Dečak iz Kanade preminuo od besnila nakon što se probudio sa slepim mišem na licu

Kako je objavljeno u časopisu Canadian Medical Association Journal, tragedija se dogodila 2024. godine. Dečak je, nakon što je osetio slepog miša na licu, oterao životinju rukom, dok ju je njegov otac uhvatio u posudu i pustio napolje. Roditelji nisu primetili nikakve ujede ni ogrebotine na detetovom licu, niti su mislili da se životinja ponašala neuobičajeno, pa nisu potražili lekarsku pomoć, prenosi Gardijan.

Lekari navode da je besnilo u Kanadi veoma retko – od 1924. godine zabeleženo je svega 28 slučajeva kod ljudi, dok je poslednji potvrđeni slučaj u Ontariju registrovan još 1967. godine.

Stručnjaci upozoravaju da odsustvo neobičnog ponašanja kod slepog miša ne znači da životinja nije zaražena. U Severnoj Americi besnilo prenose i tvorovi, rakuni i lisice, ali su slepi miševi glavni izvor infekcije. Njihovi ujedi i ogrebotine često su toliko sitni da ostanu neprimećeni, a virus može da uđe u organizam i preko pljuvačke koja dospe u oči, nos, usta ili na otvorenu ranu.

Devetnaest dana nakon susreta sa slepim mišem, dečak je počeo da oseća trnjenje, utrnulost i otok na desnoj strani lica. U početku je otpušten iz bolnice sa pretpostavkom da ima virusnu infekciju usne duplje. Tek kada su lekari saznali za kontakt sa slepim mišem, posumnjali su na besnilo.

Njegovo stanje se već narednog dana naglo pogoršalo, pa je primljen na intenzivnu negu. Magnetna rezonanca pokazala je promene na moždanom stablu, a laboratorijski testovi potvrdili su infekciju virusom besnila.

Medicinski tim razmatrao je eksperimentalnu mogućnost ubrizgavanja antitela direktno u mozak, ali su zbog invazivnosti postupka i nedostatka dokaza o njegovoj efikasnosti lekari i porodica odlučili da ne nastavljaju lečenje.

Stručnjaci podsećaju da virus besnila može dugo da miruje pre pojave prvih simptoma, ali da je bolest, kada se oni razviju, gotovo uvek smrtonosna jer ne postoji delotvoran lek.

S druge strane, ako se odmah nakon mogućeg izlaganja virusu primeni postekspoziciona profilaksa (PEP), odnosno vakcina i odgovarajuća terapija, zaštita je gotovo uvek uspešna.

Autori studije zaključuju da su pravovremeno prepoznavanje izlaganja virusu i hitno započinjanje terapije jedini efikasan način sprečavanja smrtnog ishoda od besnila.