Ceo život u koferima: Imaju četvoro dece i svake godine žive u drugoj državi

Već dvanaest godina, koliko su u braku, Volter i Loren zajedno uživaju u čarima svih država u kojima su živeli. Zjedno su vozili bicikle po Alpima, pešačili po Himalajima, surfovali u Sidneju, uživali u najboljoj tajlandskoj hrani na svetu...Sastaju se sa pobunjenicima iz Darfura u pustinji kako bi razgovarali o mirovnim pregovorima sa sudanskom vladom, a već kroz par sati povezuju američke kompanije sa stranim investitorima, piše CNN.https://twitter.com/Refess/status/1458634064911814656Žive i rade u američkim ambasadama i konzulatima, a povremeno su u Vašingtonu.“Moj muž i ja se bavimo ovim već 20 godina. Zajedno, živeli smo u devet zemalja, naučili šest jezika i boravili na skoro svim kontinentima”, kaže Loren.Karijeru je započela u Mozambiku i Venecueli, dok je njen muž bio na Tajlandu, u Iraku i Australiji. Verili su se u Venecueli i na Tajlandu, a medeni mesec proveli su na Laosu. Potom su zajedno služili u Sudanu, Vašingtonu i na Tajlandu.Zatim odlaze Poljsku, u kojoj provode godinu dana na Rod Ajlendu na Pomorskom ratnom koledžu. U ovoj zemlji dobili su decu, a sada žive u Ukrajini u koju su se preselili usred pandemije.„Stigli smo pre pojave vakcina, u leto 2020. godine. Nedeljama nam nije bilo dozvoljeno da kontaktiramo ni sa kim iz zajednice Ambasade SAD. Nismo bili u mogućnosti da istražujemo, upoznajemo nove ljude, koristimo javni prevoz, posetimo muzeje ili restorane”, rekla je.Za manje od godinu dana, ponovo će se preseliti.https://twitter.com/WorldMomsNetwk/status/1445782804860588039“Kuda? Ko zna? Ali u tome je čar“, rekla je Loren.Oni ne mogu da odluče gde će živeti sledeće godine, što znači da moraju da budu spremni da se presele u bilo koju državu u kojoj SAD imaju ambasadu ili konzulat.“Kada sam počela, dobila sam listu od skoro 80 ​​gradova širom sveta. Morala sam da rangiram njih 25. Mozambik je bio moj prvi izbor i dobila sam ga”, rekla je ona.Ipak, nije uvek bila te sreće.“Svako od nas ima slabu tačku, moja su posmatranja izbora u zemljama prepunim korupcije ili rad na paktu o klimatskim promenama sa Kinom. Doduše, najteže mi je bilo u Libiji u koju smo došli u trenutku građanskog rata“, kaže Loren.Selidbom se ne menja samo život i okruženje, već život dece što stvari dodatno komplikuju. Ali oni to ne vide kao prepreku.“Kada živite našim načinom života, sve se okreće za čas. Nova škola za decu, novi jezik, novi dom, novi prijatelji, nov komšiluk, ali snalazimo se“, rekla je ona.Njihova deca imaju 11, 9, 7 i dve godine.“Pretrpeli su ogromne promene u ličnom i društvenom životu. Morali su u kratkom roku da se naviknu da više ne nose japanke i majice bez rukava i obuku zimske jakne zbog nisikih temperatura koje vladaju na severu Evrope“, rekla je.Dodaje da je ipak srećna zbog toga što su njena deca već sada upoznata sa svim različitostima koja postoje na svetu.“Moja deca su mnogo zrelija od mene u tom uzrastu. Videli su i siromaštvo i bogatsvo, sve nacionalnosti, tradicije i religije”, kazala je.Ono što im ipak nedostaje jeste domovina i topli dom, rođaci i prijatelji sa kojima su odrastali.“Nedostaje nam lakoća našeg maternjeg jezika. Nedostaje nam očekivano. Nedostaje nam da nam svake nedelje na vrata kuca isti poštar“, rekla je.BONUS VIDEO: Panamski kanal, kako je skraćeno putovanje brodovima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortipanamskikanaldz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2293623"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram