0
Pokojnoj britanskoj kraljici Elizabeti II dive se ljudi širom sveta. Ova žena je vladala Velikom Britanijom 70 godina, a kada se rodila nije ni bilo predviđeno da jednog dana postane kraljica. Sve se promenilo kada je njen stric kralj Edvard VIII abdicirao, pa je Elizabetin otac kralj Džordž VI postao monarh. Tada se život mlade Elizabete promenio iz korena i samo se dalo naslutiti šta je čeka u budućnosti.
Kralj Džordž V, deda Elizabete II, umro je 20. januara 1936. godine i kruna je automatski pripala Edvardu, koji je u trenutku očeve smrti postao kralj Edvard VIII.
Edvard nije bio nešto naročito popularan među britanskim političarima. Na to nije uticala samo njegova veza sa Amerikankom Volis Simpsom, već i njegovo uplitanje u politiku i kritikovanje vlade zbog njenog neuspeha u osiguravanju životnih sredstava za nezaposlene rudare u Velsu.
Kako se navodi, Edvard je aktivno želeo da učestvuje u vođenju države, što je vlada gledala sa negodovanjem.
Iako ga političari nisu voleli, narod jeste, barem u početku. Međutim, kada je objavljeno da želi da oženi Volis Simpson, nakon što se ta Amerikanka razvede, mišljenje naroda se promenilo.
Edvard je učinio sve da ostane kralj, pa je čak i predložio da se oženi Volis, ali da ona ne bude kraljica i da njihova deca ne mogu da naslede presto. Međutim, ta opcija je odbijena.
Tada je kralj dobio tri predloga kako bi razrešila mučna situacija po Britaniju ali i kraljevsku porodicu: da zaboravi Volis, da se oženi protiv želja svoje vlade i ministara ili da abdicira. Edvard je izabrao treću opciju.
Edvard je potpisao dokumenta kojima je potvrdio svoju abdikaciju 10. decembra 1936. Nedugo nakon abdikacije, Edvard se pojavio uživo na televiziji, gde je predstavljen kao princ Edvard. Svoju odluku o napuštanju dužnosti monarha objasnio je rekavši da bi to bilo nemoguće bez podrške žene koju voli.
U trenutku njegove abdikacije kruna je prešla na glavu njegovog mlađeg brata, Džordža VI, čija je ćerka Elizabeta postala naslednica trona.
Edvard je imao veze sa nekoliko udatih žena, a poslednja od njih, glumica Mildred Haris, upoznala ga je sa 1931. sa Volis Simpson. Ova dama poreklom iz SAD će mu promeniti život iz korena i zavaditi ga sa porodicom.
Volis Simpson je bila šarmantna, harizmatična i sofisticirana žena, koja je u vreme kada je upoznala princa Edvarda bila udata. Nedugo pre susreta sa princom preselila u London sa suprugom. Edvard se ludo zaljubio u nju, a do 1934. godine stupili su u ljubavnu vezu.
Edvard i Volis sklopili su brak 3. juna 1937. godine na privatnoj ceremoniji, kojoj članovi kraljevske porodice nisu prisustvovali. Edvard je nakon abdikacije dobio titulu vojvoda od Vindzora.
Par je živeo u Parizu, provodeći dane u kupovini i priređujući žurke za pripadnike svetskog džet-seta. Edvard se nikada nije pomirio sa činjenicom da je skrajnut i da nema uticaja, pa je više puta pokušavao da oživi političku karijeru.
Dok se svet nalazio na ivici Drugog svetskog rata, Edvardovo koketiranje sa nacizmom nije prošlo nezapaženo. Godine 1937. vojvoda i vojvotkinja od Vindzora bili su u poseti Nemačkoj i Adolfu Hitleru, uprkos negodovanju britanske vlade. Tokom ove posete Edvard je nacistički salutirao Hitleru, što je mnoge šokiralo.
Nakon ove kontroverzne posete nacističkom vođi u Nemačkoj, vojvodski par se vratio u Francusku, odakle su 1939. godine vraćeni u Britaniju.
Edvardovi savremenici verovali su da je on preferirao fašizam umesto komunizma, kao i da je podržavao alijansu sa Nemačkom. Pojedinci ističu da je njegova abdikacija došla u pravom trenutku, jer s obzirom na njegova uverenja, postavlja se pitanje šta bi bilo sa Britanijom ali i ostatkom Evrope da je on ostao na tronu tokom Drugog svetskog rata.
Hitler je Edvarda smatrao prijateljem njegove ideologije nacizma, a Edvardovu abdikaciju nazivao je svojim velikim gubitkom. Mnogi istoričari smatraju da je Hitler bio spreman da vrati Edvarda na britanski tron da mu se za to ukazala prilika.
Volis i Edvard su poslati na Bahame kako bi se onemogućilo njihovo fašističko delovanje u Britaniji, posebno za vreme rata. Sam britanski premijer Vinston Čerčil je verovao da vojvoda od Vindzora predstavlja opasnost po svoja bivša kraljevstva.
Po završetku rata, Edvard i Volis vratili su se u Pariz, gde im je bila dodeljena privatna rezidencija. Edvard zbog Volis nije bio u najboljim odnosima sa svojom porodicom, jer kraljevska porodica Vindzor nikada nije prihvatila Amerikanku. Edvard je umro od raka grla 28. maja 1972. godine.
Kraljevska porodica je na insistiranje kralja Džordža i kraljice Elizabete, ostala u Londonu tokom Drugog svetskog rata. Kralj i kraljica su odbili evakuaciju i želeli su da ostanu i pruže podršku britanskom narodu.
Džordž VI je tokom svoje vladavine doživeo ubrzani raspad Britanske imperije. Iz Komonvelta su tokom Džordžove vladavine izašli Jordan (1946. godine), Burma i Palestina (1948. godine), Irska (1949. godine) i Indija (1950. godine).
Zdravlje Džordža VI je počelo rapidno da se pogoršava. Kao strastveni pušač, oboleo je od raka pluća i arterioskleroze. Umro je 6. februara 1952. godine, a nasledila ga je najstarija ćerka, Elizabeta II.
Elizabeta je od trenutka kada je njen otac postao kralj znala kakva je dužnost čeka jednog dana. Ona je svom narodu počela da se dokazuje od najranijih godina, pa je tako učesvovala i Drugom svetskom ratu.
PROČITAJTE JOŠ:
Godine 1945. Elizabeta se pridružuje vojsci gde služi kao vozač i mehaničar u pomoćnim teritorijalnim snagama. Ona je jedina žena iz kraljevske porodice koja je prošla vojnu obuku, a takođe i bila i jedini živi šef države koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu.
Kako se zdravlje kralja Džordža pogoršavalo, Elizabeta je počela da preuzima neke njegove dužnosti. Vest o očevoj smrti zatekla ju je u Keniji, gde je boravila sa suprugom princom Filipom. Čim je obaveštena o tužnim vestima vratila se u London, gde je istog dana proglašena za kraljicu Elizabetu II. Krunisana je na svečanoj ceremoniji 1953. godine.
BONUS VIDEO: Pribićević: Kraljica Elizabeta od monarhije napravila najveći svetski brend
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
