Iako je ruska invazija na Ukrajinu zamišljena kao blickrig, prerasla je u sukob koji ne jenjava već pola godine. Tokom dugih šest meseci, vojska Vladimira Putina izvršila je barem po jedan napad na gotovo sve gradove koji se nalaze na ukrajinskoj teritoriji. Od pada prve ruske granate, pa do sada intenzitet se nije smanjivao, a trenutno se najžešće bitke vode oko Zaporožja - u kojem se nalazi najveća nuklearna elektrana na teritoriji Evrope, i Krima - poluostrva nad kojim Ukrajina želi da uspostavi kontrolu.
U fokusu svetske javnosti sadac se definitivno nalazi bitka oko Zaporožja, pre svega zbog toga što se u ovom gradu nuklearna elektrana, čije bi eventualno oštećenje moglo da izazove katastrofu ogromnih razmera koja će ugroziti čitav svet.
Iako na ovo upozoravaju sve nadležne međunarodne institucije, granate ne prestaju da padaju kako na oblasti oko nuklearke, tako i na područje na kojem se ona nalazi.
Za ispaljene projektile nijedna od zaraćenih strana ne preuzima odgovornost. Rusi tvrde da se njihove snage ne nalaze u elektrani, iako snimci čija je verodostojnost više puta potvrđena iz više izvora govore suprotno. Inače, ova nuklearka je pod rusku kontrolu pala u martu, ubrzo nakon početka invazije.
Takođe, Ukrajina oštro odbacuje tvrdnje i da ona ispaljuje granate na Zaporožje. Ali, prema navodima Energoatoma, ukrajinske državne kompanije koja upravlja elektranom Zaporožje, samo tokom prethodne nedelje oblast je pogođena pet puta, uključujući i blizinu lokacije na kojoj se čuvaju radioaktivni materijali.
Za to vreme, ruski predsednik Vladimir Putin nastavlja da tvrdi da njegova zemlja ne stoji iza ovoga. Navodno je, kako bi opovrgao navode ukrajinske strane, pristao na slanje eksperata Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u okupiranu nuklearnu elektranu Zaporožje u Ukrajini.
Trenutno se vodi bitka i za Krim, poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine. Iza napada, navodno, stoji Ukrajina a cilj je da se ruski vojni moral potpuno slomi. Najoštriji napadi su se dogodili 9. avgusta i umnogome su oštetili vojsku Moskve. Naime, ovi napadi su van funkcije stavili više od pola borbenih aviona Crnomorske flote Ruske ratne mornarice, kao i više od osam borbenih aviona.
Takođe, nakon napada počeo je i masovni egzodus ruskih državljana sa Krima, a prema zvaničnim informacijama čak 38.000 automobila otišlo je sa poluostrva 24 časa nakon napada.
Jedna od najžešćih bitki od početka rata vodila se za Marijupolj i čeličanu Azovstal koja se nalazi u njemu.
Ovaj grad, koji Rusi nisu uspeli da zauzmu tokom prethodnog rata 2014. godine, preživeo je brutalni napad na samom početku rata kada je gađano Dramsko pozorište u kojem su se nalazili civili. U napadu je stradalo najmanje 300 ljudi.
Nadalje su nastavljene borbe oko Azovstala, koji je pao krajem maja. Strahuje se da je tokom višemesečne borbe za ovu „tvrđavu“ stradalo više od 20.000 civila, dok se prema ruskim podacima predalo ukupno 2.939 ukrajinskih vojnika.
Rusija je nanela i težak udarac Ukrajini zauzevši bitan grad u Lugansku – Severodonjeck. Ovaj grad omogućio je Moskvi da učvrsti kontrolu nad ovim regionom. Ni ovi napadi nisu prošli bez ljudskih gubitaka, a ukrajinski mediji su tokom dana koji su prethodili osvajanju, izveštavali o tome kako je ovaj grad na ivici humanitarne katastrofe.
Definitivno najveće gubitke pretrpeli su Buča i Irpin, a čitav svet je ostao šokiran nakon što je objavljen izveštaj koji opisuje masakr u Buči. Naime, izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokazao je da su u Buči izvršeni stravični zločini nad civilnim žrtvama. Istražitelji su otkrili tajne komore za mučenje koje su ruski vojnici postavili u letnjem kampu, u kom su ljudi svirepo mučeni – uši su im odsecane, zubi izvađeni, tela masakrirana, a brojne žene su silovane.
Tokom prvih dana invazije pao je i Herson, u kojem bi uskoro mogao da se održi referendum kojim bi se ovaj grad pripojio Rusiji. Takođe, ova oblast je važna i zbog toga što služi kao uporiše ruske vojske za dalje napade na ukrajinske teritorije. Zbog toga Kijev često zasipa projektilima mostove koji vode do ovog grada, kako bi ostavio ruske snage bez vojnih zaliha.
Meta ruskih granata je često i luka Odesa, a jedan od glavnih razloga za to je taj što je ovaj lučki grad ključan u prekomorskoj trgovini Ukrajine, ali za izvoz žitarica koje su tokom rata postale jedan od ključnih međunarodnih problema. Upravo iz ove luke su, nakon više od pet meseci rata isplovile prvi brodovi sa žitaricama.
Jedna od ključnih tački je i Zmijsko ostrvo, a bitka za njega će ostati upamćena po pomalo komičnom razgovoru između zaraćenih snaga. Naime, Ukrajinci su na ruska upozorenja i poziv na predaju odgovorili psovkama.
Pročitajte još:
Harkov, koji se nalazi na istoku zemlje, često se nalazi pod žestokim napadima ruske strane. Ovaj grad nalazi se u nesporednoj blizini granice sa Rusijom, zbog čega je bitan snagama Kremlja. Naime, u slučaju da ruska vojska uspostavi kontrolu nad Harkovom, mogla bi da formira kopneni koridor do svoje granice.
Pod konstantnim napadima nalazi se i Mikolajev, takođe lučki grad, koji tokom prethodnog meseca pretrpeo najjače granatiranje, u kojem je stradao jedan od najbogatijih Ukrajinaca privrednik Aleksij Vadaturski.
BONUS VIDEO Ruski kamioni u nuklearnoj elektrani u Zaporožju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
