Crna Gora dan posle: Koje opcije su sada na stolu

Iako se određeni rasplet situacije dogodio sinoć, institucionalna kriza u Crnoj Gori daleko je od rešenja.Nakon pada Vlade i razrešenja predsednika Skupštine, predstoji period pregovora, tokom kojih će Abazovićeva URA raditi na formiranju manjinske Vlade, dok je na poslanicima da izaberu novog predsednika.Do tog trenutka, parlamentom će predsedavati doskorašnji potpredsednik Strahinja Bulajić iz redova Demokratskog fronta (DF).

Kada je o Vladi reč, na potezu su URA, SNP i manjinske partije. Kako su iz pokreta URA isticali prethodnih dana, razgovori sa saveznicima su već počeli, a tokom ove nedelje za pregovarački sto biće pozvani DF, ali i Demokrate Alekse Bečića. Cilj je jasan - završetak razgovora za deset dana i što brže formiranje manjinske Vlade.Međutim, pitanje je da li je u ovako kompleksnom političkom trenutku moguće pregovore okončati u tako kratkom roku.Druga opcija, onu koju su priželjkivali Zdravko Krivokapić i Aleksa Bečić su vanredni izbori, koje bi pripremila tehnička Vlada. To znači da se mandat vraća građanima, koji ponovo odlučuju kome će dati glas i šansu za formiranje nove Vlade i parlamentarne većine.Obzirom na procenat glasova koje je URA dobila na izborima u avgustu 2020. godine - 5,53 odsto, Krivokapić i Abazović su verovali da će se ovakav rezultat ponoviti, što bi članovima pokreta URA jasno stavilo do znanja da nemaju potrebnu podršku građana za konstruisanje vlasti. Da su poslanici crnogorskog parlamenta podržali inicijativu Zdravka Krivokapića za skraćenje mandata Skupštini, to bi označilo kraj aktuelne parlamentarne većine, a predsednik Milo Đukanović morao bi da raspiše vanredne izbore u roku od 100 dana.

To se nije dogodilo, te šansu sada ima Abazovićeva URA i njeni saveznici.

Manjinska ili tehnička Vlada

Suštinska razlika između manjinske i tehničke Vlade je u sastavu. Manjinsku Vladu koju predlaže URA činili bi članovi tog pokreta, Socijalističke narodne partije (SNP), kao i manjinske partije.Ako je, pak, reč samo o prelaznom rešenju do nekih novih izbora i stabilnije parlamentarne većine - Vlada bi bila tehnička i nju bi mogli da čine i članovi DF-a, Demokrata i Demokratske partije socijalista (DPS). Obzirom na to da je Abazović ranije istakao da za DF i DPS nema mesta u Vladi, ova opcija je manje verovatna.Ulazak Demokrata u Vladu takođe je upitan, obzirom na stepen polarizacije koji postoji između njih i pokreta URA.

U prilog činjenici da je manjinska Vlada mnogo izvesniji ishod govori i činjenica da su Demokrate kivne na URU zbog rušenja "prve demokratske vlasti" u Crnoj Gori, ali i verovatnoća da URA zapravo želi Vladu kojom će upravljati na duži vremenski period, ne samo do organizovanja novih izbora.Pred Crnom Gorom se sada nalaze samo dve opcije - manjinska Vlada ili vanredni izbori, što zavisi od toga da li će Abazović, koji se pominje kao mandatar za sastav Vlade, uspeti u svojoj nameri da u narednih 100 dana formira Vladu.Zasad, on ima podršku SNP-a, CIVIS-a, manjinskih partija, DPS-a koji neće biti deo te Vlade, ali ne i DF-a i Demokrata.BONUS VIDEO Propao plan da se smeni Dritan Abazović - sednica parlamenta nije održana

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgcgsednicaparlamentanijeodrzanagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3077685"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram