Tramp je zacrtao pet ciljeva pa krenuo u svetski obračun. Evo da li mu se isplatilo

Međutim, taj plan – ili bar njegov značajan deo – sada je na čekanju, pošto je predsednik suspendovao više carine za većinu zemalja na 90 dana, dok istovremeno zaoštrava trgovinski rat sa Kinom.

Dakle, sa ovom delimičnom promenom kursa, da li je Tramp bliži ostvarenju svojih ciljeva u trgovini? Evo kratkog pregleda pet ključnih ciljeva i gde trenutno stoje.

1) Bolji trgovinski sporazumi

Šta je Tramp rekao: „Decenijama su našu zemlju pljačkale i iscrpljivale razne nacije, kako prijatelji, tako i neprijatelji.“

Trampov prvobitni plan uključivao je univerzalnu carinu od 10% za sve zemlje (uključujući i neke nenaseljene ostrvske teritorije), kao i dodatne „recipročne“ carine za 60 zemalja koje je označio kao najgore prestupnike.

Ovo je izazvalo paniku kod saveznika i rivala, jer su se suočili s ozbiljnim udarcem za svoje ekonomije.

Bela kuća se brzo pohvalila brojem svetskih lidera koji su kontaktirali predsednika s ponudama za nove trgovinske sporazume – „više od 75“, prema rečima ministra finansija Skota Besenta.

Iako administracija nije objavila listu svih zemalja koje su, kako je Tramp rekao u utorak, „ljubile mu zadnjicu“ i obećavale sve i svašta, SAD je objavila da vodi pregovore sa Južnom Korejom, Japanom i drugima.

Zaključak: Trgovinski partneri Amerike imaju 90 dana da postignu neki dogovor sa Trampom – a vreme ističe. Sama činjenica da se razgovori vode ukazuje na to da predsednik ima realnu šansu da izvuče ustupke.

2) Podsticanje američke industrije

Šta je Tramp rekao: „Poslovi i fabrike će se vratiti u našu zemlju… Podstaćemo našu domaću industrijsku bazu.“

Tramp već decenijama tvrdi da su carine efikasan način da se obnovi američka proizvodnja, štiteći je od nefer strane konkurencije. Iako neke fabrike mogu odmah povećati proizvodnju, ozbiljnije promene zahtevaju vreme.

Ali da bi poslovni lideri odlučili da premeste proizvodnju nazad u SAD i investiraju u nove fabrike, želeće stabilna pravila igre.

Trampove promenljive carinske odluke poslednjih dana stvaraju neizvesnost. Teško je reći koje će industrije imati koristi – danas su to možda automobilska i čelična industrija, sutra možda elektronika.

Zaključak: Ako se carine uvode i ukidaju prema predsednikovom hiru, kompanije će verovatno sačekati da se situacija smiri pre nego što ulože u velike projekte.

3) Sukob sa Kinom

Šta je Tramp rekao: „Imam veliko poštovanje za predsednika Sija i za Kinu, ali oni nas iskorišćavaju.“

Nakon Trampove promene kursa u sredu, zvaničnici Bele kuće – uključujući ministra finansija Besenta – izjavili su da je glavni cilj u stvari obračun sa Kinom.

„Oni su najveći izvor trgovinskih problema SAD,“ rekao je Besent. „I zapravo, problem su za ceo svet.“

Ako je Tramp želeo igru moći sa Kinom – testiranje međusobne izdržljivosti – dobio ju je, iako je nagovešteno da bi mogao tražiti izlaz iz sukoba.

U sredu je Tramp rekao da za trenutnu situaciju ne krivi Kinu, već prethodne američke lidere. Dan ranije, portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da će predsednik biti „veoma velikodušan“ ako Kina ponudi dogovor.

Zaključak: Iako je možda želeo ovaj sukob, izazivanje druge najveće ekonomije sveta nosi ogroman rizik. I usput je možda otuđio saveznike koji bi mu bili najpotrebniji.

4) Povećanje budžetskih prihoda

Šta je Tramp rekao: „Sada je naš red da prosperiramo – i da koristimo trilione dolara kako bismo smanjili poreze i vratili dug.“

Tokom predsedničke kampanje, Tramp je često govorio da će carine doneti ogromne prihode koje SAD može koristiti za smanjenje budžetskog deficita i finansiranje državnih programa.

Prema proceni nepartijske organizacije „Tax Foundation“, univerzalna carina od 10% bi u narednih 10 godina donela 2 triliona dolara prihoda.

Za poređenje, nedavno predloženo smanjenje poreza koštalo bi oko 5 triliona dolara u istom periodu.

Zaključak: Ako Tramp održi osnovne i dodatne carine – naročito prema Kini – zaista bi mogao obezbediti veće prihode… bar dok se Amerikanci ne okrenu domaćoj proizvodnji, kada bi tok novca mogao presušiti.

5) Niže cene za američke potrošače

Šta je Tramp rekao: „Više domaće proizvodnje znači jaču konkurenciju i niže cene za potrošače. Ovo će biti zlatno doba Amerike.“

Iako neki stručnjaci spekulišu da je Trampov cilj možda bio smanjenje kamatnih stopa ili vrednosti dolara, predsednik se najviše fokusirao na smanjenje troškova za potrošače.

Od kada je objavio carinski plan, cene energenata su nešto pale – ali to je verovatno zbog straha od globalne recesije.

Većina ekonomista smatra da carine povećavaju cene – jer se dodatni troškovi prebacuju na potrošače, a smanjena konkurencija dodatno podiže cene domaćih proizvoda.

Prošle godine, „Tax Foundation“ je procenio da bi univerzalna carina od 10% povećala troškove američkih domaćinstava za prosečno 1.253 dolara u prvoj godini. Posebno bi najugroženije grupe bile najviše pogođene.

Zaključak: Porast cena je suprotan Trampovim obećanjima – i može postati ozbiljan politički problem za njega i njegovu stranku.