Budimir Lončar: "Vrednosti jugoslovenstva još žive"

‘Jugoslovenstvo se kao politička ideja potrošilo, ali njegove vrednosti i istorijsko trajanje ne mogu se izbrisati‘ kaže Lončar u intervjuu za Jutarnji list.Taj general, književnik, pisac, erudita i ministar, na prvom je mestu galerije svetskih moćnika s kojima je bio prijatelj i sarađivao tokom svog burnog života."Možda imam visoke godine, ali nisam star", reči su kojima je jednom zahvalio čoveku koji mu je čestitao na vitalnosti.Lončar je svoju ostavku na mesto jugoslovenskog saveznog sekretara za spoljne poslove dao onog trenutka kada je shvatio da više ne može da spreči rat. Kaže, "podneo sam je u pravom času, ali u zadnjem času". Odlučio je da se više ne vraća u Beograd i ostao u Njujorku u trenutku kada su granate počele da padaju na Sarajevo.Na pitanje postoje li neki podaci koliko je Jugoslaviju koštala velika diplomatska mreža i infrastruktura? A kolika je bila ukupna korist od poslova u Trećem svetu? Odgovara:"Korist je bila značajna. Imali smo ogromnu korist od infrastrukturnih projekata po zemljama Trećeg sveta. A poslove smo dobijali zahvaljujući ugledu Tita i Jugoslavije. Budžet ministarstva spoljnih poslova bio je 50 miliona dolara, a budžet hrvatskog MVP-a danas iznosi 100 miliona. Da, promenila se vrednost novca, ali i jugoslovenska diplomatija nije bila skupa. Da se Ante Marković pojavio 10 godina ranije, Jugoslavija bi bila kvasac za mnoge stvari u Evropskoj uniji, a on najpopularniji političar posle Tita. Kada smo 1981. ušli u u ekonomsku krizu, imali smo 16 milijardi dolara duga, što je bilo 24% BDP-a. Danas Hrvatska ima preko 85, a Italija 125% BDP-a. Zaduživanja Jugoslavije su išla u investicije, a ne u potrošnju. Trebalo je dug reprogramirati, jer nismo mogli servisirati kratkoročni dug od 5,5 milijardi dolara. Tu sam bio snažno angažovan, bio sam na čelu pregovaračke ekipe. Pomogao mi je Aleksander Haig, šef američkog Stejt Dipartmenta. To je bila posledica našeg međunarodnog položaja u svetu" kaže Lončar.