nove tehnologije - od hidroakustičnih senzora i bespilotnih podvodnih vozila do savremenih podmornica - nude rešenja, uspostavljanje jedinstvenog sistema nadzora, što je jedan od ciljeva NATO-a, trajaće godinama. U međuvremenu, projekti kasne: Švedska će prve podmornice A26 dobiti tek 2031, dok će Poljska na nove kapacitete čekati do 2030-ih.

Ipak, kako zaključuje The Economist, cena zaštite daleko je manja od cene posledica napada. Prema procenama RAND-a, dnevni trošak popravke podmorskog telekomunikacionog kabla iznosi oko 24 miliona evra, naftovoda 36 miliona, a gasovoda čak 75 miliona evra – uz prekide snabdevanja i povezivosti koji mogu trajati mesecima.

U tom svetlu, ulaganje u dodatne podmornice i nadzor Baltika više ne deluje kao luksuz, već kao „nužna polisa osiguranja“.