Ukoliko vlast bude odlučila da ide od kraja i dozvoli gradnju luksuznih nebodera na mestu ruševina Generalštaba, što je projekat firmi Džarerda Kušnera, zeta Donalda Trampa, gradnja bi prema najavama mogla da počne već za dve godine. Kušner želi da na tom mestu podigne poslovni prostor, hotel sa pet zvezdica i stanove. Međutim, srpski studenti arhitekture imaju potpuno drugačije vizije. U nastavku pogledajte njihove predloge za lokaciju na kojoj se nalaze ruševine Generalštaba.
Vest o tome da će na mestu nekadašnjeg kompleksa „Sutjetska“ nići luksuzni kompleks sa dva nebodera u sredini, izazvala je pravu buru u stručnoj i domaćoj javnosti.
Kako sada stvari stoje, kompaniji Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa, praktično će biti poklonjen prostor bombardovanog Generalštaba u Beogradu, i na tom mestu će izgraditi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i spomen obeležje i muzej, objavio je Njujork tajms.
Investicija je, kako se navodi, vredna 500 miliona dolara, a država Srbija bi, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita. Time je potvrđena namera Vlade Srbije koja je već pripremila zaključak kojim će pokloniti te dve parcele na uglu Kneza Miloša i Nemanjine.
Mnogo ranije od Kušnera, pre dve godine, svoja idejna rešenja budućeg izgleda Generalštaba izneli su studenti Arhitekture iz Beograda na konkursu tog fakulteta. Izabrano je ukupno sedam predloga, od kojih su tri nagrađena, a četiri pohvaljena.
Ovu ideju izradili su studenti Stefan Markovič, Maša Đekić i Petar Nikolić i na konkursu dobili pohvalu.
Njihova zamisao je da rekonstruisani deo postane galerijski prostor, uz izložbene paviljone, sobe za reprodukciju istorijskih i ratnih materijala, kao i interaktivne čitaonice i arhive gde se mogu naći spisi i dnevnici ratovanja u kojima je učestvovala vojska Srbije.
Podela objekta u osnovama samim tim je grupisana po nameni u tri kategorije: Kancelarije i poslovni prostor, otvoreni prostor – galerija sa pogledom kroz novu instalaciju staklene fasade, prostor prostor za posetioce sa čitaonicama, mini-bioskopima , galerijama i paviljonima. Kako je navedeno u tekstu idejnog rešenja, osim promene na fasadi, želeli sz da zadržimo oblike partera i ulaznog hola onakvog kakav je predviđen prvobitnim projektom a koji nije ni na početku urađen.
Navode i da se delimičnom rekonstrukcijom objekta, a ne potpunom izmenom, održava reč stvaraoca i njegova večna vizija o stepenastim gromadama koje otvaraju pogled kroz Nemanjinu ulicu na Trg Slavija.
Autorski tim studenata koji čine Radovanka Milošević, Aleksandar Popović i Mihajlo Malenović takođe su pohvaljeni za svoj predlog izgleda Generalštaba, koji bi prema njihovoj zamisli trebalo da izgleda kao muzej iz devedesetih godina.
Pojašnjava se duboka simbolika objekta kako pre bombardovanja, tako i burnim vremenima koja su usledila posle.
Predlaže se nova namena zgrade Generalštaba – muzej devedesetih, gde bi stalnom postavkom bili hronološki postavljeni eksponati koji svedoče datom periodu i realno ga prikazuju.
Program hronološki vodi posetioca kroz godine i svojom organizacijom jasno usmerava u prostoru.
Projekat nazvan „Bezglavlje“ predstavili su studenti Bogdan Đokić, Marta Komljenović i Isidora Milojević. Osvojio je treću nagradu.
Navodi se da oslobođen stega i obeležja estetske prirode, Generalštab, nosilac bitnih osobina, kako piše u tkestu, jednog prkosnog naroda, mirno sanja svoje vaskrsnuće.
„Prostorna dispozicija objekta A i pređašnje materijalizovani volumeni, doprineli su tretmanu jedne zgrade kroz dva tematska okvira, prostor pre i posle, pri čemu je ministarstvo – vojna ekstenzija, oklopljena, obložena limom, reprogramirana da postane introvertni deo, dok memorijal, prožet lakim žičanim strukturama, ekspresivno oslikava svu lepotu šupljina i ogoljene strukture. Ideja je prenaglasiti misli posetilaca, osećaje, sećanja i shvatanje okoline, unutrašnje monologe i reprogramirati doživljaj traume. Trauma je u ovom slučaju ambijentalno iskustvo, zamišljeno u raznovrsnim poetikama prostora“, navodi se u tekstu idejnog rešenja.
Studenti Jelena Smiljanić, Katarina Dapić i Andrijana Tmušić predložili su projekat „Arhiv sećanja“ koji je pohvaljen, a podrazmeva osavremenjivanje čitavog prostora.
Kako piše, projekat prenamene sadrži dve uporišne tačke, prostorno sagledane kroz program arhiva i savremene biblioteke.
„Prostorno-programsko rešenje korespondira umetanjem nove arhitekture u razrušeni deo objekta, ono ima fukciju da svojim arhitektonskim oblikovanjem i transparentnošću prikaže komunikacije unutar objekta, između dve namene“, navodi se u tekstu.
Ova ideja studenata Marijane Gajić, Sare Sandić i Milana Ristića nagrađena je drugim mestom.
PROČITAJTE JOŠ
Pojašnjvaju da rekonstrukcija objekta sa namerom prenamene daje mogućnost stvaranja prostora koji simbolički govori o istoriji, dok nagoveštava željenu budućnost prostora.
PROCEP Foto:arh.bg.ac.rs/Marijana Gajić/Sara Sandić/Milan RistićMuzejski prostor smešten je u belom kamenim volumenu, dok se funkcija biblioteke smešta u kameni volumen crvene boje.
„Kretanje se kroz muzej vrši usmerenom linijom, uz dodatne sadržaje kao što su sale za projekcije i predavanja kojima je moguće pristupiti odvojeno od muzeja“, piše u projektu.
Pohvaljen je i projekat studentkinja Marije Blagojević i Aleksandre Kalzeić. Program objekta A se sastoji od memorijalnog centra sa stalnom (Mapiranje sećanja) i privremenom muzejskom postavkom (ekstenzija muzeja grada Beograda).
Stalna postavka predstavljala bi anti-ratnu postavku u vidu narativa.
Prvo mesto pripalo je studentima Iliji Srdanoviću, Aleksi Bogdanoviću i Aleksi Rašiću.
„Primarni prostorni gest bio je povezivanje horizontalnih prekinutih pravaca uvođenjem platformi. Otvori na platformama shvataju se kao prostorni simbol uništavanja nekada kompaktnog objekta. Efekat dezintegracije akcentovan je ambijentalnim osvetljenjem kosih fasadnih panela i uvođenjem staklenih površina na ogoljene segmente postojeće fasade. Dinamika kretanja stiže se pešačkim rampama koje vode do i polaze od memorijalnog prostora koji se nalazi na tlu“, piše između ostalog u ovom idejnom rešenju.
Inače, članovi žirija bili su akademik profesor Branislav Mitrović, arhitekta i predstavnik SANU, prof. arh. Vladimir Lojanica, Dekan AF-UB, dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta, predstavnik BINA-e, mr Bojan Kovačević, arhitekta, predstavnik Organizacionog odbora SANU za obeležavanje 125. godina od rođenja Nikole Dobrovića, dr Marina Pavlović, viši konzervator, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, prof. Ivan Rašković, arhitekta, predstavnik AF-UB doc. i dr Grozdana Šišović, arhitekta, predstavnik AF-UB.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare