Bivši crnogorski premijer Zdravko Krivokapić kazao je da je verzija Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom koju je njegova Vlada poslala SPC i koja nije prihvaćena, ista verzija koju je pokojni mitropolit Amfilohije nudio Vladi Crne Gore još 2012. godine.
U intervjuu za podgoričke Vijesti koji je vođen u njegovom kabinetu na Mašinskom fakultetu, Krivokapić je govorio o Demohrišćanskom pokretu, odnosu sa bivšim ministrima i aktuelnim premijerom, nenajavljenom putu u Beogradsku patrijaršiju…
Poslednji put smo razgovarali u kabinetu premijera. Kako danas izgleda vaš radni dan?
Izgleda profesorski, kao što sam iz profesure ušao u politiku tako sam se iz politike vratio u profesuru, tamo gde se osećam najlepše sa punim radnim intenzitetom i obavezama. Ja sam u duši uvek bio profesor, jer je to zaista najlepša profesija.
Formirali ste Demohrišćanski pokret. Dokle se stiglo sa tim?
To je ono što je mene kao čoveka uvek interesovalo u političkom smislu, a to je povezivanje demokratije i hrišćanstva. Takve političke partije su dale značajan pečat razvoju Zapadne Evrope. To nekako nije na prostorima evropskog istoka prihvaćeno na isti način, ali uvek postoje te dobre korelacije koje sam ja isticao i prilikom prve promocije DHP-a. Mislim da su to ideje na kojima treba razvijati i praviti perspektivu svake evropske države. Što se tiče mog ličnog angažovanja, ja sam napomenuo i sada napominjem kako ne želim da se politički angažujem.
Vi nećete biti lider te partije?
Ne.
To će biti bivši šef ANB-a Dejan Vukšić?
Mislim da je on logičan izbor. Dosadašnjim aktivnostima i njegovim načinom rada i požrtvovanjem, koji je vezan za jedan takav proces. Nije lako formirati partiju bez finansija, bez obzira na to što će ona zasigurno imati izuzetno kvalitetne ljude. Nadam da će biti uspešna kao što je Pokret Evropa sad.
Pomenuli ste i partiju Evropa sad, postojalo je očekivanje da Vi budete deo tog pokreta, bilo kao podrška, bilo kao počasni predsednik. Šta se desilo, gde je “puklo”?
Međuljudski odnosi su čudnovati, ali tu nije bilo nikakvog pucanja. Ja i danas imam izuzetne odnose sa najvećim brojem ljudi koji su u PES-u, a koji su nekada bili sastavni deo 42. Vlade. Mislim da je taj pokret jedan od vidljivih efekata, između ostalog, rezultata te Vlade. Jer kada određeni broj izuzetno kvalitetnih ministara, brojnih državnih sekretara, mojih nekadašnjih savetnika i drugih saradnika u ministarstvima osnuju pokret koji ima dubinsku vezu sa programom “Evropa sad!”, onda je to pokazatelj uspeha. Na taj način se dodatno uviđa još jedan benefit koji je proizišao iz 42. Vlade.
Kakvi su Vaši današnji odnosi sa dvojicom najistaknutijih ministara, Milojkom Spajićem i Jakovom Milatovićem?
Oni su i dalje moji omiljeni ministri i imamo saradnju. Sa nekim na nedeljnom nivou, a sa nekim malo ređe.
Kako iz današnje perspektive gledate na Vašu zvaničnu posetu Srbiji, na to kako ste dočekani i sve što je prethodilo i usledilo nakon tog boravka?
Možda je najbolji odgovor na to pitanje moj stav koji sam prilikom povratka saopštio saradnicima kao odgovor na “toplu dobrodošlicu”. Ne želim da pričam o tim namernim ili nenamernim protokolarnim previdima, mene to u životu nikad nije interesovalo. Mene interesuje ono što možete da osetite kroz te razgovore. Zato sam ja tada kazao: ovo je moja oproštajna poseta Beogradu. Oni su bili začuđeni tim mojim stavom, jer je gostoprimstvo bilo na najvećem mogućem nivou, u svim kontaktima od predsednika do premijerke Srbije. Ipak, znajući sve ono što možda drugi ljudi nisu mogli imati kao informaciju, meni je bilo prosto jasno da je to moja završna diplomatska poseta Beogradu. Uprkos tome što je pokrenuto nekoliko značajnih pitanja buduće saradnje.
Zašto je sadašnja Vlada u boljim odnosima sa zvaničnim Beogradom nego što je to bila Vaša Vlada?
Već negde od novembra, kada je počela priča o tzv. manjinskoj vladi, primetio sam da su pojedini članovi 42. Vlade i određeni broj poslanika bili česti gosti u Beogradu. To je bio jedan od indikatora da su neki drugi, za zvanični Beograd, bili prihvatljiviji partneri od profesora Krivokapića. Imao sam ponude da sarađujem sa opozicijom iz Beograda, ali nisam želeo da se mešam u unutrašnje stvari druge države. Smatram da je to neprimereno, bez obzira ko to radi. Nadam se da će Crna Gora u budućnosti biti dovoljno samosvesna i samostalna da razlikuje zajedničke bilateralne interese od onoga što su strategijski planovi pojedinih adresa izvan Crne Gore. Ja sam, kao premijer jedine ustavne vlade nakon 2020. godine, uvek bio jasan: da nijedan milimetar države Crne Gore, od teritorije do vlasništva u državnim preduzećima, ne sme biti prodat. Zato sam svim ministrima odmah saopštio, da onaj koji uđe u proces prodaje najvećih preduzeća, taj radi protiv države Crne Gore i njenih interesa. Dakle, treba raditi na zajedničkim međudržavnim projektima, treba sarađivati, ali se Crna Gora nikako ne smije dovoditi u zavisnost od bilo koje druge države.
Da li je neko od vas tražio da Crnu Goru uvede u Otvoreni Balkan?
Ja mogu da kažem da su te ideje poticale od strane jednog dela predstavnika međunarodne zajednice i naravno lidera zemalja iz okruženja. Moj stav je da ne treba tražiti hleba preko pogače. To znači da imate jedan uhodani i dobro osmišljeni proces, i u administrativnom i finansijskom smislu, proces koji je bio vrlo aktuelan, a to je Berlinski proces. Svaku saradnju regionalnog tipa podržavam, ali na vrlo jasnim pravilima i principima. Znate, kada sam jedne prilike vodio dvočasovnu raspravu sa jednim državnikom koji zagovara Otvoreni Balkan, on je meni kazao: “To Vam je kao meni u nekom restoranu, i Vi uzmete ono što vam odgovara”. Na moje pitanje, da mi jednom rečenicom objasni kakva je razlika između Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana, on je samo kazao da je razlika u tome što Berlinski proces vode Evropljani, a ovaj proces vodimo mi. Ja sam mu odgovorio: “Da, vas trojica.”
Pričate o Aleksandru Vučiću?
Ne.
Pričamo o čoveku iz regiona?
Naravno.
Pričali ste o tome da je jedan od razloga obaranja vlade i to što ste krenuli u borbu protiv šverca cigareta i droge, da ste imali ponudu da učestvujete u tome i lično.
Apsolutno je tačno, imao sam sugestije da se to nastavi kao forma “državnog posla” koji je postojao ranije. U trenutku kada mi je to predloženo reagovao sam plahovito. Rekao sam da, ako čujem da to neko pomene još jednom, taj će direktno biti prozvan za to što nudi. Imao sam svedoka, nisam bio sam. Ja sam svaki put potencirao da je najvažnija bitka protiv šverca, u svakom pogledu. Pošto vidite u kojoj fazi je afera šverca cigareta, gde je konstatovana sumnja da je od te ogromne zaplenjene količine 90 odsto možda završilo na tržištu, ostaje pitanje koje me golica, kao čoveka koji je nekoliko puta na sastancima potencirao važnost čuvanja zaplenjenih cigareta i narkotika.
POGLEDAJTE JOŠ:
Pomenuli ste premijera Abazovića. Vaš odnos je počeo dosta idilično. Kad je tačno taj odnos počeo da bude drugačijeg karaktera?
Pa vidite, svaka relacija u Crnoj Gori je uvek specifična. Gospodin Abazović je čovek retko visoke ambicije i sa stanovišta odlučivanja, neko ko brzo donosi odluke. Fudbalskim rečnikom, on napravi dva dobra poteza i zatim zaboravi gde mu je lopta. On je, prema mom sudu, nepromišljeno doveo Crnu Goru u stanje pre 2020. godine time što je prihvatio da bude premijer neustavne Vlade, koju je podržao DPS. Na gostovanju na TV Vijesti smo se prvi put videli uživo. Najviše me je, na neki način, pridobio 1. septembra 2020.
Vratimo se na pitanje o sukobu sa Abazovićem…
Prvi naš potencijalni sukob se desio u trenutku predlaganja ministra odbrane. On je predložio sadašnjeg neustavnog ministra, gospodina (Gorana) Đurovića. On nije ispunjavao elementarne uslove da bi mogao biti ministar odbrane. Ne može neko ko dolazi iz sfere biznisa biti ministar odbrane. Tada je Abazović bio vidno ljut i zamolio me je da odustanem od toga da ja pronađem rešenje za taj resor. Na kraju sam pronašao najbolju i najkvalitetniju soluciju, a to je profesorica Olivera Injac. Ipak, ključni trenutak u kome je sve puklo je bilo naše mimoilaženje po pitanju ustoličenja crnogorskog mitropolita. Abazović je formalno bio za ustoličenje, dok su ministar unutrašnjih poslova i direktor Uprave policije, kao njegovi ljudi, bili protiv ustoličenja.
BONUS VIDEO Abazović pokazao fotografiju: Milo Đukanović sa „škaljarcima“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar