1
Situacija na Bliskom istoku dostiže tačku ključanja. Širom regiona buknuli su protesti, desetine hiljada muslimana izašlo je na ulice u znak podrške narodu Palestine, a zlokobna upozorenja dolaze od Irana i njemu bliskog Hezbolaha koji pozivaju na “dane gneva”. Da li je na pomolu treća intifada i ako jeste šta to znači?
Intifade, odnosno ustanci Palestinaca protiv Izraelaca, počele su krajem 1980-ih i početkom 2000-ih. Do sada ih je bilo ukupno dve, a obema je prethodio identičan scenario – tenzije koje ključaju i talas nasilnih incidenta koji su se pretvorili u godine nasilja i okršaja u kojima su stradale hiljade ljudi sa obe strane.
Aktuelni sukob koji je počeo neočekivanim i brutalnim napadom Hamasa u ranu zoru 7. oktobra daleko je ozbiljniji od svega što je prethodilo prvim intifadama.
Smirivanje tenzija trenutno nije ni vidiku, pa je nemoguće pretpostaviti u kom pravcu će situacija razvijati, ali nakon naredbe Izraela stanovnicima severnog dela Gaze da se evakuišu u južni deo enklave, sve češće se pominje treća intifada.
Strahu od treće intifade doprinosi i činjenica da su sukobi Izraela i Hamasa izazvali burnu reakciju u regionu i van njega. Širom Bliskog istoka, od Amana u Jordanu do jemenske prestonice Sane, desetine hiljada muslimana izašlo je na ulice posle molitvi u znak podrške stanovnicima Gaze.
I Jevreji su izašli na ulice gradova u Evropi u znak podrške Izraelu nakon napada Hamasa tokom kojeg je oteto skoro 200 ljudi iz Izraela koji su dovedeni u Gazu kao taoci – taktika koju Hamas do sada nije primenjivao.
U Evropi i SAD zabeležni su napadi za koje se veruje da su povezani sa tenzijama na Bliskom istoku.
Ukoliko vođe Palestinca i zvanično proglase treći ustanak, a sudeći prema prve dve intifade, to znači samo jedno – sukobi bi mogli da potraju godinama.
Prva intifada ili Kamena intifada počela je u decembru 1987. godine u izbegličkom kampu Džebalija u Pojasu Gaze izraelski oklopni transporter usmrtio četiri Palestinca.
Palestinci su optužili Izraelce da je sudar bio nameran odgovor na ubistvo jednog Izraelca u Gazi nekoliko dana ranije. Izrael je to negirao i tvrdio da je reč o nesreći, ali usledili su palestinski protesti, građanska neposlušnost i nasilje.
Palestinci su postavljali barikade, palili gume, gađali kamenicama i molotovljevim koktelima izralesku vojsku unutar Zapadne obale i Pojasa Gaze.
Izrael je kao odgovor rasporedio oko 80.000 vojnika, a vojska je često kritikovana zbog upotrebe vatrenog oružja u slučajevima nereda, kao i upotrebe prekomerne sile. Izrael je tvrdio da je nasilje Palestinaca zahtevalo snažan odgovor.
Pročitajte još:
1
0
0
Prva intifada završena je 1993. godine nakon potpisivanja Sporazuma iz Osla, odnosno Deklaracije o principima ili Dogovor o privremenoj samoupravi koji je predviđao rešenje za dve države. Sporazum je dogovoren na tajnim pregovorima u Oslu između Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) i Izraela, a zvanično je potpisan u Vašingtonu 1993. godine.
Broja žrtava od decembra 1987. do potpisivanja Sporazuma iz Osla 1993. je 1.162 ubijena Palestinca i 160 Izraelaca.
Druga, i daleko krvavija, intifada počela je nakon kraha mirovnog procesa u julu 2000. godine na Samitu u Kemp Dejvidu.
Predsednik SAD Bil Klinton, izraelski premijer Ehud Barak i predsednik Palestinske uprave Jaser Arafat nisu uspeli da pronađu rešenje za izraelsko-palestinski sukob. Sporne tačke bile su izraelska okupacija palestinske teritorije, status grada Jerusalima koji je pod kontrolom Izraela od Šestodnevnog rata 1967. godine i prava na povratak palestinskih izbeglica. Obećano proglašenje palestinske države je odloženo.
Tenzije su rasle, a zvanično intifada je počela 29. septembra, dan nakon što je izraelski političar i kasnije premijer Arijel Šaron posetio kompleks džamije Al-Aksa. Taj potez je, prema Šaronu, trebalo da potvrdi pravo svih Izraelaca da posećuju džamiju, a prema portparolu partije Likud, da se “pokaže da će pod vladom te stranke džamija Al-Aksa ostati pod suverenitetom Izraela”. Palestinci su ovaj potez doživeli kao provokaciju, obzirom da se Al-Aksa smatra trećim najvažnijim mesto na svetu za muslimane, posle Meke i Medine.
Izraelci za Drugu intifadu krive odluku Jasera Arafata da se okrene nasilju nakon što su pregovori u Kemp Dejvidu propali.
Pročitajte još:
0
4
0
Varnica koja je zapalila ustanak bila je serija palestinskih demonstracija nakon Šaronove posete Al-Aksi tokom kojih su izraelski vojnici pucali u demonstante. U nasilju koje je trajalo narednih pet godina, palestinska taktika je bila usredsređena na bombaške samoubice, raketne napade i snajpersku vatru, dok je odgovor Izraela je bio oštar. Tokom pet godina, stradalo je više od 1.000 Izraelaca i između 2.000 i 3.000 Palestinaca.
Druga intifada zvanično je završena nakon što su na samitu u Šarm el Šeiku izraleski premijer Ariel Šaron i predsednik Palestinske autonomije Mahmud Abas složili su se da zaustave sve akte nasilja i potvrdili svoju posvećenost Mapi puta za mir.
Obe intifade imale su dramatičan efekat na izraelsko-palestinske odnose, posebno druga. Nakon prve dve intifade , izralsko-arapski odnosi ušli su u drugu, mračniju fazu, a druga infitada danas se smatra okončanjem pregovaračkog procesa iz devedesetih godina oličenog u sporazumima iz Osla.
Sada, nakon napada na bolnicu u Gazi, koji je doveo do nekoliko stotina mrtvih Palestinaca, izbile su nasilne demonstracije u više zemalja na Bliskom istoku, ali i u Evropi i Aziji.