"Bio sam siguran da ću umreti": Ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza o mučnim danima u ruskom zatvoru

Ruski opozicionar je bolno mršav i još pod stresom. U samici je svakog jutra teran da sklopi krevet u pet sati

„Nadrealno je, kao da gledam film“, opisuje taj osećaj. „Ali to je dobar film“, u kojem se konačno ponovo ujedinio sa porodicom koju nije video od hapšenja u Moskvi u aprilu 2022.

Njegov najmlađi sin ga svuda prati, nestrpljiv da ga ne ispusti iz vida.

U samici 11 meseci

Vladimir Kara-Murza, koji je takođe britanski državljanin, osuđen je za izdaju i osuđen na 25 godina zatvora zbog žestoke i uporne osude Vladimira Putina i sveobuhvatne invazije na Ukrajinu.

Proveo je poslednjih 11 meseci direktno u samici, terali su ga da sklopi krevet svakog jutra u 5.00 a imao je papir i olovku na raspolaganju samo oko sat vremena svakog dana.

„Tako je lako izgubiti razum. Gubite osećaj za vreme, prostor“, otkriva on u jednom od svojih prvih dugih intervjua od oslobađanja. „Ne radite ništa, ne razgovarate ni sa kim, ne idete nigde. Dan za danom.“

Uskraćeni su mu telefonski pozivi kući, dozvoljeno mu je da razgovara sa svojom decom samo dva puta tokom više od dve godine.

Pati od posledica trovanja

Pre skoro deceniju, Vladimir Kara-Murza je umalo umro od nepoznatog toksina i još pati od posledica, uključujući oštećenje nerava. U septembru, kako sada otkriva, zatvorski lekar mu je dao „godinu, u najboljem slučaju 18 meseci“ života, ako ostane iza rešetaka.

„Posle dva trovanja od FSB-a, zdravlje mi nije bilo za zatvor strogog režima“, objašnjava on, uz iskrivljeni osmeh.

Prošle nedelje, Kara-Murza je bio jedan od osmoro ruskih disidenata koji su nestali iz svojih zatvora.

Kako su advokati i rođaci oglasili alarm, počele su da se šire glasine o razmeni. Ni sami zatvorenici nisu imali pojma.

Umesto toga, kada su stražari upali u Kara-Murzinu ćeliju u Omsku, on je mislio da će ga „izvesti na streljanje“, priseća se on. „Zapravo sam mislio da će me pogubiti.“

Nedavno je dobio instrukcije da potpiše zahtev za predsedničko pomilovanje, ali je odbio da moli za milost Vladimira Putina, koga proglašava „diktatorom, uzurpatorom i ubicom“.

#blockquote_0

Kara-Murza je prebačen u Moskvu u ozloglašeni zatvor „FSB Lefortovo“. Pet dana kasnije izveden je da se ukrca u autobus i unutra je video druge disidente, svaki sa stražarom FSB-a.

Drugi stražar je tada uzeo mikrofon u autobusu i objavio da ih vode na razmenu zatvorenika, bez detalja.

„Niko nije tražio našu saglasnost“, kaže Kara-Murza. „Ukrcani smo u avion kao stoka i odleteli.“

Na slobodu u japankama

Aktivista je u Nemačku sleteo u jedinoj civilnoj odeći koju je posedovao: crnim dugim gaćicama i majici i japankama koje je koristio za zatvorski tuš.
Ruski disidenti bili su deo „gomile“ oslobođenih političkih zatvorenika, zajedno sa istaknutim američkim državljanima, poput novinara Evana Gerškoviča.

Trojica su bila bivši aktivisti iz tima Alekseja Navaljnog, opozicionog političara koji je iznenada preminuo u zatvoru ranije ove godine. Prvobitno je Navaljni trebalo da bude deo složene razmene.

U zamenu za disidente, Rusija je dobila šačicu špijuna i kriminalaca, uključujući ključnu nagradu koju je tražio Vladimir Putin: ubicu FSB-a poznatog kao Vadim Krasikov, koji je ubio usred bela dana u berlinskom parku.

Sudija koji ga je osudio na doživotni zatvor nazvao je ubistvo činom „državnog terorizma“.

„Sve koji kritikuju ovu razmenu, sa poštovanjem bih pozvao da ne razmišljaju o razmeni zatvorenika, već o spasavanju života“, tvrdi Kara-Murza, odgovarajući na kontroverzu oko oslobađanja Krasikova.

Ubica je dočekan kod kuće na crvenom tepihu i u zagrljaju samog Putina.

„Zar 16 života nije vredno oslobađanja jednog ubice?“

Dugo je Nemačka oklevala oko puštanja Krasikova. Kašnjenje, tvrdi Kara-Murza, može biti ono što je Alekseja Navaljnog koštalo života.

Žrtva kontroverzi

Radost ponovnog okupljanja Kara-Murzi pomućena je mislima o ruskim zatočenicima koji nisu pušteni.

„Tako sam srećna i prezadovoljna što vidim te ljude na slobodi, ali i veoma tužna što je mnogo ljudi ostavljeno“, kaže njegova supruga Evgenija.

Organizacija za ljudska prava „Memorijal“ navodi stotine političkih zatvorenika i ona je vodila žestoku kampanju za prioritetnu grupu.

„Postoje ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput Alekseja Gorinova, kome nedostaje deo pluća, koji nemaju mnogo vremena.“

Njen suprug govori o onima koji „još čame u Putinovom Gulagu“ i nada se da će biti još razmena.

Bio je slobodan tek pet minuta, kada je postao žrtva kontroverzi.

U izjavama datim ubrzo nakon sletanja u Nemačku, Vladimir Kara-Murza je tvrdio da bi sankcije u vezi sa ukrajinskim ratom trebalo da budu bolje usmerene.

Odmah je došlo do negodovanja Ukrajinaca, koji su tvrdili da je njegov prioritet u slobodi da ublaži kaznu Rusiji za vođenje rata.

„Treba mi više informacija“, priznaje on. „Shvatam da se od februara 2022. mnogo toga promenilo.“

Ali on želi da zna zašto ruski advokat za ljudska prava ne može da putuje u baltičke države na konferenciju, kada ruska raketa koja sadrži čip zapadne proizvodnje može da udari u stambenu zgradu u Ukrajini.

„Odgovornost za ono što Putinov režim tamo radi deli rusko društvo, čiji je veliki deo odlučio da zatvori oči pred zloupotrebama i represijom“, tvrdi on.

„Ali ne zaboravimo odgovornost onih zapadnih zemalja koje su godinama ranije sarađivale sa Vladimirom Putinom, znajući dobro ko je on i šta predstavlja.“

Poruka u avionu

Vladimir Kara-Murza je 2022. uhapšen, jer je insistirao da bude u Rusiji i da govori. Sada mu je zabranjeno da putuje, brine se za svoje pravo da pozove druge tamo na akciju. Misli da će se osećati „sputanije“.

Ali on će nastaviti da osuđuje rat u Ukrajini.

„Ne može se dozvoliti Putinu da pobedi u ovom ratu. Ukrajina mora da pobedi i trebalo bi da ima više podrške zapadnih zemalja da bi se to i dogodilo“, tvrdi on.

Istorijski gledano, kaže Kara-Murza, „prozori mogućnosti“ za demokratske promene otvaraju se nakon „katastrofalnog vojnog poraza“.

Kada je njegov avion poleteo, stražar FSB pored Kara-Murze mu je rekao da pogleda kroz prozor.

Rekao mu je da je to poslednji put da vidi svoju domovinu. Aktivista se nasmejao. „Rekao sam, ja sam istoričar, tako da sam siguran da ću se vratiti u svoju zemlju. I to će biti mnogo brže nego što mislite.“

BONUS VIDEO: Šta u odnosima dveju svetskih sila menja istorijska razmena zarobljenika