Britanci i tajni rat u Jugoslaviji: Agenti menjali istoriju

https://www.youtube.com/watch?v=n3lXPn8c5cg&feature=youtu.beIako u svakodnevnim pričama kad se dotaknemo Drugog svetskog rata i britanske uloge u svemu tome tvrdimo da sve znamo, posle ove izložbe s pravom možemo postaviti pitanje da li je to baš tako. Kad se pogleda ova izložba. ono što je napisano u publicističkim i pseudoistorijskim knjigama pada u vodu. Neminovno je jedno, ko pogleda ovu izložbu dobiće svakako drugačiji pogled na ulogu Britanije na Balkanu na početku i na kraju Drugog svetskog rata.Za to je svakako zaslužan autor pukovnik Nik Ilić, vojni ataše Velike Britanije, čovek koji je svoju vojnu karijeru počeo upravo na Balkanu. Pukovnik Ilić, inače strastveni istraživač i naše gore list odgovarajući na pitanje Nova.rs otkud ideja da napravi jednu takvu izložbu, kaže da je sve počelo 2018. kada se obeležavalo 100 godina od proboja Solunskog fronta i završetka Prvog svetskog rata."Pošto je tada bilo dve godine do obeležavanja 75 godina od završetka Drugog svetskog rata, započeo sam istraživanje u našoj vojnoj arhivi da vidim šta imamo o tom periodu - u smislu slika i izveštaja o tome šta su Britanci radili, kako bi pomogli snagama otpora u borbi protiv nacističke okupacije”, započinje priču pukovnik Ilić o tome otkud ideja za jednu ovakvu ambicioznu izložbu.

U ovom slučaju nisam mogao da odolim da ne pitam britanskog visokog oficira o puču 27. marta 1941, pošto nema teme kad se spomene 27. martovski prevrat, a da se ne “udari” po Britancima, da su oni glavni inspiratori koji su gurnuli Kraljevinu Jugoslaviju u rat."Lično sam pročitao brojne izveštaje SOE (Special operations executive – Uprava za specijalne operacije) o tome kako su njihovi operativci posebno posle kapitulacije Francuske 1940. poslati u sve zemlje Evrope, koje nisu bile okupirane, pa i u Jugoslaviju da vode “tihi rat” protiv Nemaca. U Beogradu agenti SOE susreli su se sa predstavnicima Srpske seljačke stranke i četničkim organizacijama da se raspitaju kako mogu da im pomognu u slučaju sukoba sa nacistima.Naš stav bio je - šta treba da radimo ako Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, kako onda da delujemo ako nemačka počne da koristi komunikacije za transport vojske, kakvi su planovi. Onda je zaista usledio puč, koji su izveli vazduhoplovni oficiri na čelu sa Simovićem. Tad su svi planovi SOE u slučaju pristupanja Trojnom paktu propali", dodaje Ilić.

Pukovnik Ilić ispričao je i jednu anegdotu iz tog perioda o kojoj se uopšte ništa nije znalo.U Jugoslaviju je 1940 čuvenim Orjent Ekspresom stigao i kapetan Piter Vilkinson, inače pripadnik odeljenja za specijalne operacije. Po silasku na beogradsku železničku stanicu, službenik ambasade uzeo je tajnu torbu i otišao, dok je Vilkinson prepušten bio sam sebi.Znao je ime samo jednog hotela “Tri kralja”. Da nešto nije u redu primetio je kad je recepcioneru dao britanski pasoš. Ipak je dobio sobu. Narednog dana, kada je sišao na doručak, shvatio je da je hotel pun Nemaca i da je on jedini Englez. Sreća je bila da su Nemci mislili da je u pitanju Šveđanin. Pošto je platio račun, munjevito je nestao, a u ambasadi je saznao da su jugoslovenske vlasti Britance smeštale u hotel Mažestik, dok je Tri kralja bio rezervisan za Nemce, a Vilkinsonu to niko nije rekao.Posetioci izložbe moći će da vide i slike sabotaža koje su pripadnici SOE sa pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića izvodili na jugu Srbije na taj način uništavajući rutu snabdevanja Romelovog Afričkog korpusa, ali i na Zapadu Srbije u rejonu Mokre Gore gde su uništili nekoliko mostova prekidajući rutu snabdevanja na relaciji Beograd- Sarajevo.

"General Aleksander dao je naređenje Draži Mihailoviću koje datira od 20. septembra 1942. da zaustavi snabdevanje Afričkog korpusa koje se vršilo preko Srbije do Soluna. Od zime 1942. do početka 1943. pripadnici SOE i JVuO izvršili su niz sabotaža. Prema našim podacima, jedna trećina vozova je stavljena van upotrebe, kao i 50 odsto vagona. Jedan od velikih problema bio je kako sprečiti da Nemci u znak osvete ne ubijaju civile.Naši agenti, zajedno sa pripadnicimal JVuO u sabotažama koristili su eksploziv u obliku uglja koji je ubacivan u lokomotive, rađene su sabotaže na signalima, pa je dolazilo do sudara dva voza, stavljali su mast na šine kako bi došlo do iskliznuća voza”, dodaje pukovnik Ilić i naglašava da upravo zbog ovakvih velikih aktivnosti komandant britanskih snaga u Grčkoj general Miln poslao je izveštaj o Mihailovićevom doprinosu prekida snabdevanja afričkog korpusa.U celoj priči nezaobilazno je bilo spomenuti i kako su Britanci gledali na sukob četnika i partizana koji je počeo na jesen 1941.

"Velika Britanija kada je čula da su delovi jugoslovenske vojske i dalje aktivni i da nisu svi zarobljeni, odlučila je da pošalje vojnu misiju u Jugoslaviju. Sa podmornicom HMS Trijumf poslat je pripadnik SOE Bil Hadson, koji je pre rata bio rudarski inžinjer u Boru i koji uspeo da izađe iz Jugoslavije i preko Istanbula domogne se Kaira.On je bio prvi šef vojne savezničke misije u Jugoslaviji. On i Bejli su se iskrcali iz podmornice u blizni Petrovca, gde su se sreli sa partizanima. Susreli su se sa Milovanom Đilasom, a onda su prvo otišli do Titovog štaba, kasnije i kod Draže Mihailovića. U misiju je poslat i Terens Aterton, koji je pre rata bio novinar u Jugoslaviji i agent SOE i on je preko Petrovca stigao do Foče kod Tita, ali je usput nestao na putu ka štabu generala Mihailovića", dodaje Ilić.On napominje da su tad agenti SOE sa sobom nosili zlato, italijanske lire, jer u materijalu nisu mogli da pomognu snage na terenu koje su se borile, ali su došli na ideju da taj novac Mihailović iskoristi da kupuje oružje od Italijana i snabde se za operaciju prekida snabdevanja Afričkog korpusa.Inače, po rečima vojnog atašea, svi pripadnici britanske vojne misije koji su se nalazili u štabu kod generala Mihailovića, dobijali su srpska imena, tako je Miln dobio ime po Milošu Obiliću, a Hadosnovo ime je bilo Marko po Kraljeviću Marku.

"Mi smo sve vreme rata snabdevali snage otpora ovde - prvo sa podmornicama, a onda i sa četiri B-24 prerađena bombardera. Kad je oslobođena Italija, koristili smo i italijanske vazduhoplovne baze odakle su poletali transportne 'dakote', koje su spasle 19.000 partizanskih ranjenika, a kad su Nemci okupirali Dalmaciju, prebacili su za obale i ostrva 30.000 civila na sever Afrike gde su bili godinu dana. U tom periodu sklopljeno je bilo 300 brakova i rodilo se 350 beba", navodi.Od 1943 britanske vojne misije stigle su i štab Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije. Posetioci koji dođu da pogledaju izložbu moći će da vide i retke slike misije SOE za vreme bitke na Sutjesci, slike kapetana Dinkina i Tita, kao i kolektivnu sliku svih pripadnika SOE koji su preživeli bitku na Sutjesci.Posetiocima će posebno za oko zapasti slika britanskog oficira u Jajcu na Drugim zasedanju Avnoja gde se vidi jedan neobično visoki britanski oficir majro Džon Mejdžor, koji je bio pored Dinkina.

Posetioci će moći da saznaju i da je sedam britanskih oficira pripadnika SOE koji su bili u vojnoj misiji u Jugoslaviji sahranjeno ovde u Beogradu, a ukupno njih 16 izgubilo je život. U Srbiji je prema podacima pukovnika ilića delovalo ukupno 29 misija i kod četnika i kod partizana.Krtica opasnija od FilbijaSvako ko poseti izložbu moći će da vidi fotografiju britanskog oficira, koja se ne bi razlikovala od stotine hiljada drugih, da to nije osoba koja je bila mnogo opasnija od Kima Filbija - koji je ostao upamćen kao čovek koji je izdao Britaniju i zapadne saveznike svojim agenturnim delovanjem. Za razliku od Filbija, koji je skrivao da je komunista, major Džejms Klugman to nije krio. Naprotiv, o tome je otvoreno govorio i propagirao komunističke ideje.Klugman je radio na pripremi izveštaja koje su agenti SOE i vojne misije slale u Kairu da se dalje pošalju u London. Prava istina otkrivena je 1996. godine, znači 51 godinu od završetka Drugog svetskog rata, kada su otvorene arhive i kad su neki preživeli agenti SOE otišli da pogledaju dokumente i izveštaje koje su sa terena slali.Tad su otkrili da nijedan izveštaj koji su oni poslali nije bio pravi. Naime, Klugman je, kako je kasnije otkrio, sve te izveštaje priređivao u korist partizana i komunističkog pokreta.

Pukovnik Ilić spomenuo nam je u razgovoru i tekst istoričara Roderika Bejlija koji je napisao zanimljiv tekst o tome kako je Klugmanov plan bio da prikaže da se partizani jedini bore protiv Nemaca, dok Mihailović sarađuje sa njima.Ovde smo se neizbežno dotakli i priče kako je Draža Mihailović reagovao kad se saznalo da je London i Čerčil na osnovu izveštaja operativaca među kojima je bio i njegov sin Randolf odlučila da podrži Tita i partizane.“U Jugoslaviji nije bila borba samo protiv Nemaca, to je bio građanski rat i obe strane su u tom ratu koristile oružje koje je Britanija slala za međusobnu borbu, umesto za ubijanje Nemaca. Čerčil je sagledao sve izveštaje i dao podršku Partizanima”, dodaje Ilić.

Inače još je Bil Hadson u jesen 1941. počeo sa sonidranjem partizanskog i četničkog pokreta i njihovih vođa generala Mihailovića i Josipa Broza Tita u nastojanju da objedini njihov otpor i borbu protiv okupatora. Međutim, ni Tito ni Mihailović, kao i dva njihova pokreta nisu uspeli da se uzdignu iznad međusobnog rivalstva i suparništva i borbe za vlast, pa je bilo neminovno da uđu u otvoren sukob.Jedna od zanimljivih fotografija na ovoj izložbi jeste i karta terena oko Beograda na kojoj su bili ucrtani svi prilazni putevi. Interesantno je da su Partizani tokom oslobođenja u Beogradskoj operaciji itekako koristili ovu mapu kad su oslobađali grad. Oslobođenjem ulaskom Crvene armije, a još više lošim odnosima Čerčila i Tita pa i sukobom oko Trsta 1945, britanski uticaj u borbi za slobodu srpskog naroda od nemačke okupacije postao je nevidljiv.Istina jeste da je ova priča otkrila potpuno drugačiju stranu Velike Britanije od one kojoj robujemo kroz razne priče i pseudoistorijska tumačenja, da Velika Britanija jeste imala veliki uticaj na ovaj prostor sve vreme rata i da je pružala pomoć koliko je moglo, a poduhvat pukovnika Ilića jeste veliki, jer je to bio način da se ispravi jedna nepravda i očuva sećanje na hrabre agente koji su rizikovali svoj život da bi Jugoslaviju oslobodili od nemačke okupacije."Mi ne treba da živimo u prošlosti, nego da prošlost koristimo za bolju budućnost", poruka je pukovnika Ilića, našeg domaćina, koji nam je oslikao samo deo ove veličanstvene priče.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram