Budvanska "Balerina" krije neverovatne priče

More je u ponedeljak uveče prodrlo u budvanski Stari grad, a talas je praktično došao do hotela “Mogren”. Voda je ušla i u veliki broj lokala u Starom gradu, koji su potom ostali bez struje. Meštani kažu da dugo nisu imali ovakvo nevreme.“Ne pamtim ovakav jugo. Celu noć smo se borili sa olujom i držali čamce da ih vetar ne razvali” rekao je za Nova.rs Marko Zegović, ribar iz Budve.Meštani su međutim skrhani zbog nestanka voljene Balerine."Ne možemo da verujemo da Balerine više nema. Plašim se da je nikada nećemo pronaći", kaže za Nova.rs lokalac Neno Perović."Godinama je krasila put prema Mogrenu i jako mi je teško što je više nema", dodao je on.Balerina, devojka, gimnastičarkaNaime, voljena skulptura delo je beogradskog vajara Gradimira Aleksića. Među lokalnim stanovništvom popularni su nazivi "Devojka koja je izgubila kupaći kostim" (šala na račun toga da devojci nedostaje baletska suknjica) i "Gimnastičarka iz Budve", ali i brojne legende koje se vezuju za nju.Najomiljenija je tragična priča o mornaru i balerini koji su se mnogo voleli, ali nisu imali novca da počnu zajednički život, On je zato otplovio na dalek put koji je trebalo da mu donese mnogo novca, a ona je obećala da će ga čekati.I, ona je ostala verna… svakoga dana izlazila je na hrid sa koje se najbolje videla pučina i čekala da se na horizontu pojavi brod kojim će se njen dragi vratiti. To se nikada nije dogodilo i nikada u Budvi niko nije čuo ni reč o tome šta se dogodilo hrabrom mornaru. Njegova ljubljena čekala ga je godinama sve dok je jednog jutra meštani nisu zatekli mrtvu na obali…Priču koja se vezuje za gimnastičarku, lokalci povezuju sa uspomenom na poznatu crnogorsku gimnastičarku koja je tragično skončala u brodolomu negde u prostranstvu Jadranskog mora, a njeno ime, nažalost, nije ostalo zabeleženo.

I ajkule su pronašle svoje mesto u legendamaNeki lokalci često spominju još jednu tragičnu priču mladog zaljubljenog para. Prema ovoj legendi, dok je dvoje mladih uživalo plivajući, iznenada ih je napala ajkula. Devojka je uspela da preživi i nakon tragedije je dolazila na obalu svake večeri, čekajući svog voljenog da ispliva iz vode.Ipak, sudbina im nije poklonila nikakvo čudo, i devojka nije preživela bez svog voljenog. Kada je ona umrla, na mestu tragedije, isklesana je skulptura u znak sećanja na čistu i pravu ljubav.Za ovu priču se verovalo da je istinita jer je dugo vremena blizu plaže stajala ploča sa natpisom: “U uvali iza ovih stena, kupajući se sa prijateljima, 13. jula 1935., izgubi život Tomašević Stevan – Stevica, student elektrotehnike iz Čačka u svojoj 22. godini, kao žrtva morske nemani”.Postoji i priča među lokalcima, kako je Budvanska balerina posvećena ćerki imućnog lokalca, koja je otišla da pliva i nikada se nije vratila.

Budvanka je zapravo... NovosađankaPriča koja se prenosi s kolena na koleno među lokalnim stanovništvom nije naširoko poznata, a veruje se da je jedina istinita. Ona govori o Budvanskoj balerini koja je bila - Novosađanka, Olga Kalivoda.Godine 1962., tada je 14-godišnja Olga letovala sa roditeljima u Makarskoj. Bila je atletičarka i članica Atletskog kluba “Vojvodina”. Najveći uspeh u svojoj kratkoj sportskoj karijeri bilo je peto mesto u državi, a bila je i prvakinja Vojvodine. Kao predani sportista te godine dok je odmarala u Makarskoj sa roditeljima, svaki trenutak je koristila da trči i bude u kondiciji. Trčkarala je i vežbala okolo i tako, verovatno, skrenula pažnju na sebe.Gradimir Aleksić, tada mladi vajar, prišao je njenim roditeljima i pitao za dozvolu da fotografiše Olgu u kupaćem kostimu. Po Olgičinoj priči, otac joj nije bio oduševljen tim predlogom, ali je na kraju dopustio. Tokom tog boravka u Makarskoj, vajar je napravio i skice. Za razliku od fotografija, koje je Aleksić poštom poslao Kalivodama kada su se vratili u Novi Sad, skice Olgica nikada nije videla.“Po mom mišljenju, on je tragao za idealnim proporcijama za svoju buduću skulpturu, lice mu nije bilo bitno”, ispričala je Olga za novosadski Dnevnik i objasnila da je, osim figure, na skulpturi prepoznatljiv i konjski rep koji je u to doba nosila.“U ono vreme bila je to velika stvar, ali priča o tome se tu otprilike i završava. Nisam imala posle toga kontakt s autorom skulpture. Čak se ne sećam kako je izgledao, pamtim samo da je bio mlad umetnik. Za vreme studija u Beogradu srela sam ga i on me je pozvao da dođem u atelje koji je imao na Starom sajmištu, ali nisam otišla, niti sam pratila posle njegov rad. Negde sam pročitala da svake godine odlazi u Budvu i obilazi svoje delo“, ispričala je ona tada.Ako je protrljate...Zanimljivo je da je jedan odlivak balerine bio izložen i u Pionirskom parku u Beogradu gde je privlačio veliku pažnju, jedan se nalazio ispred samačkog hotela u Ivangradu, a jedan u parku u Mataruškoj banji, u sklopu tamošnje fontane, kao i u Zaječaru gde je prikazana s detetom.Među lokalcima možda postoje neslaganja o nastanku Budvanske balerine, ali nema spora oko toga da će vam trljanje ove bronzane statue doneti sreću, posebno ako ste zaljubljeni, što turisti često isprobavaju."Svake godine u Budvi letujem sa porodicom i svakog leta se fotografišemo pored Balerine. Moja ćerka ide na balet i uvek napravi istu pozu kao Balerina. Ne mogu da verujem da ovog leta neće biti tih fotografija. Nadam se da će je naći u moru", kaže za Nova.rs Milica Vujović iz Beograda, koja svake godine letuje u Crnoj Gori.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=g3uW7x7lKUE***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram