0
Prazne ulice belgijske prestonice znače da se niko neće odazvati na poziv u pomoć.
Pročitajte još:
Belgijanke kažu da noćni policijski čas koji je uveden kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa ima ozbiljnu nuspojavu: prazne ulice znače da se niko neće odazvati na poziv u pomoć ako ih neko napadne ili maltretira.
Policijski čas koji je trenutno na snazi u Briselu znači da je ljudima zabranjeno da napuštaju svoje domove između 22 i 6 sati ujutru osim ako ne moraju na posao ili kod lekara.
Neke žene kažu da im odlazak na posao u vreme policijskog časa tera jezu u kosti sablasno praznim, mračnim ulicama na kojima se ništa ne čuje. „Osećaj nesigurnosti kod žena je porastao“, kaže Oreli Dems, novinarka. „Ako bi me neko napao, na ulici ne bi bilo ljudi koji bi mogli da mi pomognu ili reaguju“, dodala je ona.
Sofi Rohonji, belgijska političarka iz redova Defi partije kaže da je odsustvo ljudi ono što žene čini da se ne osećaju bezbedno kada su na ulici tokom policijskog časa.
Strah još od prvih dana pandemije
Briga o bezbednosti žena tokom pandemije pojavila se još u prvim danima korone i do aprila 2020. na društvenim mrežama su se pojavile postovi žena koji su svedočili o uznemiravanju i strahu koje osećaju ako moraju da izađu iz kuće u vreme policijskog časa. Žene su tada osuđivale i poruke koje su neki muškarci ostavljali po mrežama, „upozoravajući“ ih da bi mogle da budu napadnute tokom zatvaranja.
Noćni policijski čas dodatno je pogoršao osećaj kod žena da nisu bezbedne u Briselu, kaže Mariam Harutjunian, osnivač KinArmata, belgijskog modnog brenda fokusiranog na osnaživanje žena.
„U vreme pre korone, budnost je bila obavezna“, rekla je ona Politiku. Sada „sa manje ljudi na ulicama, manje je i onih kojima možete da se obratite kada se ne osećate bezbedno. Zbog policijskog časa, ljudi odlaze kućama ranije što znači da su ulice još praznije. Najgore je bilo na jesen i zimu jer zbog kraćeg dana, kući niste mogli da dođete pre zalaska sunca“, rekla je ona.
Slučaj Sare Everard
Pitanje bezbednosti žena na ulicama evropskih gradova našlo se u fokusu posle nedavnog nestanka i kako se strahuje ubistva 33-godišnje Sare Everard u Londonu. Reagujući na taj slučaj, stotine žena su na društvenim mrežama podelile svoje strategije izbegavanja napada na javnom mestu. To je, pak, pokrenulo debatu u Britaniji oko toga koliko je vlada uradila da se pozabavi nasiljem nad ženama.
Brisel ima svoju istoriju nasilja i zlostavljanja žena na ulicama. Novinarka Sofi Peters je 2012. snimila dokumentarac o komentarima koje je čula na svoj račun dok je šetala gradom, pokrenuvši debatu o seksizmu u zemlji.
Statistika pokazuje da je reč o širem problemu belgijskog društva – čak 91 procenat Belgijanki je bar jednom u životu bilo žrtva seksualnog uznemiravanja.
Sumorna statistika
Policijski podaci pokazuju da većina uznemiravanja prođe neprijavljeno. Tokom 2019. podneta je svega 71 prijava, 2020. još manje – svega 40.
Neke žrtve kažu da ne žele da prijave napad jer misle da vlasti ništa neće uraditi tim povodom, uprkos tome što je zemlja 2014. uvela strožije zakone protiv ovih zločina. Žene kažu da su ogroman broj napada i retko privođenje napadača dokaz da prijavljivanje zločina nije opcija.
Sve veća briga za bezbednost žena u vreme policijskog časa još uvek nije postala tema debate u Briselu, ali postoje neki znaci da su građani sve spremniji da se izbore za pravo žena da budu bezbedne na javnom mestu.
U januaru, 11.000 ljudi je potpisalo peticiju u kojoj traže od vlasti da Eterbek, deo Brisela koji je dom brojnih EU institucija učine bezbednijim. „Ako Brisel, srce Evropske unije, ne može da zaštiti žene od silovanja na mesečnoj bazi…čemu onda da se nadaju žene drugde“, navodi se u peticiji.
Iz sveta i regiona čitajte:
Policija sada krstari ovim krajem grada, a radi se i na poboljšanju rasete i postavljanju tabli koje će signalizirati gde su izlazi iz obližnjeg parka. Iako je još uvek rano za rezultate, ovaj pristup se pokazao kao koristan u drugim belgijskim gradovima poput Liježa, kaže policija.
Kurs lepog ponašanja
Policija Brisela je sada odlučila da češće alje patrole u „žarišta“ napada, poput stanica javnog prevoza i javnih trgova. „Na neka mesta, gotovo 80 procenata žena više ne sme da dođe jer se plaše da će iz neko napastvovati, otuda ovaj projekat“, rekao je belgijski ministar pravosuđa Vinsent van Kvikenborn. „Želimo da garantujemo ženama i devojkama da mogu da idu gde žele“, dodao je ona.
Aktivisti za prava žena pozdravili su projekat ali smatraju da je potrebno mnogo više kako bi se sprečili zločini nad ženama i procesuirali oni koji ih napadaju.
Lidija Mutibele, gradska zvaničnica odgovorna za rodnu ravnopravnost smatra da je potreban mnogo širi spektar vladinih odgovora na napade, odnosno da uznemiravanje ne bude tretirano kao prekršaj već i kao prilika da se podigne svest o tome kako uznemiravanje utiče na žene.
„Na primer, počiniocima bi moglo da bude dozvoljeno da zamene novčanu kaznu za kurs lepog ponašanja“, predložila je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
