150.000 pomoraca "zarobljeno" širom sveta

Teretni brodovi zaslužni su za oko 90 posto svetske robne trgovine, a ukupno 1,2 miliona mornara otporna su radna snaga koja često radi u opasnim uslovima, sedam dana u nedelji, navodi list.Jutarnji podseća da su upravo te radnike Britanija, Španija i Holandija proglasile "ključnim radnicima" u doba zdravstvene krize, ali su oni "doterani do ivice", jer rade više nego što je predviđeno ugovorima, premoreni su, pod stresom i nevidljivi vlastima koje zavise od robe koju prevoze.Međunarodna federacija radnika u transportu (ITF) primila je više izveštaja o članovima posada u stanjima opasnim po život i kojima je onemogućena hitna pomoć u lukama, uprkos tome što njihove bolesti nisu u vezi s Covidom.Sindikati i razne pomorske organizacije upozoravaju na pravu zdravstvenu i bezbednosnu krizu i pokušavaju da lobiraju kod raznih vlada da dozvole članovima posada povratak kući.Za sada to nema mnogo uspeha, navodi zagrebački dnevnik i dodaje da se mnoge vlade veoma trude da obezbede da njihovi tereti i dalje neometano stižu, ali primećuje da ne postoji jednak napor da se kućama dovedu i mornari.Evropska komisija je izdala smernice kojima bi rebalo da obezbedi sigurno kretanje mornara i brodarskih kompanija i predložila je nekoliko luka uključujući Singapur, Roterdam, Gibraltar i Hong Kong, a u kojima bi posade mogle da budu bezbedno zamenjene.Ali, sindikati kažu da vlade država u kojima se luke nalaze nisu odgovorile na te zahteve, prenosi Jutarnji.

"Vlade uspevaju da iz inostranstva dopreme svoje državljane kući i putnike s kruzera, ali 150.000 moreplovaca i dalje je na moru i neumorno rade kako bi obezbedili svetski lanac dopreme roba. Kućama, međutim, ne mogu da se vrate", kaže Mark Dikinson, generalni sekretar sindikata pomoraca Nautilus International.Kis Virsum, kapetan jednog holandskog broda za posebne terete, koji se trenutno nalazi u vodama kod Madagaskara, kaže da ga brinu umor i depresija uočeni kod 21 mornara na njegovom brodu, uglavnom Filipinaca."U kontaktu su sa porodicama, ali u slučaju da se nešto dogodi, nemoćni su", kaže Virsum i dodaje da se svi trude da im održe dobro raspoloženje.To, međutim, nije jednostavno, jer, kaže, njihovim porodicama su potrebni, a neki od njih čekaju i prinove.Čak i kada bi neko od njih uspeo da se vrati na Filipine, zemlju odakle dolazi možda najveći broj pomoraca u transportu, suočiće se sa dodatnim problemima u pretrpanim karantinima u Manili.Virsum navodi da ih holandski ministar naziva herojima i priča da su neophodni za ekonomiju zemlje, ali se, kaže, "prema nama odnose kao prema kriminalcima"."Ne možemo da siđemo sa broda ni da prošetamo ili odemo na pivo, pa čak ni po zdravstvenu pomoć. U Holandiju su vratili sve koji su bili na godišnjem odmoru, ali su na nas zaboravili", naveo je Virsum.Jedan od najvećih problema je što moreplovci u lukama nemaju uobičajena prava kad je u pitanju zdravstvena zaštita.Fabricio Barselona iz ITF-a kaže da dnevno prima od deset do 15 mejlova koji se odnose na neki zdravstveni problem, a to su samo oni problemi za koje se zna.Inače, ove sedmice Međunarodna pomorska organizacija upozorila je svojih 174 država članica da će se globalni lanac snabdevanja jednostavno prekinuti ukoliko posade na brodovima ne dobiju zamenu."Ako 150.000 članova posada raznih brodova uskoro ne dobiju dopust, biće to ozbiljno kršenje pomorskih pravila", upozoreno je.Nekoliko grupa, uključujući ITF, Međunarodnu komoru brodara i Međunarodno udruženje vazdušnog transporta, predložile su protokol od 12 koraka kojim bi se mornarima omogućilo da se ukrcaju ili iskrcaju u određenim lukama, svojevrsnim repatrijacijskim habovima, odakle bi mogli kućama.Stefan Koton, generalni sekretar ITF-a kaže da je njihova poruka vlada jasna. Ne može se, ističe, nastaviti sa ovakvim načinom razmišljanja po principu "daleko od očiju, daleko od pameti"."Morate reagovati pre nego što bude još posledica po naše ljude ili okolinu", izričit je Koton.