Bajden ponavlja najveću grešku Hilari Klinton

Bivši potpredsednik SAD je čitavu predizbornu kampanju postavio na uverenju da može da "pridobije nazad" belu radničku klasu u neodlučnim državama, tzv. swing states, poput Mičigena i Viskonsina. Ali Bajden ima pogrešnu metu.U Viskonsinu je odabrao za miting grad Manitovok u kojem je 90 odsto stanovništva belo, a tamo se sastao sa nekadašnjim guvernerom iz Republikanske stranke kako bi pokazao da su ga, eto, podržali i oni iz drugog tabora. Nije bilo mnogo važno što je upravo taj republikanac bio umešan u zataškavanje afere sa kontaminiranom vodom u gradu u kojem je većina stanovništva afroameričkog porekla.U Mičigenu se Bajden sastao sa radnicima iz železara, a većina njih bili su belci.Gardijan je izneo zanimljivu i po svemu sudeći istinitu tezu da Bajden i njegovi savetnici i saradnici očigledno veruju da je Hilari Klinton izgubila izbore 2016. godine zato što su beli glasači u ključnim država prešli sa Obamine strane na Trampovu, i cela Bajdenova strategija zasniva se na toj pretpostavci.

Tu postoje dva problema.Prvo, na ovaj način se skoro u potpunosti ignoriše crna radnička klasa. Drugo, izgleda da uopšte nije istina da je Hilari zato izgubila.Ako se pažljivije pogledaju podaci iz Viskonsina i Mičigena - dve od tri neodlučne države koje su pomogle Trampu da pobedi - postaje jasno da je kandidatkinja Demokratske stranke 2016. godine izgubila zato što glasači nisu uopšte glasali, a ne zato što su ipak odabrali Trampa.Tek jedan odsto manje belih birača je glasalo u Viksonsinu 2016. godine, dok su crni glasači glasali u manjem broju nego ikada u istoriji Viskonsina. Na izborima 2012. je glasalo njih 79 odsto, a 2016. samo 47 odsto. To znači da je Hilari Klinton išla sa potencijalnim gubitkom od oko 88.000 glasova.

Istraživanja su pokazala da je čak 42 odsto apstinenata 2016. odlučilo da ne iskoristi svoje pravo glasa zato što im se nijedan kandidat nije dopao ili ih uopšte kandidati nisu interesovali, dok je ostalih 5 odsto ostalo uskraćeno za prava glasa jer im nije ni omogućeno da ga iskoriste.Međutim, umesto da pokuša da pridobije skoro 200.000 ljudi koji su 2016. godine preskočili glasanje u Viskonsinu, Bajden je ipak odlučio da svoju kampanju ovde fokusira na 700 belaca radnika od kojih dobar deo verovatno nikada u životu nije glasao za demokratu na predsedničkim izborima.Još fascinantnije, Demokratska stranka ide do apsurdnih nivoa sa ovom agendom i neretko regrutuje republikance koji uopšte nisu bili popularni ni među biračima Republikanske stranke.

To praktično znači da Bajden pokušava da privoli nepoznati broj nezadovoljnih republikanaca, umesto stotine hiljada demokrata.Ova centristička opsesija Demokratske stranke da "pridobije nazad" bele konzervativce u ruralnim oblastima i predgrađima je više simbolička nego što može imati stvaran strateški značaj; ukorenjena je u starom, ali nakrivo nasađenom arhetipu koji poistovećuje radničku klasu sa belim radnicima.To je, nažalost, istina - crni radnici, čak i posle vekova brutalnog izrabljivanja, jedva da su prisutni u mejnstrim kolektivnoj svesti. Bajden nije uspeo da zaobiđe takav narativ i njegova opsednutost belom radničkom klasom znači da on ignoriše činjenicu da u proizvodnom sektoru u Milvokiju ima više nego dvostruko crnih radnika u odnosu na bele, da su Afroamerikanci u daleko većoj meri pogođeni koronavirusom nego belci, i to znači da on ignoriše činjenicu da je neophodno da takve birače mobiliše.Ovako, dok se on dodvorava republikancima, milioni birača ostaju kod kuće. Kao da ne zna kako je Hilari prošla.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=Vu1BRqsQ3wA&feature=emb_title***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram