Poljska i Mađarska godinama otvoreno prkose Evropskoj Uniji, zbog čega su zaradile neslavan nadimak “crne ovce EU“. Na tom spisku za svoje mesto „izborila“ se i Slovenija, zemlja na čiji račun stižu sve glasnije kritike iz Brisela, posebno od kada je Ljubljana preuzela predsedavanje Savetom EU.
PROČITAJTE JOŠ:
Zajedničko za sve tri zemlje, pored kontriranja Evropskoj Uniji je što ih vode populističko-desničarske vlade, ali i to što EU teško može da ih obuzda.
Poljska
Poljska, gde je na godinama na vlasti nacionalno-konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS), već dugo je u klinču sa EU. Razloga ne manjka, ali najdugotrajnija svađa između Brisela i Varšave, koja traje od 2017. godine, vodi se oko reforme pravosuđa.
Evropska komisija (EK) je krajem marta ove godine pokrenula proceduru pred Evropskim sudom pravde protiv Poljske zbog spornog Zakona o pravosudnim ovlašćenjima. EK smatra da poljski zakon sprečava sudove da direktno primenjuju zakone EU koji se tiču zaštite pravosuđa. Upozorili su još da su sudije u Poljskoj u opasnosti da budu suspendovane i da ostanu bez imuniteta na osnovu odluke komore Vrhovnog suda.
Još jedna sporna tačka u odnosima Brisela i Varšave je kontroverzan zakon o zabrani abortusa koji je stupio na snagu 28. januara ove godine. Prema tom zakonu, žena ima pravo na abortus samo u slučaju silovanja ili incesta ili kada trudnoća ugrožava njen život. Zakon je naišao na otpor i u samoj Poljskoj, gde su u više gradova organizovani protesti, ali ništa nije sprečilo konzervativnu vladu povezanu sa moćnom katoličkom crkvom da isteraju svoju zamisao do kraja.
Treća sporna tačka je zakon o oporezivanju prihoda od reklama, za koji kritičari iz Brisela tvrde da je zapravo „napad ispod žita“ na nezavisnost medija.
Mađarska
Slično Poljskoj, Mađarska je već dugo na „tapetu“ EU. Poslednji razlog je LGBTQ zakon, za koji Budimpešta tvrdi da je donet u cilju sprečavanja pedofilije, a Brisel da je zapravo reč o napadu na LGBTQ zajednicu, prvenstveno homoseksualce. Ovaj zakon izazvao je proteste u Mađarskoj i oštre kritike evropskih lidera.
To je međutim, samo jedan u nizu razloga za zategnute odnose EU i Mađarske. Ovu zemlju, koju čvrstom rukom vodi Viktor Orban, EU institucije godinama oštro optužuju da podriva demokratske standarde i vladavinu prava. Ovo poslednje je za posledicu imalo i da poslanici Evropskog parlamenta traže od Evropske komisije da pokrene postupak protiv Budimpešte i obustavi finansiranje te zemlje iz EU fondova.
Na spisku spornih tema bile su i migranska kriza, odnosno odnos Orbanove vlasti prema migrantima, trošenje novca iz EU fondova zbog čega je Orban i bio pod istragom, kao i gušenje slobode medija i stavljanje pod kontrolu premijeru bliskih ljudi. Većina nezavisnih novina je ugašena, a jedna od poslednjih nezavisnih radio stanica prestala je da radi u martu ove godine. Opozicija takođe ističe da im nije omogućeno da svoje stavove u većem delu medija, a često ne mogu da kupe prostor ni za oglašavanje iako mogu da ga plate.
Slovenija
I premijer Slovenije Janez Janša u poslednje vreme sve je češće na udaru kritika EU. Spočitava mu se sve veća autoritarnost, pa čak i da počinje da liči na Orbana.
Ističe se da vrši pritisak na medije, a nedavno je buru izazvala njegova odluka d država prestane da finansira javnu novinsku agenciju STA.
U izveštaju Evropske komisije koji je nedavno objavljen navodi se da Slovenija nazaduje u oblasti slobode medija i da su novinari na meti pretnji i zastrašivanja. Janša je burno reagovao na ove tvrdnje. Optužio je evropskog komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčiča da je „lažov“, slično rečniku koji Orban koristi kada govori o EU zvaničnicima.
Osim medija, Janši se spočitava i sudstvo. Pred početak slovenačkog predsedavanja Savetom EU predstavnici komisije posetili su Ljubljanu, a Janša se otvoreno žalio na navodne komunističke sudije i poslanike u svojoj zemlji. To mu nije prvi put jer često voli da svoje neistomišljenike i protivnike optužuje da su komunisti.
Bonus video: Haiti – zemlja pučeva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare