Česi i Slovaci za raspad Čehoslovačke krive premijere Klausa i Mačijara

Tadašnjeg češkog premijera Vaclava Klausa i slovačkog Vladimira Mečijara za raspad zajedničke domovine i to bez očekivanog referenduma danas kao glavnog krivca vidi 88 odsto Slovaka i 76 odsto Čeha.Češki muzičar Mihal Kocab, aktivan u politici 1990-ih godina pre svega u pregovorima sa Moskvom o povlačenju sovjetskih vojnika iz Čehoslovačke, kazao je na 30. godišnjicu da su raspad države vodili političari koji su bili tek kratko vreme na funkcijama, bez većeg iskustva.

„Razumem, učili su, svi smo bili novi. Mogu tako da se uče finansije, privreda, kako se vlada ali nisu smeli da uzmu u svoje ruke tako ključnu stvar kao što je raspad države koju su od Masarika očuvali čak i komunisti. Trebalo je da se obrate građanima na referendumu“, kazao je Kocab.Bez šanse da sami odlučuju o sudbini zajedničke države Česi i Slovaci ostali su između ostalog i stoga što tadašnje elite i poslanici nisu bili u stanju da se dogovore o referendumskom pitanju na koje bi građani odgovorili kratko sa DA ili NE.

Sama odluka o podeli Čehoslovačke prošla je u parlamentu samo vrlo tesnom većinom a istraživanja javnog mnjenja ukazivala su pre na volju Čeha i Slovaka da očuvaju zajedničku državu.„Iako je postojao zakon o referendumu političari nisu ni pokušali da ga raspišu. Svi su predosećali da bi na njemu pobedilo očuvanje Čehoslovačke. Ali federacija zaista više nije baš funkcionisala“, kazala je Adela Gjuričova iz Instituta za savremenu istoriju Akademije nauka Češke.Tek na drugom mestu je težnja za nacionalnom državom i to za 82 odsto Slovaka i 73 odsto Čeha dok kao glavni razlog za raspad Čehoslovačke nezadovoljstvo Slovaka u zajedničkoj državi i utisak da se njima vlada iz Praga vidi 80 odsto Slovaka i 60 odsto Čeha.Slovaci, njih 66 odsto, ubeđeni su da je nezavisnost donela više koristi Češkoj, dok to misli 37 odsto Čeha, među kojima preovlađuje mišljenje da je mirni razlaz bio jednako obostrano koristan u što veruje 42 odsto Čeha ali svega 28 odsto Slovaka, među kojima je svega četiri odsto ubeđenoda je njihovoj zemlji raspad doneo više koristi nego Češkoj.

Slovaci pozitivnije od Čeha doživljavaju članstvo u Evropskoj uniji u koju su ušli zajedno sa Češkom u maju 2004. godine i među eurooptimiste spada 79 odsto anketiranih dok je u Češkoj taj procenat 63.Današnji zvaničnici ocenjuju da je raspad Čehoslovačke bio dobar korak, posebno u svetlu krvavog raspada Jugoslavije, scenarija koga su se plašili i u Pragu i u Bratislavi.Češki premijer Petr Fijala kazao je na 30. godišnjicu mirnog raspada Čehoslovačke da je podela bila ispravan i neizbežan korak, jer bi nastojanje da se očuva zajednička država izazivalo samo dalje tenzije i razdore.„Možda bi se kasnije zemlja raspadala pod mnogo gorim uslovima. Slovačka pri podeli nije imala preterane zahteve a Češka nije insistirala na glupostima“, kazao je Fijala.„Čudo je da su se dve nove države razišle mirno, poštuju se a njihovi predstavnici održavaju vanserijske odnose. Uspelo se u tome da se očuva jaka veza, prijateljstvo nije nestalo“, kazao je slovački premijer Eduard Heger.Ova 30. godišnjica raspada Čehoslovačke obeležena je u obe zemlje mnogo skromnije nego prethodne jubilarne.Slovačka predsednica Zuzana Čaputova obeležila je 1. januar zjedno sa ostalim predsednicima Višegradske grupe i Austrije, dok danas češki premijer priređuje za slovačkog predsednika vlade i 10 bivših čeških premijera svečanu večeru i koncert.U Slovačkoj je 1. januar državni praznik, dok je u Češkoj u kalendaru samo značajan dan.