Nova skupštinska većina priprema inicijativu za izmenu tužilačkih zakona, kako bi sa ključnih pozicija smenila tužioce koji nisu spremni da se istinski uhvate u koštac sa organizovanim kriminalom i one za koje smatra da su politički zloupotrebljeni tokom mandata prethodne DPS vlasti.
Pročitajte još:
Kako prenose Vijesti, to se pre svega odnosi na tužioce Specijalnog državnog tužilaštva, koji su krivično gonili lidere Demokratskog fronta u slučajevima koje je deo javnosti ocijenio politički motivisanim. Jedan od njih je i Milan Knežević, koji je ranije najavio predloge izmena zakona o tužilaštvu.
On je za medije rekao da je neophodan set zakona iz oblasti pravosuđa kako bi se razrešila ozbiljna kriza u pravosuđu i “pokidali kraci kriminalnih hobotnica koje su povazane sa crnogorskim pravosuđem”.
Vanredna sednica Skupštine na kojoj bi se predlozi izmena i dopuna zakona o Državnom tužilaštvi i o Specijalnom tužilaštvu mogle naći na dnevnom redu planirana je za 18. februar.
To, ipak, nije konačna odluka, jer su u toku konsultacije među poslaničkim klubovima vladajuće većine oko sadržaja predloga,kao i sa predstavnicima Vlade, u čujem su resoru zakoni. Sem pravosuđa, očekuje se da među predlozima budu i iz socijalne politike i o radu, reklo je više sagovornika lista.
Ideja vladajućeg saveza je da se u Zakonu o državnom tužilaštvu promene odredbe koje se tiču Tužilačkog saveta u pravcu da tužioci ne mogu imati većinu za donošenje odluka. TS trenutno ima 11 članova, od čega šestoro tužilaca, četiri ugledna pravnika i predstavnika Ministarstva pravde.
Kada je u pitanju Zakon o SDT, poslanici smatraju da nadležnosti i procedure rada specijalnih tužilaca treba detaljno da se urede. Zbog kontroverznih predmeta, uglavnom nepravosnažnih, za koje poslanici i deo javnosti vjeruju da su bili u službi DPS-a, poput “državnog udara”, pranja para, ali i hapšenja poslanika zbog odbijanja da svedoče, postoje i ideje da se promeni naziv tog Tužilaštva, rekao je jedan od izvora.
Parlamentarna većina je još u fazi dogovora, ali, kako kažu izvori “Vijesti”, sigurno je da će se na dnevnom redu naći zakoni iz oblasti pravosuđa “kako bi zajednički riješili goruće probleme i odblokirali rad u sudstvu i tužilaštvu i oslobodili zarobljene institucije”.
Vanredno zasedanje saziva se na zahtev predsednika Crne Gore, Vlade ili najmanje trećine od ukupnog broja poslanika.
Iz sveta i regiona čitajte:
U Vrhovnom državnom tužilaštvu je v. d. stanje više od godinu jer je vrhovnom državnom tužiocu Ivici Stankoviću istekao mandat a njegov naslednik još nije izabran. Stanković bi za dva meseca trebalo da ide u penziju, a menja ga tužilac iz Vrhovnog tužilaštva ako se ne izabere novi VDT. To je malo verovatno jer vladajuća koalicija ne može da obezbedi 49 poslanika u parlamentu, ali može da izmjeni odredbe zakona o Državnom tužilaštvu na osnovu kojih bi neki niži i “podoban” tužilac mogao da preuzme Vrhovno tužiilaštvo.
U skupštinskoj proceduri je više predloga, među kojima i predlog za imenovanje direktora Agencije za nacionalnu bezbednost Dejana Vukšića, smena predsednika Državne izborne komisije Alekse Ivanovića, promjena članova pojedinih parlamentarnih odbora, vladini predlozi zakona.
Olakšati zapošljavanje stručnog kadra, vratiti dečji dodatak za svu decu do 15 godine
Osim iz oblasti pravosuđa, na dnevnom redu vanrednog zasedanja mogli bi da se nađu i zakoni iz oblasti rada, kako bi se, između ostalog, olakšalao zapošljavanje stručnog kadra u državnoj upravi, kao i iz oblasti socijale, najverovatnije izmena zakona kako bi se vratio dečji dodatak za svu decu do navršenih 15 godina.
Iz vladajuće većine kažu da će se ostala važna zakonska rešenja, kao što je zakon o lustraciji, verovatno naći na redovom zasedanju Skupštine koje počinje 1. marta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar