Ambasador Francuske za Nova.rs: Evropa više neće biti ista

"Epidemija se naglo raširila u Francuskoj, kao i u čitavoj Evropi od kraja leta. Žalimo za više stotina umrlih svakog dana, a bolnički sistem u kom nije došlo do popunjenosti svih kapaciteta, ipak je pod velikim pritiskom. Vlada je preduzela mere koje imaju za cilj da sačuvaju zdravlje stanovništva, istovremeno pokušavajući da ograniči njihove ekonomske posledice. U tome leže sve teškoće sa kojima se danas suočavaju naše vlasti" kaže Falkoni, na početku našeg razgovora.

"Zatvaranje" već daje rezultate

U Francuskoj od 28. oktobra svi koji mogu da rade od kuće su u obavezi da to i učine."Shodno tome, oni koji moraju da budu fizički prisutni na poslu, na posao dolaze javnim prevozom u kome su gužve manje. Radnje koje ne prodaju osnovne proizvode su zatvorene, a izlazak iz kuće je moguć samo uz potvrdu. Kako bi se nadoknadili gubici onima koji rade u sektorima u kojima sada nema privredne aktivnosti, kao što su ugostiteljstvo, turizam ili neke industrije, postoji državna pomoć, planovi za oživljavanje prema sektorima privrede i razne olakšice. Radi se o zatvaranju koje je blaže nego ono proletos i koje, izgleda, već daje rezultate u gradovima koji su najviše pogođeni, mada je još rano za zaključke" navodi ambasador Francuske.Pandemija je promenila način života evropskih naroda, ali i ljudi u čitavom svetu, i kad sve ovo jednom prođe, ništa više neće biti isto.

Pandemija duboko uzdrmala Evropu

"Mislim da Francuska neće biti ista zemlja kao pre pandemije, a to neće biti ni Evropa, ni ceo svet. Pre svega, ova pandemija nosi teške posledice na zdravstvenom i ekonomskom planu. U Francuskoj, sredinom jula, bilo je izdvojeno 470 milijardi evra za suočavanje sa posledicama krize. Istovemeno, ne zaboravljam da su neka velika istorijska previranja dovela do novih početaka. Priroda nekih poslova se menja: usluge idu na onlajn (trgovine se prilagođavaju na primer kupovini onlajn kako bi mogle da opstanu); način upravljanja preduzećima ili organizacijama je fleksibilniji kada je u pitanju rad od kuće. Čak i odnos prema životu i životna filozofija će doživeti promene. Zapadna Evropa je u proteklih više decenija živela u relativno zaštićenom okruženju. Ova pandemija je to duboko uzdrmala i svi postajemo duboko svesni snage termina 'globalni izazov', na koji moramo da odgovorimo kolektivno" objašnjava Falkoni.

Značajna je pomoć koja stiže iz Brisela."Uprkos teškom početku u martu, evropska solidarnost je tokom ove krize ojačala jer države članice cene prirodu ekonomske i logističke pomoći koja dolazi iz Brisela. Želim takođe da naglasim da se evropska solidarnost ne zaustavlja na granicama Šengenskog prostora, već se odnosi i na Balkan. Tako je Srbija ove godine dobila 93 miliona evra bespovratne pomoći od Evropske unije kako bi se suočila sa najhitnijim posledicama sanitarne krize. To je još jedan konkretan dokaz zalaganja Evropske unije u ovoj zemlji" naglašava francuski ambasador.

Teroristi žele da izazovu raspad i podele evropskog društva

Osim pandemije koja je odnela žrtve i promenila život iz korena, Francuska se suočila sa užasnim terorističkim napadima, koji su uzdrmali zemlju."Francuska je poslednjih godina bila teško pogođena terorizmom koji je prouzrokovao smrt stotina ljudi, atentatima na redakciju Šarli Ebdoa, na samoposlugu Iper Kašer, na Bataklan 2015., ili pak na šetalište u Nici 2016. Varvarsko ubistvo profesora Samuela Patija u oktobru 2020., kao i žrtve u Bogorodičinoj katedrali u Nici nas gorko podsećaju da je rizik u našoj zemlji još uvek veoma prisutan. S tim u vezi, želim da izrazim svu svoju zahvalnost vlastima i mnogobrojnim građanima Srbije, koji su izrazili svoje saosećanje sa francuskim narodom, posebno preko društvenih mreža. Nažalost, događaji poslednjih godina pokazuju da napadi nisu ograničeni na francusku teritoriju. Bili su pogođeni London, Brisel i Madrid, a onda se i Beč pridružio toj mračnoj listi. Evropa, kao i Francuska, zbog zajedničkih vrednosti koje nas pokreću, zbog naše privrženosti slobodama, ostaju ipak glavne mete terorizma džihadista" kaže Falkoni za Nova.rs.

Terorizam preti, ističe on, da u evropskim zemljama izazove raspad i podele."Suočavamo se sa jednom difuznom i nepredvidivom pretnjom koja ima za cilj da u našim zemljama izazove raspad i podele u društvu. Zato sada moramo više nego ikada da ostanemo ujedinjeni u odbrani našeg demokratskog ideala i da ne upadamo u zamku koja nam je postavljena, a to su zatvaranje na identitetskoj osnovi, podele, smanjenje sloboda i odricanje od naših vrednosti. Ne smemo da se odreknemo inkluzivnih vrednosti koje karakterišu naš model društva.Uprkos svemu ovome, želim da ostanem optimista: moramo da nastavimo kolektivno delovanje na više nivoa kako bismo se borili protiv terorističkih grupa koje deluju u Evropi."

Protiv terorista se moramo boriti svi kolektivno

Od napada 11. septembra 2001., međunarodna zajednica je svesna, naglašava Falkone, da je terorizam transnacionalnapretnja."Protiv ove pretnje se moramo boriti kolektivno. To se odvija na više planova. Na međunarodnom planu, koalicije u kojima učestvuje Francuska, ali i Srbija, ujedinjuju svoje snage da bi pomogle državama koje su najviše pogođene terorizmom. Na primer, Francuska je prisutna u Sahelu od 2014. godine u okviru operacije Barkan, na molbu država korisnica, Burkine Faso, Malija, Mauritanije, Nigera i Čada. To je deo sahelske strategije Francuske koja deluje kako bi zemlje partneri mogle autonomno da osiguraju svoju bezbednost. Na deo koji se tiče odbrane nadovezuju se politički i deo vezan za razvoj. Takođe se nadovezuje i snažno evropsko angažovanje kome Srbija doprinosi misijamaobuke u okviru EUTM Mali. Na evropskom planu, borba protiv terorizma zauzima važno mesto na agendi EU, posebno od atentata koji su pogodili Francusku 2015. Bilo je napada koji su osujećeni zahvaljujući boljoj koordinacijiizmeđu snaga bezbednosti, kroz razmenu informacija i deljenje baza podataka" priča ambasador Francuske u Beogradu.

U Europolu je 2016. osnovan evropski centar za borbu protiv terorizma."Iste godine smo usvojili takozvani PNR, što je skraćenica za ' passenger name record', zajedničku bazu podataka putnika, koja omogućava da se ojača kontrola na granicama i da se, u okviru istrage, utvrdi nečije kretanje. Predsednik Emanuel Makron želi da iskoristi francusko predsedavanje Savetom Evropske unije u prvom polugodištu 2022., da otpočne reformu Šengenskog prostora koja ima za cilj da ojača čvrstinu spoljnih granica Evropske unije, i da stavi na raspolaganje nova sredstva kako bi se razbile terorističke mreže. Trebalo bi da predlozi budu upućeni već od decembra 2020. kako bi proces njihovog razmatranja započeo na evropskom nivou. Želeo bih najzad da podvučem značaj koji imaju zemlje Balkana na ovom poslu, kao aktuelni partneri i buduće članice Evropske unije. Zajednički akcioni plan protiv terorizma koji je potpisan sa EU u oktobru 2018. je u tom smislu predstavljao jako značajan korak u koordinaciji naših napora, i drago mi je što vidim da se regionalna saradnja razvija u oblasti borbe protiv radikalizacije i ekstremizma."

"Hvala Srbiji na saradnji"

Saradnja između vlasti i ministarstava Srbije i Francuske na najvišem je nivou."Za mene kao ambasadora u Srbiji je najznačajnija odlična saradnju između vlasti i ministarstava Srbije i Francuske (unutrašnjih poslova, odbrane, službi bezbednosti…) u borbi protiv ovog terorizma. Razmene su brojne, mnogo učimo i obogaćujemo jedni druge, zajedno napredujemo ruku pod ruku u istom pravcu na planu obuke i na operativnom planu.Imamo nekoliko dobrih primera uspeha koje možemo da pripišemo našoj saradnji i ja se zahvaljujem Srbiji na tome."Francuska čini sve da osujeti planirane atentate, kojima teroristi žele da destabilizuju zemlju.

"U Francuskoj su trenutno u potpunosti mobilisane snage reda i nadležne službe za razbijanje mreža koje deluju na teritoriji zemlje. Sredstva za naše službe bezbednosti su u značajnoj meri uvećana u poslednjih pet godina i to nam je omogućilo da osujetimo planirane atentate i aktivnosti usmerene na destabilizaciju zemlje. Na srednji i dugi rok, treba raditi na suzbijanju fenomena radikalizacije, na internetu, u ilegalnim strukturama. Iza tog fenomena stoje poznati psihološki mehanizmi: gubitak smisla, traganje za nekim idealom ili ciljem. Toga ima u svim epohama (anarhizam s početka XX veka, Frakcija Crvene Armije u Nemačkoj sedamdesetih godina …), a kod nestabilnih osoba, ta potraga danas biva instrumentalizovana od strane ideologa koji iskrivljuju učenje islama" objašnjava Žan-Luj Falkoni.

Francuska vlada radi na jačanju republikanskog modela, politikom koja favorizuje jednake šanse za sve."To čini preko obrazovnog sistema i socijalnih politika. Predlog zakona protiv separatizma takođe ima za cilj da ojača načelo laičnosti i da održi jednu određenu kontrolu države nad imamima, kao što je to slučaj sa svim drugim religijama, kao i nad privatnim pedagoškim strukturama kako bi se izbegao razvoj ideoloških sredina koji propagiraju mržnju i nasilje, negiraju vrednosti koje promoviše Republika: slobodu, jednakost šansi, bratstvo bez razlike u odnosu na poreklo."

Odvojiti pitanje imigracije od terorizma

Ne smeju se povezivati pojmovi muslimanske religije i džihadističkog terorizma.

"Ovaj terorizam se oslanja na jedan korpus iskrivljenih verovanja koja čine da se regrutuju mladi, psihološki ranjivi ljudi. Islam je druga po brojnosti veroispovest u Francuskoj; građani Francuske koji su muslimanske veroispovesti su u velikoj većini rođeni na tlu Francuske, oni su potomci imigranata, gde njihovi roditelji ili roditelji njihovih roditelja vode poreklo iz zemalja sa kojima smo imali istorijske veze. Treba dakle da odvojimo pitanje imigracija od pitanja terorizma. Što se imigracije tiče, propisi za ulazak na francusku teritoriju moraju da se poštuju. U tom cilju, predsednik Republike želi da ojača bezbednost na spoljašnjim granicama Evropske unije kako bi se borili protiv ilegalne imigracije i terorističkih mreža koji se u takvu imigraciju infiltriraju. Tačno je da je atentat u Nici izvršio čovek koji je nedavno ilegalno stigao u Italiju, u Lampeduzu, ali ne treba gubiti iz vida da su većinu atentata izvršili građani koji su rođeni i koji su odrasli na teritoriji Evrope. Borba protiv terorizma ne sme da se ograniči samo na upravljanje granicama", kaže ambasador.

Pandemija rađa anksioznost, ali i solidarnost među ljudima

Ovaj period kod Francuza izaziva anksioznost, upozorava Falkoni, a to je jedna od najtežih posledica pandemije."To još više podstiču društvene mreže preko kojih svaki glas, bio razuman ili ne, dobija i jačinu i publiku. Upravljati takvim periodom predstavlja veliki izazov za vladu i javne službe, koji su mobilisani na mnogo više frontova u isto vreme. Pozdravljam s tim u vezi veliku otpornost Francuza koji se prilagođavaju na okolnosti najbolje što umeju. Život se nastavlja, on je jači od svega: društvene veze se u periodu izolacije održavaju drugim sredstvima; ljudi se više interesuju jedni za druge; kultura nastavlja onlajn, to je pozitivan efekat novih tehnologija; otkrivaju se preko interneta novi umetnici i glumci. Čudesno je videti kako ovaj period istovremeno rađa anksioznost, ali i divne gestove spontane solidarnosti svuda u Francuskoj prema najsiromašnijima, starijim osobama, medicinskom osoblju…"

Međutim, izazovi kroz koje se prolazilo, kaže Falkoni, nisu nimalo načeli umetnost življenja na francuski način."Čim situacija to dozvoli, restorani i kafei će ponovo pronaći svoju radost življenja. Između dva talasa Covid-19, ovog leta, Francuzi i oni koji žive u Francuskoj su iznova otkrili svoju zemlju i svoju baštinu, ponovo praktikujući 'lokalni turizam' na koji su neki zaboravili, više privučeni dalekim destinacijama. Imam utisak da su Srbi uradili isto, kako su mi to rekli igumani više predivnih manastira koje sam nedavno posetio, a koji su primili mnogo više posetilaca nego obično, najviše iz Srbije."

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram