Čile je suočen sa velikim porastom broja slučajeva zaraze korona virusa uprkos uspešnoj kampanji vakcinacije.
PROČITAJTE JOŠ:
Broj novozaraženih u Čileu, na dnevnom nivou, dostigao je 9. aprila novi rekord, budući da je, prvi put od izbijanja pandemije, premašio cifru od 9.000, što je takođe značajno više u odnosu na prethodni rekord od 7.000 dnevnih slučajeva, zabeležen sredinom juna prošle godine, prenosi Bi-Bi-Si.
„Osećam se kao da idemo unazad“, kaže stanovnica Santjago de Čilea Sofija Pinto, dodajući da građani moraju da preuzmu posebne dozvole preko Interneta kako bi mogli samo dva puta nedeljno da izađu napolje da obave osnovne stvari, poput kupovine hrane ili posete lekaru, prenosi Tanjug.
Frustracija i zbunjenost koju mnogi Čileanci osećaju zbog ponovnog zaključavanja delimično je i zbog činjenice što se pre samo dva meseca čileanski predsednik Sebastijan Pinjera hvalio da Čile ima jednu od najbržih kampanja vakcinacije na svetu.
Kritičari su, međutim, optužili vladu Pinjere zbog prebrzog labavljenja ograničenja u vezi sa korona virusom.
Granice Čilea bile su zatvorene od marta do novembra 2020. godine. Ali, nakon što je strogo zaključavanje dovelo do obaranja sedmodnevnog proseka na 1.300 slučajeva u novembru, doneta je odluka da se granice ponovo otvore, uključujući za međunarodne turiste.
Čileanci su, takođe, dobili posebne dozvole za slobodnije putovanje unutar zemlje tokom letnjih odmora na južnoj hemisferi, pošto su neki stručnjaci tvrdili da je to važno za mentalno zdravlje ljudi.
Otvoreni su restorani, prodavnice i odmarališta kako bi pokrenuli posrnulu ekonomiju.
I dok je uvođenje vakcinacije zaista bilo brzo, budući da je započelo tek krajem decembra, u prvom redu za vakcinaciju našli su se zdravstveni radnici, stariji od 90 godina, i nastavnici.
Međutim, velika većina Čileanaca nije stigla da primi vakcinu pre susreta sa rođacima i prijateljima na letnjim praznicima u januaru i februaru.
Tome treba dodati i širenje novih, lakše prenosivih sojeva virusa, poput varijante P.1, za koju se smatra da se pojavila u Brazilu u novembru.
„Takođe, postoji zabuna oko toga kako deluje vakcina koju je primila velika većina u zemlji“, ocenila je profesorka imunologije Susan Bueno, dodajući da je više od 93 odsto vakcina datih u Čileu do sada bilo „KoronaVak“ vakcina, proizvedena u pekinškoj biofarmaceutskoj kompaniji Sinovak.
Međutim, podaci o efikasnosti vakcine „KoronaVak“ su različiti.
Brazilska ispitivanja sugerišu stopu efikasnosti od oko 50,4 odsto, ali rezultati ispitivanja u Indoneziji i Turskoj sugerišu mnogo veću stopu – između 65 odsto i 83 odsto.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar