Australija u strahu: Velike bele ajkule seju smrt

Šatel Dojl imala je sreće. Nju je pre dva meseca napala velika bela ajkula dok je sa partnerom surfovala plavim vodama Nju Saut Velsa. Sa 300 kao brijač oštrih zuba poređanih u više redova, ove ajkule tresu svoj plen i tako otkidaju komade mesa.To se dogodilo i Dojlovoj - do trenutka kada je njen partner Mark Ripli stigao do nje, ajkula je već tri puta zagrizla Dojlovu nogu, uprkos njenim pokušajima da se popne na dasku klizavu od njene krvi.Mark nije oklevao, zgrabio je Šantel levom rukom a desnom pesnicom je krenuo da udara ajkulu u oči. Konačno, velika bela je popustila stisak i Ripli je uz pomoć još dvoje surfera uspeo da odvuče Šantel do plaže i prebaci u bilnicu. Ajkula joj je oktinula desni list i prekinula nerve ispod kolena.Drugi, međutim, nisu bili toliko talični.

"Od prepona na dole, ništa nije ostalo"

U januaru, iskusnog 57-godišnjeg ronioca Gerija Džonsona ubila je ajkula u blizini obale zapadne Australije. U aprilu je kod Velikog koralnog grebena ajkula ubila 23-godišnjeg rendžera. U junu, 60-godišnji Rob Pedreti preminuo je nakon što ga je ajkula izujedala dok je surfovao u blizini obale Nju Saut Velsa, dok je u julu tinejdžer koji je surfovao na drugoj plaži stradao posle napada ajkule.U septembru, 46-godišnjeg Nika Slejtera je ubila ajkula dok je surfovao u blizini Zlatne obale. "Bio je gotov još pre nego što je stigao do obale. Od prepona na dole, ništa nije ostalo", rekao je jedan očevidac.

Fenomen La Ninja i neisprovocirani napadi

Stručnjaci smatraju da su za ove sumorne cifre odgovorni atmosferski fenomen La Ninja, gde vetrovi "podižu" hladniju vodu sa dna okeana na površinu, i niža temperatura vode u centralnom Pacifiku koji, zajedno, utiču na način na koji ajkule tragaju za lovinom.Policija je nedavno obustavila potragu sa telom Endrua Šarpa, nakon što su komadi daske za surf i ronilačkog odela ovog 52-godišnjaka pronađeni na olaži u blizini Esperance. Šarp je sedma žrtva napada ajkule u Austraiji i šesti neisprovocirani napad.

Australijska organizacija za praćenje napada ajkula navodi da je pre 86 godina poslednji put zabeleženo da je u jednoj godini šest osoba poginulo u napadu akjule.Devet osoba je 1929. godine stradalo u neisprovociranim napadima ajkula u Australiji što je bio rekord koji je naterao zvaničnike da nekoliko godina kasnije predlože podizanje mreža na australijskim plažama koje bi branile surfere i plivače od ajkula.

Prosečan broj napada

Dr Fibi Miger, stručnjak za divlje životinje Taronka udruženja u Australiji, koje prati napade ajkula kaže da je šest smrti koje su rezultat neisprovociranih napada ove godine daleko iznad 50-godišnjeg proseka od 1,02 smrti godišnje, ali da je generalno broj napada ajkula manje više prosečan.Do sada je ove godine zabeleženo 17 neisprovociranih napada ajkula, isto koliko i prošle godine i jedan manje nego tokom 2018. Tokom 2015. godine bilo ih je čak 22.Iako se surfovanje ne računa kao provocirani napad, smrt 36-godišnjeg pecaroša u blizini Frejzer ostrva u julu ove godine se smatra izazvanim napadom jer je riblja krv privukla ajkule.

Surferi kao plen

Dr Blejk Čepman, pomorski biolog koji proučava neurološke sisteme ajkula rekla je Gardijanu da je razumevanje ponašanja ajkula važno za utvrđivanje namere. Prema njenim rečima, ponovljeni ujedi znače da ajkule doživljavaju surfere kao plen."U nekim slučajevima koje smo imali ove godine, deluje kao da ajkula ujeda više puta, što je neobično ponašanje za velike bele", rekla je ona. "Ako ujedaju više puta to znači da će napad najverovatnije biti fatalan jer žrtva gubi mnogo krvi", rekla je ona.Čepman, međutim, podseća da su ljudi umirali i od jednog ujeda - kada bi bile povređene arterije ili vitalni organi.Prema njenim rečima, velike bele ajkule imaju tendenciju da prate kretanja plena, poput lososa, na koji je pak uticao vremenski fenomen La Ninja.Kada je reč o velikim belim, kada ujedu nekog i odu to znači da su možda bile radoznale i nisu bile u svojoj zoni lova, kaže ona i podseća da apsolutno ništa ne može da zaustavi ajkulu da pojede čoveka, ako se na to odluči.

Profesor Robert Harkort, direktor pomorske istraživačke grupe Makveri univerziteta i stručnjak za ponašanje ajkula kaže da osim hladnije temperature vode koja odgovara velikim belim, kiše tokom La Ninje su smanjile slanoću vode i privukle bik ajkule u vode gde ima kupača.On kaže i da, u ovakvim uslovima struje i vetrovi takođe mogu da nateraju lososa i drugu ribu da se grupišu bliže obali. "Ajkule odlaze tamo gde im je plen", rekao je Harkurt.Statistički gledano broj napada ajkula ne deluje preterano velik, ljudi su u strahu jer se čini da ajkule dolaze niotkuda i napadaju iznenada i bez milosti i razloga, i to baš na onim plažama koje su omiljene među surferima, plivačima i turistima.

Klimatske promene i ljudski faktor

I dok stručnjaci kažu da ajkule zapravo ljudi ne interesuju nego iz greškom pobrkaju sa fokom ili drugim većim plenom, postoje i oni koji kažu da su napadi ajkula posledica prekomernog ribolova i nestanka velikih riba, doka i delfina kojima se ajkule inače hrane.Drugi, pak, krive lokalni turizam koji je procvetao tokom pandemije korone. "Ljudi koji bi obično letovali na Baliju ili negde drugde, sada odlaze na obale zapadne Australije", kaže dr Sajmon Alen, istraživač odeljenja bioloških nauka Univerziteta Zapadne Australije. "Regionalni turizam je eksplodirao ove godine, zajedno sa rekreativnim ribolovom u priobalnom području", dodao je on.Šta god da je razlog, mala je verovatnoća da će napadi ajkula prestati pa se Australijancima može oprostiti što sa podozrenjem i strahom gledaju u tirkizne vode u potrazi za prepoznatljivim perajem.https://youtu.be/9CRc6cRFjrM***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram