Bitkoin je upravo dostigao rekord, da li će rasti i dalje

Jedan bitkoin danas vredi skoro četiri miliona dinara, a vrednost nastavlja da raste.Vrednost bitkoina raste od 2017. godine, kada je vredeo manje od 1.000 dolara. Aktuelni skok počeo je u oktobru, pošto je PayPal pokrenuo servis kupovine, prodaje i plaćanja tom kriptovalutom. Američki analitičari smatraju da su tradicionalni investitori tek počeli da koriste bitkoin, a ugledni analitičari Vol strita počeli su da prate kurs ove kriptovalute.Rast bitkoina se, po svoj prilici, neće okončati na ovoj cifri; Blumberg je preneo izveštaj analitičara JP Morgan u kojem se navodi da bi najvažnija kriptovaluta mogla da dostigne i nivo od 146.000 američkih dolara jer se takmiči sa zlatom kao "alternativnom" valutom.Biće to svakako višegodišnji proces, što dokazuje da se ulaganje u ovu kriptovalutu treba posmatrati kao dugoročno ulaganje.

Luda bitkoin vožnjaOd samog početka, kurs bitkoina podložan je velikim oscilacijama. Najpre su beleženi usponi i padovi od nekoliko desetina evra, da bi ubrzo počelo da se radi o stotinama i hiljadama evra.Industrija kriptovaluta pretrpela je snažan udarac kada je 2018. godine cena jednog bitkoina sa skoro 20.000 dolara pala na samo 4.000. Početkom maja iste 2019, cena je porasla na nešto iznad 5.300.Njujork tajms je 2019. pisao da to dokazuje poteškoće sa kojima se bitkoin suočava na svom putu sa periferije interneta do mejnstrima, uprkos ulasku Volstrita na tržište koji je trebalo da donese legitimitet.

Ipak, godina 2019. završena je u pomirljivoj noti za investitore u Bitkoin, uprkos padu cena od leta, a 2020. završena je istorijskom cenom.Fluktuiranje vrednosti ništa ne ilustruje bolje od priča poput one legendarne o čoveku koji je kupio picu za 10.000 BTC (što je u to vreme iznosilo $30), a današnja vrednost 10.000 bitcoina iznosi više od 80 miliona dolara. U isti koš spada i priča o reporteru koji je u jednom restoranu platio večeru 10 bitkoina 2013. godine, što je tada bilo oko hiljadu dolara. Vlasnik je zadržao bitkoine koji danas vrede mnogo, mnogo više.Neizvesni izbori - neizvesna berzaI pre izborne godine pretpostavljalo se da će predsednički izbori u Americi odigrati značajnu ulogu u vrednosti bitkoina. Analitičari su predviđali da će ulaganja u kriptovalutu porati zbog neizvesnog izbornog rezultata koji znači i turbulencije na berzi.Moguće je i da je reč o rastu potražnje, a svakako je i PayPal odigrao važnu ulogu kao gigant platnih usluga koji je prihvatio digitalne valute kao sredstvo plaćanja i označio korak ka komercijalnoj upotrebi kriptovaluta.

Korisnici PayPal u SAD ubuduće će moći da kupuju, prodaju i čuvaju Bitkoin putem platforme, najavila je ta američka kompanija u oktobru. A od početka ove godine putem PayPal biće omogućeno plaćanje kripto valutama i u maloprodaji.Neki stručnjaci veruju da je važnu ulogu odigrala i činjenica da je u proteklih godinu dana veliki broj mladih ljudi ušao na tržište i počeo da trguje Bitkoinom.Ekonomist piše da skok vrednosti definitivno ima veze i sa ulaskom velikih igrača sa Volstrita, mada je tržište kriptovaluta još uvek sklono velikim oscilacijama.To bi delom rešilo regulisanje tržišta. Važan signal u tom smeru je predlog Evropske komisije iz septembre prošle godine za zajednička, jedinstvena pravila koja bi mogla da stupe na snagu krajem 2022. i time stvore sigurnost za investitore.Kako je nastao bikoin?Bitkoin i kriptovalute su postale svakodnevnica u celom svetu, a redovna su pojava u svim vestima mejnstrim medija. Ali, vrlo mali broj ljudi zna šta su zapravo bitkoini i kako su nastali.

Temelj ove digitalne valute postavljen je pre deset godina, kako je pisao DW. Tada se u javnosti pojavio tekst, potpisan pseudonimom Satoši Nakamoto, u kojem su opisana načela funkcionisanja autonomnog digitalnog novca. Radilo se o revolucionarnoj ideji novca bez kontrole neke centralne banke i bez nacionalnih granica.Za stvaranje poverenja u valutu, kao i za njenu bezbednost, trebalo je da garantuje sistem pod nazivom "blockchain". Grubo rečeno, radi se o procesu unutar kojeg se sve transakcije registruju u nizu, jedna za drugom. Ukoliko bi neko pokušao da naknadno interveniše u taj lanac paketa s podacima, to bi odmah postalo vidljivo, jer postoji veliki broj kopija i sve je veoma transparentno.Jedinice bitkoina se generišu vrlo komplikovanim matematičkim postupcima na računarima. Njihov mogući broj je ograničen i – što dalje neko dođe, to je proces "stvaranja" valute složeniji. To je i popularno nazvano "rudarenje" kriptovalute.

Link ka „Satoši-manifestu“ objavljen je 1. novembra 2008, a dva meseca kasnije na raspolaganju je bio i program za realizaciju. Bilo je to vreme velikih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu: slom velike američke banke „Liman braders“ pod pritiskom trulih kredita za nekretnine na američkom tržištu, izazvao je globalnu finansijsku i ekonomsku krizu. A onda se niotkuda kao rešenje pojavio – bitkoin.Postoji nekoliko spekulacija o tome ko može biti Satoshi, ali je i dalje misterija ko se zapravo krije iza ovog imena.Bitkoin se kao valuta vrlo polako širio. U početku je to pre svega bilo eksperimentalno područje za kompjuterske stručnjake, a među prvima koji su prepoznali korist anonimne digitalne valute bili su internet-kriminalci. Na podzemnom tržištu darkneta vrlo brzo se bitkoinima plaćalo ilegalno oružje ili droga.Koliko struje, toliko paraOno što se često previdi kada je reč o "kopanju" ili "rudarenju" bitkoina je količina električne energije neophodne da se taj proces obavi. Plastično objašnjeno, to znači astronomske račune za struju.Rudarenje kriptovaluta nije ni malo jednostavno, ni jeftino. Prema nekim procenama, računarski procesi u vezi s bitkoinima dnevno troše istu količinu energije kao 12.000 četvoročlanih porodica u Nemačkoj tokom čitave godine.

Kina je zato lider u “rudarenju” bitcoina, jer poseduje više od 70% ukupnog bitcoin pool-a. Ne samo da proizvodi najveći deo opreme za kopanje kriptovaluta, već se i velike platforme za rudarenje upravo nalaze u Kini, koristeći prednost veoma jeftine električne struje, neophodne za pronalaženje digitalnog novca.Večiti strah od "bitkoin mehura"Otkada se bitkoin pojavio, govori se o fenomenu "bitcoin bubble", odnosno "bitkoin mehuru" koji će u nekom trenutku pući.Bilo je tvrdnji da je upravo bitkoin najvećih mehur u istoriji ekonomije; taj termin se odnosi na kapital čija cena dramatično premašuje njegovu stvarnost vrednost.Ova "škola" mišljenja imala je uporište u mejsntrim medijima poput Atlantika, jednako koliko i ona druga koja tvrdi da se bitkoin ne može porediti sa mehurima vezanim za fizičke robe sa dodatom vrednosti i tradicionalnim finansijskim tržištima.Druga struja tvrdi da se smrt bitkoina ipak neće desiti, pošto je bitkoin ionako "umro" već hiljadu puta dosad, i da je samo pitanje trenutka kada će upravo tržište kriptovaluta postati dominantno i potisnuti monopol banaka.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram