Od oktobra, kada su temperature počele da padaju, Rusija koristi udare na ukrajinsku električnu mrežu da primora civilno stanovništvo da se pokori. BBC je dve nedelje posmatrao inženjere i tehničare koji upravljaju mrežom kako bi popravili štetu i održali protok struje širom zemlje. Zamoljeni su da ne otkrivaju tačnu lokaciju nekih od objekata koje posećuju.
Sa otresanjem snega koji se taložio oko nas i jakim pucketanjem struje u žicama iznad naših glava, Majkl prelazi prstima u rukavicama preko rupa veličine loptice za golf u osakaćenom trupu ogromnog transformatora.
„Ovde, i ovde, i ovde“, kaže on dok pokazuje gde su geleri ruske rakete probili debele strane transformatora.
Oštri metalni fragmenti projektila leže na zemlji u blizini.
Usput, drugi transformatori veliki poput bungalova nestaju iza zaštitnih betona i džakova sa peskom.
Iznad nas se naziru visoki, zabranjujući zidovi ogromne hale sa turbinama elektrane iz sovjetskog doba. Staklena stakla na pola milje razbijena od eksplozija 12 projektila koji su ovde sleteli od sredine oktobra.
Uz svu dobro objavljenu štetu, nadležni ne žele da otkrivamo previše.
„Svaki put kada se oprema ošteti, sve nas pogodi ovde u dušu“, kaže Majkl, lupkajući se po grudima.
Neke od ovih ogromnih mašina umrljanih rđom su starije od ljudi koji ih vode. Ali za Majkla, direktora fabrike, oni su njegove bebe.
„To je naš život. Naša druga porodica“, naveo je.
Majkl je svoju prvu porodicu – ženu i sina tinejdžera – poslao u Evropu početkom rata. Njihov pas, razigrani zlatni retriver, sada ga svakodnevno prati na posao.
Transformator – 130 tona iskrivljenog metala, viseće žice i tragovi opekotina na kojima je curilo i zapalilo se rashladno ulje – nije lako zameniti.
„Znam koliko je truda potrebno da se ovo izgradi, da se instalira i pokrene“, kaže Majkl, veteran od 30 godina u ovoj industriji. „To nije nešto što možete kupiti u prodavnici.“
Isto važi i za turbine iznutra – monstruozne, zaglušujuće mehaničke dinosauruse. To su izuzetno impresivne mašine, ali ima malo vremena da im se divimo, jer se sirena za vazdušni napad oglasila po treći put jutros.
U dobro uvežbanoj vežbi, većina osoblja fabrike odlazi u bunkere. Atmosfera je opuštena – takvi prekidi su uobičajeni – sve dok se ne pročuje novi talas ruskih napada na električnu mrežu. Pogođena je sestrinska fabrika na zapadu. U turbinskoj hali kruži slika požara koji je bukvalno nalik na onu u kojoj smo upravo bili, prenosi BBC.
Tada, čak i kroz debele betonske zidove našeg podzemnog skloništa, čujemo daleku eksploziju. U prostoriji vlada napetost dok muškarci i žene proveravaju svoje telefone. Pogođen je prepun stambeni blok nedaleko od njega.
Scena, kada stižemo ubrzo po mraku, je haotična i očajna. Projektil je probio rupu koja zjapi u sredini devetospratnice. Gusti dim, probijen baterijskim lampama, diže se iz gomile šuta. Desetine spasilaca i volontera grčevito rade na pronalaženju preživelih.
Ukraine war: On the front line with engineers working to fix stricken power grid https://t.co/WhALsMaAjQ
— ken crichlow (@ken_crichlow) February 4, 2023
Broj poginulih, koji neumitno raste u narednim danima, jedan je od najvećih u ratu do sada. Majke, očevi, deca. Cele porodice.
U elektrani, sledećeg jutra, raspoloženje je mračno. Svi veruju da je projektil bio usmeren na njih.
„Moramo da zaustavimo napade“, kaže Majkl. „Treba zatvoriti nebo nad Ukrajinom.
Dok se to ne dogodi, cela ukrajinska mreža biće u opasnosti. Naročito trafostanice, koje su podnele najveći deo gneva Moskve. Ova vitalna čvorišta, gde transformatori pretvaraju električnu energiju visokog napona iz elektrana u niži napon mreže koju preduzeća i domovi mogu da koriste, bili su mete iznova i iznova.
Svaki pogodak lišava stotine hiljada domaćinstava struje, primoravajući državnu energetsku kompaniju Ukrenergo da pronađe načine za preusmeravanje struje na alternativne rute. Firma se slaže da nam da retki pristup trafostanici, pod uslovom da ne otkrivamo njenu lokaciju, prenosi BBC.
Na dan kada ga posetimo, hladan vetar zviždi preko stotina milja otvorenih poljoprivrednih površina, a vodenasto zimsko sunce prodire kroz oblake. Prostrani objekat, sa svojim lavirintom stubova, kablova i impozantnih mašina, deluje udaljeno i bezlično, ali oko 15 miliona Ukrajinaca zavisi od njega u pogledu napajanja.
Pogođen je šest puta raketama i dronovima.
Menadžer, Serhii, koji ovde radi decenijama, istražuje svoje razoreno carstvo. Dva devastirana transformatora su među najvećima na svetu, teška su više od 300 tona. Specijalizovane čelične utrobe jednog od njih su istrgnute i leže presavijene na zemlji, kao listovi nespretno odbačene knjige.
Podaci koje je prikupio Kijevski istraživački centar za energetsku industriju (EIRC) sugerišu da je od oktobra pogođeno oko 100 transformatora podstanica, različitih veličina. Zbog njihove cene i mnogo meseci potrebnih za njihovu proizvodnju, nijedan još uvek nije zamenjen.
Serhij ukazuje na zjapeću rupu u upravnoj zgradi, gde su polica za knjige i viseća sijalica sve što je ostalo od njegove kancelarije. Posmatrao je razaranje sa udaljenosti od 500 metara, dok je dron „kamikaze“ upao u zgradu, razbio kontrolnu sobu i isključio trafostanicu.
„Znali smo da će se to dogoditi pre ili kasnije“, kaže on. Popravka štete će trajati godinama.
„Oni savršeno dobro znaju zašto je ovaj objekat važan za Ukrajinu. Zato su odlučili da ga unište“.
„Mržnja“, jednostavno odgovara. „Mržnja prema onima koji su došli da ubiju moj narod“, dodao je.
Uz pomoć Zapada i višemesečno iskustvo, Ukrajina postaje mnogo bolja u odbrani. Većina bespilotnih letelica koje je ispalila Rusija sada je oborena pre nego što stignu do svojih ciljeva, kao i većina projektila. Podaci EIRC-a pokazuju da je manje od 10 odsto od 1.400 projektila i dronova ispaljenih na ukrajinsku civilnu infrastrukturu od početka oktobra zapravo uništilo ključne komponente mreže.
Ali i dalje je teško za inženjere u zemlji da održe korak.
Nakon izveštaja o noćnom granatiranju u blizini grada Nikopolja na jugu zemlje, pridružujemo se timu za popravku iz DTEK-a, najveće privatne energetske kompanije u zemlji, usred polja sa pogledom na reku Dnjepar. Zvuk artiljerije grmlja po širokom, srebrnom vodenom prostranstvu. Borbene linije nisu daleko odavde.
Oštećenje izgleda malo. Nekoliko plitkih kratera u polju i nekoliko niskonaponskih vodova provučeno je preko čuvenog tamnog tla Ukrajine.
Ali obližnje selo Višetarasivka je opet bez struje. Muškarci, neki u pancirnim jaknama, prionu na posao, penju po stubovima i uvijaju žice zajedno. Nakon kolosalnih razmera elektrane i trafostanice, današnji posao je gotovo delikatan.
„Ovo je čisti teror“, kaže glavni inženjer Volodimir. „Samo terorisanje stanovništva, nanošenje maksimalne štete energetskoj infrastrukturi“. Volodimir bi mnogo više voleo da bude zauzet modernizacijom i poboljšanjem ukrajinske električne mreže. Ali on će nastaviti sa popravkom sve dok Rusi budu pucali.
„Osećamo se pomalo beznadežno, jer nismo u mogućnosti da utičemo na situaciju“, kaže on. „Ali ako bude potrebno, vratićemo se i popravljati vodove svaki dan. Ljudima je potrebno svetlo.“
U selu, napola ispražnjenom od skoro godinu dana rata, nestanci struje su sve češći i manje predvidljivi.
„Struja utiče na pumpe i bojlere“, kaže Bohdan, dok stiže sa praznim flašama po vodu. „Ako nema struje, ljudi se smrzavaju. A vodu moramo da kupujemo iz prodavnice. Ako imaš agregat i benzin, možeš da preživiš. Inače ne znam kako to rade stariji ljudi.“
Gradonačelnik Oleksandr Sivak, zamotan protiv oštrog istočnog vetra, kaže da su oni koji to ne mogu da podnesu već otišli.
„Sve dok smo živi i imamo makar malo struje i vode, nastavićemo da živimo“, kaže on.
Zvuk artiljerije je sve bliži, primoravajući Aleksandra da baci na kolena. To je razumna mera predostrožnosti, rezultat dugih meseci stalne opasnosti.
Niz reku, iza Nikopolja, grada koji je danonoćno granatiran sa ruskih položaja na jugu, srećemo još jedan tim koji popravlja električne vodove, ponovo povezuje zajednice pod ruskom okupacijom do jeseni. Ovde, usred ostataka nedavnog sukoba – rakete zaglavljene u trotoaru, razbijenih nadgrobnih spomenika na groblju i niza nedavno iskopanih grobova – tim DTEK-a mora da nastavi sa oprezom.
Upotreba protivpešadijskih mina duž bivših linija fronta dodaje još jedan element opasnosti. Ispred njih, osoblje Državne službe za vanredne situacije hoda polako duž niza stubova, pregledajući valovito tlo u potrazi za odbačenim ubojnim sredstvima.
„Osećamo se kao poluvojnici“, kaže vođa tima Fjodor, još jedan prosedi veteran industrije, dok zastaje da popuši cigaretu.
„Ponekad idemo na putovanja da obnovimo struju u nekom području. Onda nas granatiraju i moramo da se vratimo. To je trka.“
Uprkos svim teškoćama koje smo primetili tokom dve nedelje na putu u Ukrajini, čini se da je to trka u kojoj inženjeri pobeđuju. Ljudi gunđaju, sigurno, kad se svetla ugase, stanovi im se hlade i voda prestaje da teče. Bolnice su prijavile veći broj saobraćajnih nesreća dok se vozači kreću po zamračenim gradskim putevima.
Ali daleko od linija fronta, ljudi su se prilagodili nedostatku struje isto koliko i sirenama za vazdušne napade i povremenim eksplozijama: pragmatizmom i domišljatošću.
Na gradskim ulicama, usred zamračenja, prenosivi generatori se razbacuju po trotoarima i uličicama. U Kijevu, prodavnice su otvorene, restorani puni. Uđite u bilo koju servisnu stanicu na autoputu i svaki put vas dočeka ista scena: jarko osvetljene, dobro snabdevene police, svira muzika, a sušači za ruke u toaltima ispuštaju vruć vazduh.
Moglo bi vam biti oprošteno što ste mislili da ste negde drugde u Evropi. A to bi voleli i oni koji su zaduženi za energetsku mrežu Ukrajine.
„Naš cilj je bio dugi niz godina, da se integrišemo u evropsku mrežu“, kaže Oleksandr Harčenko, direktor EIRC-a. „A sada se to dogodilo.“
PROČITAJTE JOŠ:
Energetski rat Rusije, baš kao i njena vojna kampanja, ima upravo suprotan efekat od željenog. Daleko od toga da odvaja Ukrajinu od Evrope, ona je sve bliže vezuje, u procesu koji odražava postepenu integraciju zemlje u zapadni vojni savez, NATO.
Ukrajina je zvanično izjavila da želi da se pridruži evropskoj mreži 2017. To je obično dugotrajan proces – Turskoj je trebalo 11 godina – ali kada je Vladimir Putin odlučio da izvrši invaziju prošle godine, proces se dramatično ubrzao. U februaru prošle godine Ukrajina se prvi put isključila sa ruske mreže, kako bi testirala sposobnost zemlje da upravlja u „izolovanom režimu“ tokom zimskih meseci, kada je potražnja za električnom energijom veća.
Isključivanje, prvo od dva, trebalo je da se desi 18. i trajaće samo tri dana. Rusi su tražili odlaganje. To se na kraju dogodilo u 01:00 24. februara.
„Prekinuli smo vezu četiri sata pre početka invazije, upravo iz ove zgrade“, rekao mi je Volodimir Kudricki, generalni direktor Ukrenerga u svom sedištu u Kijevu.
„Kada je invazija počela, postalo je očigledno da se nećemo ponovo povezati“, naveo je.
Da li je invazija bila tempirana da se poklopi sa trenutkom maksimalne izolacije Ukrajine?
„Apsolutno verujem da je rat počeo 24. februara samo zbog ovoga“, kaže Harčenko.
Infrastruktura je bila na meti u prvim danima, ali nedovoljno da se zemlja gurne u haos.
„Mislili su da ćemo imati nacionalno zamračenje“, kaže Harčenko. „Da bi ovo izazvalo paniku, nema veze, nema vlade, niko ne zna gde je predsednik, kako da se povežete sa svojom braćom i sestrama, svojim roditeljima“.
Ništa od ovoga se nije dogodilo.
Usred rastućih spekulacija o namerama Moskve u nedeljama pre 24. februara, kompanija je tiho premestila glavnu kontrolnu sobu mreže na neotkrivenu lokaciju dalje na zapad. Drugi eksperimentalni prekid veze bio je zakazan za jun, kada je potražnja obično mala. Ako bi sve išlo po planu, Ukrajina bi se konačno priključila evropskoj mreži u oktobru 2023. godine.
Ali sa gašenjem industrije i milionima Ukrajinaca koji beže iz zemlje, potrošnja električne energije je pala za 40 odsto u roku od tri dana od invazije. Ukrenergo je pitao svoje evropske partnere da li može da predloži drugi test.
„Gledali su nas kao da smo ludi“, priseća se Harčenko, koji savetuje Ukrenergo.
Ali do 16. marta sve je bilo gotovo. S obzirom da ruske trupe i dalje prete glavnom gradu, Ukrajina se priključila na evropsku mrežu, godinu i po dana pre roka. Nekoliko meseci Ukrajina je čak mogla da izvozi višak električne energije.
Sve je to stalo u oktobru. Od tada, zemlja je morala da se zadovolji sa polovinom struje koju je imala pre 24. februara.
Ali to je nije srušilo.
„Mislim da je razlog isti zašto ne mogu da pobede na bojnom polju“, kaže Kudricki. „Zato što smo bili spremni i bili smo rešeni da pobedimo u ovoj bici“.
Ukrajina je vodila mnoge bitke tokom protekle godine.
Na prostranom groblju na vrhu brda na ivici istočnog grada Dnjepra, stotine plavih i žutih ukrajinskih zastava bučno vijore na tvrdom povetarcu. Redovi sveže iskopanih grobova čekaju najnovije žrtve sa fronta, 100 milja istočno. Svaki krst, neobeleženi grob i talasasta zastava nose kući očajničku cenu ovog rata.
Ali iznad glave, uzdižući se protiv vatrenog zalaska sunca, stubovi marširaju preko pejzaža. Ukrajina je i dalje povezana.
BONUS VIDEO: U padu helikoptera u blizini Kijeva stradalo troje dece i vrh MUP-a
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar