Avganistan između rata, mira i koronavirusa

Kraj poricanja

Kada je koronavirus počeo da se širi, mnogi Avganistanci odbijali su da poveruju, čak i nakon što je smrtonosna kriza postala očigledna u susednom Iranu koji i dalje omogućava hiljadama ljudi da svakodnevno prelaze u Avganistan uprkos zahtjevima da se zatvori granica, napisao je Njujork tajms, prenosi Radio Slobodna Evropa.Poricanje polako nestaje otkako su u zemlji potvrđena 22 pozitivna slučaja. Testiranje je i dalje izuzetno ograničeno, ukazuje list ističući da je do sada sprovedeno samo oko 250 testova - tako da se avganistanski zvaničnici i zakonodavci plaše da je broj zaraženih mnogo veći. Najviše zabrinjava činjenica da je Iran zanemario poziv avganistanske vlade da zatvori granične prelaze - čak 15.000 ljudi i dalje svakodnevno prelazi u Avganistan.U sva 22 potvrđena slučaja koronavirusa u Avganistanu, reč je o putnicima koji su se vratili iz Irana, tvrdi avganistansko ministarstvo zdravlja. Prvi pozitivni slučaj zabeležen je u provinciji Herat, koja deli veliku granicu sa Iranom i glavna je ulazna tačka u Avganistan. Sada je šest drugih provincija takođe prijavilo slučajeve virusa, što, ukazuje list, izaziva bojazan da su se infekcije proširile po celoj zemlji bez obuzdavanja.

U Heratu su lekari u regionalnoj bolnici koji su se bavili sumnjivim slučajevima rekli da su već prebukirani i da nemaju osnovnih sredstava za rad, kao što su na primer maske. "Kad kažemo da smo suočeni sa nedostatkom opreme i da je naše osoblje malo, zvaničnici kažu da možete raditi ili možete dati ostavku", rekao je doktor koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer se plaši odmazde vlade.Novi korona virusse širi u Avganistanu u vreme besnog rata i političke krize i mogao bi uništiti napore za započinjanje direktnih razgovora između avganistanske vlade i talibana, ukazuje Njujork tajms ističući da osiromašena i prepuna unutrašnjih sukoba, zemlja ostaje izuzetno ranjiva.

Veća zabrinutost zbog terorizma i kriminala

Budući da je Afganistan lebdeo između mira i rata, i da je vlada paralizovana napetom borbom za političku moć, trebalo je neko vreme da koronavirus postane stvarnost Avganistancima od kojih su neki do skora verovali da je virus lažna glasina ili da će to uticati samo na "bezbožne zemlje", napisao je Vašington post.Međutim, potvrđena 22 slučaja u proteklih nekoliko dana navela su podeljenu vladu i njen loš zdravstveni sistem da se suoče s krizom - koja zaustavlja život na Zapadu – naročito jer je više od 50.000 avganistanskih izbeglica i radnika pristiglo iz Irana proteklih sedmica, uglavnom bežeći  od virusa, uz malo granične kontrole i bez lekarskih pregleda. Pakistan, druga susedna zemlja i ključni izvor uvoza, zatvorio je ove sedmice svoju granicu s Avganistanom, nakon čega su cene hrane naglo porasle. U celoj zemlji od 25 miliona stanovnika postoji samo jedna laboratorija koja može testirati na korona virus i svi uzorci moraju biti poslani tamo, napominje vašingtonski list.Avganistanski predsednik Ašraf Gani u poslednje vreme preokupiran je drugim problemima. Prošlog meseca proglašen je pobednikom na septembarskim izborima, ali njegov suparnik Abdulah Abdulah je insistirao da je pravi pobednik i založio se za formiranje "paralelne" vlade. U međuvremenu, talibanski lideri obustavili su planirane razgovore s Avganistancima o budućnosti zemlje dok Gani ne pristane na oslobađanje 5.000 pobunjenika koji su zatvoreni, dodaje Vašington post.U utorak je, međutim, Gani uživo uputio televizijski apel narodu na smirenost i strpljenje najavivši veliku raspodelu državnih rezervi pšenice. Avganistanske vlasti naredile su da se škole zatvore na mesec dana i otkazale sportske događaje i proslave za Novruz, persijski prolećni festival ovog vikenda, kada Avganistanci dolaze u svetišta i izletišta.U Kabulu i drugim gradovima zdravstveni i građanski aktivisti pozivaju ljude da preduzmu mere predostrožnosti. Sve do ove sedmice, ukazuje Vašington post, čini se da su mnogi Avganistanci obratili malo pažnje na koronavirus. Ali nedostatak informacija je dodatni problem, pa se sumnja da su osobe koje su zaražene zanemarile zdravstvena uputstva i napustile domove zdravlja. Neki stanovnici rekli su da su daleko više zabrinuti za terorizam i kriminal nego za širenje bolesti.

Zaobilaženje ključnih pitanja

Nakon što su 29. februara Sjedinjene Države i talibani potpisali preliminarni mirovni sporazum s ciljem da dovedu avganistansku vladu i talibane do sporazuma kako bi se okončao gotovo 19-godišnji rat u Avganistanu koji uključuje postepeno povlačenje američkih trupa iz zemlje tokom narednih 14 meseci, mnogo toga veoma brzo može poći po zlu, ocenjuje Forin afers .Sjedinjene Države i talibani složili su se da razmeni zarobljenika treba da prethode pregovori avganistanske vlade i talibana, ali avganistanski predsednik Gani u početku je odustao od te opcije. Razgovori nisu započeli 10. marta, kako je navedeno u američko-talibanskom sporazumu, ali je tog dana Gani pristao da pusti 1.500 boraca talibana, u grupama od po 100 dnevno, počevši od 14. marta. To su Talibani odbili tvrdeći da razgovori ne mogu da budu nastavljeni sve dok svih 5.000 zatvorenika ne bude pušteno. Avganistanska vlada je potom odlučila da odloži puštanje zatvorenika jer im je potrebno dodatno vreme za pregled popisa zarobljenika i osiguravanje garancija da se oni neće vratiti u borbe.Ako avganistanska vlada i talibani sednu zajedno i počnu ozbiljno da pregovaraju, nikako nisu sigurni da će premostiti svoje razlike pre nego što se američke trupe povuku, naročito jer je Sjedinjenim Državama i talibanima trebalo je deset godina da postignu ovaj preliminarni sporazum, a to su uspeli da učine samo zaobilazeći mnoga ključna pitanja, ocenjuje Forin afers.

Uslovi u Avganistanu ne deluju naročito pogodno za brzo okončanje sukoba. Neće biti mirovnih snaga UN-a ili drugih nepristrasnih trećih strana koje bi garantovale sigurnost dve strane dok se razoružaju i demobilišu. Vladina strana loše je podeljena, a u zemlji postoji niz nepovezanih oružanih grupa koje mogu da deluju kao faktor remećenja. A Sjedinjene Države nisu u snažnoj poziciji da to spreče, jer su odnosi sa najuticajnijim silama u regionu - Kinom, Iranom, Pakistanom i Rusijom - na najnižoj tački od 2001. godine.Za postizanje sporazuma verovatno će trebati više od 14 meseci, još više za implementaciju, zaključuje Forin afers ističući da će za okončanje beskonačnog rata biti potreban dugotrajni mirovni proces i određeni nivo američkog angažmana.