Da li je rešenje za rat u Ukrajii konačno na vidiku? Tramp i Zelenski se složili, ali ovaj plan sa sobom nosi veliku opasnost

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je optimističnu ocenu dramatične nove ponude američkih zvaničnika da Ukrajini obezbede garancije nalik onima iz NATO-a.

Predlozi izgledaju „prilično dobro“, rekao je Zelenski na kraju dvodnevnih razgovora sa pregovaračima Donalda Trampa u Berlinu. Sam Tramp je izjavio da smo „sada bliže miru nego ikada do sada“.

Međutim, ukrajinski predsednik je upozorio da su planovi tek „prvi nacrt“, uz niz značajnih pitanja koja i dalje ostaju nerešena. Na primer, još nema dogovora o tome šta bi trebalo da se dogodi sa spornim teritorijama u regionu Donbasa na istoku Ukrajine, čiji je veliki deo pod okupacijom ruskih trupa. Takođe, nema nikakvih naznaka da će ruski diktator Vladimir Putin pristati na bilo šta od toga.

Nemački kancelar Fridrih Merc, domaćin razgovora, pozdravio je ono što je nazvao „izuzetnim“ pravnim i „materijalnim“ bezbednosnim garancijama koje su predložili američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner, Trampov zet.

„Prvi put od 2022. godine, primirje je zamislivo“, rekao je Merc na konferenciji za novinare sa Zelenskim. „Sada je u potpunosti na Rusiji da li primirje može biti postignuto do Božića.“

Ključni korak

Pojava okvira bezbednosnih garancija predstavlja potencijalno ključni korak napred u pregovorima. Ukrajina je dosledno isticala da ne može razmatrati bilo kakvo rešenje pitanja teritorija koje drže ruske trupe dok ne dobije bezbednosni paket koji bi odvratio Putina od nove invazije.

Putin je odbijao da razmatra članstvo Ukrajine u NATO-u, a ranije ove godine Tramp je rekao da američke snage neće imati ulogu u bilo kakvoj mirovnoj misiji.

Ipak, poslednjih dana primećeno je postepeno poboljšanje raspoloženja među pregovaračima. „Ovo je zaista dalekosežan i suštinski sporazum, kakav do sada nismo imali — da su i Evropa i SAD zajednički spremne, a predsednik Zelenski se pozvao na Član 5 NATO ugovora, da Ukrajini daju slične bezbednosne garancije“, rekao je Merc.

Član 5 je kamen-temeljac kolektivne odbrane Alijanse: on predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

„Po mom mišljenju, ovo je zaista veliki korak napred. I, kao što sam rekao, američka strana se takođe politički, a u perspektivi i pravno, obavezala na to“, dodao je Merc.

Zelenski je takođe, prvi put, nagovestio da bi rešenje moglo biti na vidiku. „Pre nego što preduzmemo bilo kakve korake na bojnom polju, moramo veoma jasno videti koje su bezbednosne garancije na snazi“, rekao je. „Važno je da SAD razmatraju garancije nalik Članu 5. Tu ima napretka.“

„Značajan napredak“

U zajedničkoj izjavi, lideri Danske, Finske, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Holandije, Poljske, Švedske i Norveške pridružili su se Mercu u pozdravljanju „značajnog napretka“ u razgovorima. Izjavu su potpisali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, koji su se nacionalnim liderima pridružili na večeri sa Zelenskim u Berlinu.

U izjavi su navedeni i dodatni detalji o tome šta bi novi mirovni plan mogao da sadrži, uz sugestiju da su se „SAD“, zajedno sa evropskim liderima, „obavezale“ da garantuju buduću bezbednost Ukrajine i podstaknu njen ekonomski oporavak. To bi, kako se navodi, uključivalo obaveze da se podrži ukrajinska vojska kako bi zadržala „mirnodopsku“ snagu od 800.000 vojnika, sposobnu da „odvraća“ i „brani“, piše Politiko.

Mir bi se delimično sprovodio putem evropski predvođene „multinacionalne snage za Ukrajinu“, sastavljene od doprinosa zemalja koje su voljne da učestvuju i „uz podršku SAD“. Ta snaga bi obezbeđivala ukrajinsko nebo, podržavala bezbednost na moru i jačala ukrajinske oružane snage, „uključujući i delovanje na teritoriji Ukrajine“. U izjavi nije precizirano kakvu bi tačno ulogu SAD imale u podršci toj snazi.

Odvojeno, SAD bi bile zadužene za mehanizam nadzora primirja i rano upozoravanje na bilo kakav budući napad. Postojala bi i pravno obavezujuća obaveza da se preduzmu mere za obnovu mira ako Rusija ponovo napadne, potencijalno uključujući „upotrebu oružane sile, obaveštajnu i logističku pomoć“.

Dalje tačke predloga uključuju zajedničke napore na obnovi Ukrajine i ulaganja u njenu buduću prosperitet, kao i nastavak njenog puta ka članstvu u EU.

Kada je reč o ustupanju teritorije, evropski lideri su poručili da bi odluka bila na Zelenskom — po potrebi i uz konsultacije sa ukrajinskim narodom. Što se tiče zemlje, rekao je Zelenski, „iskreno govoreći, i dalje imamo različite stavove“.

Ovi pomaci predstavljaju značajan iskorak posle nedelja zastoja. Ipak, sa američke strane stigli su nagoveštaji da bi njihova ponuda mogla biti vremenski ograničena, dok Bela kuća nastoji da pogura zaraćene strane ka mirovnom sporazumu do Božića.

„Osnova tog sporazuma su zaista snažne garancije, nalik Članu 5“, rekao je visoki američki zvaničnik. „Te garancije neće zauvek biti na stolu. One su sada na stolu ako se postigne dobar zaključak.“

Može li se Trampu verovati?

U privatnim razgovorima, neke evropske diplomate nerado polažu nadu u Belu kuću koja je poslednjih dana pokazala nove nivoe neprijateljstva prema Evropi. Drugi nisu uvereni da bi bezbednosne garancije funkcionisale bez davanja Ukrajini punopravnog članstva u NATO-u.

„Gde je kredibilitet?“ upitao je jedan evropski diplomata. „Član 5 bez članstva samo će ohrabriti Rusiju da pokuša da ga testira.“

Najnovija Nacionalna bezbednosna strategija SAD, u kojoj se navodi da je Evropa civilizacija u propadanju ugrožena migracijama, šokirala je zvaničnike EU kada je objavljena ranije ovog meseca. Trampov intervju za POLITICO dodatno je pojačao zabrinutost, pošto je evropske lidere nazvao „slabima“.

„Ovde se vodi rat dezinformacija“, rekao je jedan diplomata EU. „Najgore je to što on ne dolazi samo od Rusa, Kineza ili Iranaca. Dolazi i iz SAD.“

U međuvremenu, u Briselu, zemlje EU ostaju zaglavljene u napetim pregovorima o tome kako da iskoriste više od 200 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine kako bi Ukrajini obezbedile hitno potreban zajam. Ako ne bude nove evropske finansijske pomoći, Kijev bi mogao da ostane bez novca u prvoj polovini sledeće godine.

Razgovori su zapeli zbog zabrinutosti Belgije da bi mogla da se suoči sa odmazdom Rusije ako pristane na predlog „reparacionog zajma“, koristeći sredstva koja se drže u finansijskom depozitorijumu u Briselu. Poslednjih dana izgledi za dogovor — koji su lideri EU želeli da potpišu na samitu ovog četvrtka — oslabili su, pošto su se i druge zemlje, uključujući Italiju, pridružile Belgiji u izražavanju zabrinutosti.

Izaslanici zemalja EU nastavili su da razmatraju nove nacrte predloga, usmerene na umirivanje Belgije, duboko u noć u ponedeljak.