Premijer Crne Gore u tehničkom mandatu, Dritan Abazović, nije direktno odgovorio na pitanje da li će njegov Građanski pokret URA dati podršku predsedničkom kandidatu Pokreta "Evropa sad", Milojku Spajiću.
Abazović je za iduću nedelju najavio sednice partijskih organa i rekao da je centralna preokupacija rad Vlade, „ali to ne znači da potcenjujemo predsedničke izbore koji su izuzetno važni. Najvažnije je da dobijemo novog predsednika Crne Gore, da on bude građanski, evropski i da ima bolju saradnju s Vladom“, rekao je Abazović.
„Evropa sad“ je vanparlamentrani pokret, osnovan u junu, koji predvode bivši ministri u prvoj vladi bivšeg premijera Zdravka Krivokapića – Milojko Spajić i Jakov Milatović. Oni su ostvarili dobar rezultat na lokalnim izborima i Milatović će biti gradonačelnik Podgorice. Abazović je dodao da su „zanimljivi“ svi kandidati koji su načelno ušli u trku za predsedničke izbore, i da „postoje ljudi koje bih rado video kao predsednika Crne Gore“.
„Pružamo podršku ne samo njemu (Spajiću), nego bilo kojem kandidatu koji ima građansku orijentaciju. Ovo se ne odnosi striktno na njega i ostali mogu na to nekako da računaju“, rekao je Abazović.
Predsednik poslaničkog kluba Demokratske Crne Gore, Boris Bogdanović, kazao je da Predsedništvo te partije neće razgovarati o eventualnoj podršci Spajiću, jer, kako kaže, tu podršku niko nije direktno tražio. Prethodno je Predsedništvo Demokratske Crne Gore saopštilo da je na sednici zaključilo da bi zajednički nastup Demokrata i „Evrope sad“ na predsedničkim i parlamentarnim izborima bila „dobitna formula“, koja bi „omogućila impresivan rezultat i veliku pobedu, kao i definitivan poraz bivšeg režima“.
„Evropa Sad“ je međutim izašla sa svojim kandidatom. Kandidature su najavili i predsednik Ujedinjene Crne Gore, Goran Danilović, i čelnik Demohrišćanskog pokreta, Dejan Vukšić.
Iz Demokratskog fronta ranije su saopštili da će njihov kandidat na predsedničkim izborima biti Andrija Mandić, jedan od prvaka tog političkog saveza.
Predsednički izbori 19. marta su raspisani u vreme duboke političko-institucionalne krize, nastale posle pada Vlade Dritana Abazovića u avgustu prošle godine i dok nije izvesno da li će biti odblikran rad Ustavnog suda. Neizvesno je da li će do dana izbora Crna Gora imati funkcionalan Ustavni sud, bez kojeg se ne mogu proglasiti konačni rezultati izbora.
Taj sud od polovine septembra ima tri od ukupno sedam sudija i ne može da odlučuje o žalbama građana. U toku je šesti krug izbora sudija, pošto je prethodnih pet propalo zbog nemogućnosti postizanja dogovora vladajuća većine i opozicije. Evropska unija je najavila mogućnost prekida pristupnih pregovora sa Crnom Gorom ukoliko se ne izaberu nedostajuće sudije.
Od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori 1990. godine, svi predsednici Republike su bili iz Demokratske partije socijalista. Pre Mila Đukanovića, aktuelnog čelnika države i šefa DPS-a, predsednik Crne Gore je bio Filip Vujanović – i to u tri mandata, od 2003. do 2018. godine.
Pre Vujanovića, predsednik je bio Đukanović – i to u jednom mandatu, pošto je u oktobru 1997. pobedio na neposrednim izborima Momira Bulatovića.
Mandat predsednika Crne Gore traje pet godina.
Da bi kandidat pobedio u prvom krugu, potrebno je da osvoji više od 50 odsto glasova izašlih birača. Ukoliko se to ne desi, u drugom krugu se, dve nedelje posle prvog, nadmeću dva kandidata s najvećim brojem osvojenih glasova.
***
BONUS VIDEO: Procurela Skaj prepiska Miloša Medenice o Lazovićima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar